Кластер 1
- ПГ 5 Јавне набавке
- ПГ 18 Статистика
- ПГ 23 Правосуђе и основна права
- ПГ 24 Правда, слобода и безбедност
- ПГ 32 Финансијска контрола
- Економски критеријуми
- Функционисање демократских
институција - Реформа јавне управе
Кластер 2
Кластер 3
Кластер 4
Кластер 5
Поглавље 34 – Институције
Теме поглавља и преговора
Основна тема овог поглавља – о коме се разговора на крају преговарачког процеса, када је већ извесно да ће држава кандидат постати држава која приступа ЕУ – је учешће будуће државе чланице у раду институција Европске уније. То подразумева да се одреди колико представника и у којој институцији ће имати држава која приступа Европској унији, али и на који начин ће гласати у одређеним телима и како се рачуна број гласова које ће имати та држава.
Основно што се одређује је број гласова у Европском савету и Савету министара Европске уније. Прецизно се утврђује који број гласова ће будућа држава чланица имати када се одлучује у оквиру Савета у случајевима када се одлуке доносе квалификованом већином. Европски савет је тело које чине шефови држава и влада држава чланица ЕУ. Савет министара ЕУ има више формата, у зависности од теме, али ово тело увек чине министри држава чланица, с тим што могу бити из различитих ресора.
Европска комисија је сада састављена од онолико комесара колико има држава чланица Европске уније, тако да је свака држава приступањем добила могућност да добије и једног комесара који ће бити држављанин те државе.
Европски парламент је институција за коју се посланици који га чине бирају на непосредним изборима. Држава ступањем у чланство има право да њени држављани буду бирани за чланове Европског парламента, као и да њени грађани гласају. Лисабонски уговор је одредио укупан број посланика Европског парламента. Колико ће свака држава чланица имати посланика у ком сазиву, одређује Савет ЕУ – пре сваких избора, који се одржавају сваких седам година.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за институције
Чланови Преговарачке групе су представници следећих органа и организација: Министарства за европске интеграције; Министарства спољних послова; Министарства правде; Министарства државне управе и локалне самоуправе; Министарства финансија и Републичког секретаријата за законодавство.
Која је корист и резултат за Србију?
Након приступања, нова држава чланица стиче право да именује судију у Суд Европске уније, затим гувернер Народне банке сваке државе чланице учествује у раду Европске централне банке, у Европском ревизорском суду свака држава чланица има члана, такође и у Европском економском и социјалном комитету, Комитету региона, а добија и место члана Савета гувернера Европске инвестиционе банке, и члана у научно-техничком одбору Евроатома.
Низ тела, агенција, одбора и група постају доступни држави чланици ЕУ. Тачније, представници држава чланица учествују у њиховом раду, а на основу правних аката којима су формирани и у складу са процедуром која је тим актима дефинисана.
Још једна од значајних тема која је прецизирана у овом поглављу је питање језика будуће државе чланице. У оквиру овог поглавља биће потврђено да српски језик постаје званични језик Европске уније. То значи да ће целокупна правна тековина морати да постоји и на српском језику, и то ће бити правно обавезујућа верзија, с обзиром да ће српски језик бити службени језик ЕУ – што значи језик оснивачких уговора и правних тековина ЕУ.
Корисни линкови:
https://www.eud.eu/eu-institutions/council-european-union/
https://curia.europa.eu/jcms/jcms/j_6/en/
https://www.europarl.europa.eu/portal/en
https://www.eca.europa.eu/Pages/Splash.aspx
https://www.ecb.europa.eu/home/html/index.en.html
Поглавље 35 – Остала питања
Преговарачко поглавље 35 је специфично у случају преговора о приступању Србије. У ранијим преговорима о чланству са Европском унијом, обухватало је питања која не могу да се сврстају ни у једно друго преговарачко поглавље или за расправу о питањима која се појаве након што је одређено поглавље привремено затворено, како би се избегла потреба за поновним преговарањем тих поглавља. Због тога у овом поглављу нема унапред дефинисаних правних тековина ЕУ.
У случају преговора са Србијом, осим тих питања, Европска унија је искористила поглавље 35 како би се преко њега пратио и напредак у дијалогу Београда и Приштине. Ово је утврђено Преговарачким оквиром ЕУ за вођење приступних преговора са Србијом, који каже да ће се „питање нормализације односа између Србије и Косова разматрати у оквиру Поглавља 35 - Остала питања као посебна ставка којом се треба бавити у раној фази преговора, као и током целог процеса преговарања, а у посебно оправданим случајевима и у оквиру других релевантних поглавља“ (тачка 23 Преговарачког оквира ЕУ). Ово значи да се у оквиру Поглавља 35 неће водити расправа о темама које су предмет дијалога Београда и Приштине, већ о примени договора насталих у оквиру дијалога Београда и Приштине.
Имајући у виду значај дијалога Београда и Приштине, на поглавље 35 ће се односити правила вођења приступних преговора утврђена у преговарачком оквиру ЕУ, а која се примењују на поглавља 23 и 24. Ово се првенствено односи на потребу обезбеђивања свеобухватне равнотеже у преговорима. Преговарачким оквиром је утврђено да: „мора бити обезбеђена општа равнотежа у погледу напретка преговора у оквиру свих поглавља”. С обзиром на повезаност између Поглавља 23 - Правосуђе и основна права и Поглавља 24 - Правда, слобода и безбедност и вредности на којима је Унија заснована, као и имајући у виду њихов значај за спровођење правних тековина ЕУ у свим областима, уколико напредак у оквиру поменута два поглавља буде у значајном заостатку у односу на целокупан напредак преговора, и након што спроведе све друге расположиве мере, Комисија ће, на сопствену иницијативу или на захтев једне трећине држава чланица, предложити да не препоручи отварање и/или затварање других преговарачких поглавља, као и да прилагоди повезане припремне активности, према потреби, док се неравнотежа у оствареном напретку не реши“ (тачке 24 и 25 Преговарачког оквира ЕУ).
Поред примене клаузуле о равнотежи на Поглавље 35, примена правила вођења приступних преговора утврђена за поглавља 23 и 24, а која се могу применити и на Поглавље 35, подразумева и да ће се овим поглављем стране бавити у раној фази приступних преговора и да за Поглавље 35 могу бити утврђена прелазна мерила.
Експланаторни скрининг за Поглавље 35 одржан је 22. јануара 2014. године.
Билатерални скрининг за Поглавље 35 одржан је 22. јануара 2014. године.
Поглавље 35 отворено je на другој Међувладиној конференцији између Србије и ЕУ која је одржана у Бриселу, 14. децембра 2015. године