Интервју министарке Тање Мишчевић за European Western Balkan
Последњи пут помак са Србијом у области европских интеграција Европска унија направила је у децембру 2021. године када отворен преговарачки Кластер 4. Иако је Србија већ дуже време технички спремна да отвори Кластер 3 (Конкурентност и инклузивни раст), међу државама чланицама још увек није било политичке воље да се организује међувладина конференција и да се крене напред.
Нови тест посвећености и озбиљности Србије на европском путу биће имплементација реформи дефинисаних у циљу повлачења средстава из Плана раста за Западни Балкан.
О Плану раста и његовом значају за грађане Србије, процесу европских интеграција Србије и кључним изазовима на том путу, разговарали смо Тањом Мишчевић, министарком за европске интеграције у Влади Србије.
Прве транше из Плана раста за Западни Балкан можемо очекивати до краја године. Какве користи грађани Србије могу да очекују од Плана раста за Западни Балкан?
Предфинансирање се очекује већ до краја септембра. Према Уредби о овом новом финансијском инструменту, предфинансирање подразумева 7% од целокупног износа за сваку државу пре него што крене са спровођењем свих обавеза. А до краја године би требало да стигне прва „права“ транша, она која ће иза себе морати да има испуњење индикатора.
У нашој Реформској агенди, до краја 2024. године навели смо неколико врло занимљивих индикатора које би требало да испунимо. Рецимо, после формирања, рад радне групе на испуњењу препорука ОДИХР-а, као и даље усклађивање визне политике Србије са ЕУ, амандмани на медијске законе. Рекла бих да су ту неке од доста озбиљних обавеза које ћемо морати да испунимо да би средства на крају и дошла као прва транша
Које су користи за грађане? Пре свега, ради се о поштовању једног општег принципа који је постављен, а тај је да нам средства долазе онда када спроведемо реформе, а реформе, неке сам и споменула, јесу у интересу грађана.
Поред тога, и други део Плана раста – убрзана интеграције у Јединствено тржиште ЕУ, ће генерисати додатни раст, а тиме донети користи за грађане. Најкасније до краја ове године ми ћемо поднети пријаву за приступ у Јединствени простор плаћања у еврима (СЕПА) што ће значити и велике уштеде за свакога од нас. Онда када будемо део тог подручја уштедећемо најмање 10% од сваке трансакцију коју имамо у еврима.
То ће донети велике користи и правним и физичким лицима у Србији, али и региону: Светска банка каже да само од дознака регион годишње изгуби пола милијарде евра на трошкове преноса ових трансакција из европских у наше банке. Ово је само пар примера да оно што грађани добијају од Плана раста може бити много више од тих шест милијарди које су опредељене као финансијска помоћ за Западни Балкан.
Поред реформи које су део Реформске агенде, додатни услови се тичу владавине права, усклађивања за спољном политиком ЕУ, али и дијалога са Приштином. То су у исто време и највеће бољке у процесу приступања. Да ли ови услови могу представљати изазов да Србија повуче сва средства која су нам стављена на располагање?
Волела бих да разјасним неке ствари. Постоје општи услови као што је владавина права, која је примарни услов за било какав дијалог са Европском унијом, било какав аранжман, не само као државе кандидата која преговара за чланство. Тај услов имају и оне државе које улазе само у трговинске аранжмане са ЕУ. То је услов и у овом случају.
Тачно је да постоји и предуслов који је специфичан за Београд и Приштину и он се односи на конструктивни приступ дијалогу између Београда и Приштине. Ми смо показали конструктивност у приступу за наставак дијалога, да желимо да разговарамо о имплементацији свих оних договора који су постигнути, наравно од онога што је договорено још 2014. године до данас.
Када је реч о усклађивању са ЗСПБ, то је циљ ка коме треба тежити, а не предуслов. Али ми знамо да је то усклађивање једна од мера која је јако важна и да сам План раста и Реформска агенда треба да помогну у унапређењу тог усклађивања.
Све је изазов, јер ништа није гарантовано. Новац показује добру вољу ЕУ да убрза процес, да нам помогне у реформским напорима тако што ће обезбедити додатна средства за реформе. Али је све у нашим рукама да испунимо обавезе које смо сами рекли да смо у стању да испуњавамо. Да идемо у правцу који је озбиљна решеност за чланство у ЕУ након дугог периода када је замор од проширења обликовао и Европску унију, али и оно што смо ми радили. Сада сви морамо да се позабавимо унапређењем овог процеса, почевши од владавине права.
Споменули сте Реформску агенду. Када ће она бити усвојена?
Наша идеја је била да Реформску агенду усвојимо до 10. августа, што се поклапа и са 100 дана рада ове владе. Ми смо припремили све да то тако и буде, међутим Европска комисија није завршила са консултацијама између надлежних директората, па ћемо сачекати још пар дана.
Пре усвајања смо одржали и консултације са представницима Националног конвента о ЕУ и члановима скупштинског Одбора за европске интеграције. Све њихове пристигле коментаре на елементе Реформске агенде смо разврстали по областима и упутили их надлежним министарствима и телима у Влади да се са њима упознају. Желимо да видимо на који начин те коментаре уврстити, јер смо озбиљно схватили све оно што је речено у више од четири сата расправе, као и оно што смо у писаном облику добили од организација цивилног друштва.
Морам да кажем да ће ти коментари свакако бити важан сегмент спровођења свих индикатора, јер ће нам послужити као нека врста водиље у остваривању планираног. Осим тога, цивилно друштво ће бити укључено у праћење спровођења и у комуникацију о овој теми. Важно нам је да тај дијалог буде успостављен од почетка.
Знам да постоје замерке на нетранспарентност израде Реформске агенде. Али ја ћу подсетити да смо тражили од Европске комисије одмах, чим је представљен План раста, да кренемо у комуникацију јер нећемо имати довољно времена да то урадимо на крају. Међутим, пут је био другачији.
Подсетићу, у децембру је директор Директората за проширење у Европској комисији Герт Јан Копман, имао регионални дијалог на тему Плана раста, па смо онда ми прешли на национални ниво. Организовали смо разговор са Националним конвентом о ЕУ најпре у марту месецу о четири изабране стратешке области, са координаторима сваког од њих. Након тога су одржани састанци са пословном заједницом, а неке организације цивилног друштва у појединим областима су организовале дискусије, попут оних које смо имали о унапређењу пословног окружења и дигиталне и зелене транзиције.
Прихватам критику да смо могли бити транспарентнији, али морам да кажем да због сложености самог посла око спровођења свега у вези са Планом раста у релативно кратким роковима, није могло другачије. Ипак, оно што смо из свега овога научили јесте да је у следећим фазама, а то су извештавање, мониторинг и комуникација, кључно водити дијалог и размотрићемо на који начин би Национални конвент требало да буде укључен у ове сегменте. Сачекаћемо шта ће о свему томе рећи сами представници цивилног друштва.
Мађарска тренутно председава Европском унијом. Ви сте, као и други државни званичници, више пута поновили да очекујете напредак током председавања Мађарске. Шта је оно што се променило у односу на претходни период када је реч о реформама? Како изгледа аргументација Владе Србије зашто би требало ићи напред у преговорима?
Наша аргументација је да процес приступања мора бити заснован на заслугама. Подсетићу да је Европска комисија у октобру прошле године трећи пут рекла да Србија у потпуности испуњава услове да буде отворен Кластер 3 (Конкурентност и инклузивни раст). Ми у разговорима у Бриселу и престоницама држава чланица могли да чујемо да сви услови за отварање овог кластера постоје. Чули смо у Европској комисији и да је наша Реформска агенда врло амбициозна, јер предвиђамо да до краја 2027. године испунимо чак и нека од мерила за затварање појединих поглавља.
То све значи да смо решени да идемо много брже и да унапредимо читав процес јер разумемо да постоји моментум. Он, нажалост, није отворен због Западног Балкана, већ због рата у Украјини, како би били ближе повезани са ЕУ и како би ЕУ показала солидарност, коју и ми овде у Србији делимо са њима. Без обзира на то што тај моментум не постоји због нашег региона, ми желимо да га прихватимо и искористимо.
Наравно да постоје и услови који не представљају само испуњавање техничких стандарда, а то су пре свега услови који се односе на дијалог Београда и Приштине који је неуобичајен сегмент у процесу, као и питање усаглашавање за ЗСБП, што је такође још један од елемената који се мери приликом оцењивања да ли држава може да напредује у процесу, односно да отвара кластере и затвара поглавља. То усклађивање, са новим геополитичким моментом, постало је кључно и то је један нови изазов.
Покушавамо да објаснимо да је наше усклађивање за Заједничком спољном и безбедносном и одбрамбеном политиком ЕУ много више од само процента усаглашености. То се односи и на друга питања као што је неизбегавање санкција, а ту је Србија одличан позитиван пример. Експерти у Европској комисији задужени за то кажу да је Србија и најпоузданији партнер у мисијама ЕУ за управљање мира. Наша држава је прва која ће моћи да има цивилну мисију укључену у мисије Европске уније. Подсетићу да смо ми без икаквог знака питања недвосмислено подржали од почетка територијални суверенитет Украјине; да им помажемо на најразличитије начине, и опремом и хуманитарно али и у процесу европских интеграција.
То је све оно на чему градимо аргументацију и то је оно у што покушавамо да убедимо другу страну. Желимо да искористимо то што Мађарска међу приоритетима свог председавања Саветом ЕУ има даље проширење и посебно баланс у односу на Западни Балкан.
Европска комисија објавила је Извештај о владавини права за Србију, први пут по истој методологији, као и за државе чланице ЕУ. Да ли сте задовољни налазима?
Никада не можемо бити задовољни налазима када је реч о владавини права, јер је то област за коју никада не можемо да кажемо да смо постигли све. На пример, реформа правосуђа није процес који се завршава ступањем у чланство и увек има простора да се унапређује и учи на искуству других.
И овај први Извештај за Србију и преглед за све остале државе је преведен на српски језик и објављен на сајту Министарства за европске интеграције и сви заинтересовани могу да га прочитају.
Када поредите оно што су збирни налази Извештаја, видећете да постоји неколико кључних тема које су тема расправе и у ЕУ, као што су борба против корупције, медији и улога судија и тужилаца у постављењу на високе судијске и тужилачке позиције. То су и наше теме. У тим сегментима се ми налазимо у озбиљном реформском процесу.
Подсетићу да смо после уставних амандмана сада у фази спровођења правосудних закона тако да судије и тужиоци учествују у постављењу судија и тужилаца. Прошле године усвојили смо три медијска закона, радимо на њиховим изменама, а расправу о томе смо сами покренули јер смо констатовали да неке ствари нису до краја усаглашене са правом ЕУ. Наравно, јако је важно и да је на претходној седници владе усвојена и нова Стратегија за борбу против корупције, која акценат ставља на превенцију.
Зато пажљиво читамо Извештај и спремни смо да радимо на оним питањима која су кључна за јачање владавине права и за ЕУ.
Више пута сте споменули да ће се повећати проценат усклађености када је реч о усклађивању домаћих прописа са прописима ЕУ. Шта се дешава за Извештајем о спровођењу НПАА?
Радимо на измени електронског система који нам је главно оруђе у изради НПАА јер није на најбољи начин одговорио нашим потребама и захтевима. Планирали смо да до краја јула имамо нови НПАА али смо морали да померимо рок до краја августа.
Јако нам је важно да имамо и систем алармирања који би указивао да каснимо у неким областима пре истека рока за који смо сами рекли да ће бити испуњен. Министарство за европске интеграције тренутно на шест месеци обавештава Владу, а онда и Скупштину и наравно јавност о испуњености плана, која је прошле године износила 33%. Ако смо спремни да убрзамо процес приступања, а то желимо, онда морамо да убрзамо и процес усвајања и хармонизације европског законодавства.
Након потписивања Меморандума о разумевању између ЕУ и Србије о стратешком партнерству о одрживим сировинама, ланцима производње батерија и електричним возилима, европски и српски званичници рекли су да би то могло да убрза европски пут Србије. На који начин би сарадња у овим областима могла да убрза преговоре, с обзиром да ова питања нису део преговарачког процес?
Постоји неколико важних ствари које треба прецизирати. Потписан је меморандум о сарадњи што значи да ви видите могућност сарадње, у овом случају између Србије и Европске уније, али не о литијуму, него у ономе што се назива ланац производње електричних возила.
Где је корен ове сарадње? Корен тога је представљен још у октобру прошле године када је представљен и План раста за Западни Балкан. Зато и комесар Марош Шефчовић, али и председник и премијер инсистирају да ће то убрзати европске интеграције јер то на тај начин види Европска комисија у комуникацији о Плану раста.
Подсетићу да План раста има четири стуба, а први се односи на убрзану интеграцију у Јединствено тржиште ЕУ. Ми као регион већ више од 20 година усклађујемо наше стандарде са стандардима ЕУ, али не знамо када ћемо постати чланица Уније. Међутим, очигледно је да је Европска унија приметила да има простора да управо због постигнутог нивоа усклађености можемо бити део неких заједничких ЕУ политика много брже.
Зато је Европска унија дефинисала седам области у којима је могуће да се убрза укључивање нас са Западног Балкана у Јединствено тржиште ЕУ. Јавности најпознатија област су Зелени коридори, као и укључивање у јединствени простор плаћања. Али једна од тих области је и укључивање у оно што се назива ланац производње у критичним материјалима. Да подсетим још и ово – на тржишту Европске уније се може наћи само она роба која испуњава услове и стандарде Европске уније, која има карбонски отисак „прихватљиво” и која се производи по еколошким стандардима. Зато је Европска унија гарант заштите стандарда и квалитета у свим робама, па и у овим сировинама.
Шта су приоритети Министарства за европске интеграције у наредном периоду?
Један од приоритета на којем радимо јесте прављење јако доброг и чврстог модела праћења координације у спровођењу Реформске агенде, јер нам је то сада нова контрола озбиљности у процесу преговора. Још један од приоритета јесте унапређење комуникације процеса спровођења Реформске агенде. Врло нам је важно и отварање нових кластера, не само давно спремног Кластера 3, већ спремамо и отварање још једног кластера до краја ове године.
Посебан приоритет је ИБАР (Interim Benchmark Assessment Report), односно процена испуњености прелазних мерила за Поглавља 23 и 24 тако што бисмо до краја ове године имали врло јасну и отворену дебату о томе са колегама из цивилног друштва. Дијалог је један од приоритета који ја видим као кључан у процесу европских интеграција.
Када бисмо онда могли да очекујемо ИБАР?
Ми смо још на почетку. Урадили смо самопроцену, добили смо прошле недеље оцену наше самопроцене од Европске комисије. Сада нам је задатак да погледамо и анализирамо коментаре које смо добили и са тим онда да седнемо и разговарамо са цивилним друштвом. Подсећам, не Министарство за европске интеграције, већ више од 50 институција владе Србије, укључујући и независна и регулаторна тела, које координирају веома добро и ефикасно колеге из Министарства правде и МУП.
Један од разлога зашто сам недавно боравила у посети Подгорици, јесте и тај што сам са њиховом министарском европских послова госпођом Горчевић договарала састанак два тима како бисмо разговарали управо о ИБАР-у. Желимо да чујемо који су то кораци и процеси које су морали да предузму како би добили прилику да почну да испуњавају завршна мерила за поглавља владавине права.
Мање је важан моменат и датум и колико ће брзо доћи, много важније како ћемо до ИБАР-а доћи да би он заиста имао сву своју снагу. Оцена испуњености прелазних мерила је кључна тачка преласка у нову преговарачку фазу, јер то значи да онда можемо да говоримо о затварању преговарачких поглавља.
Извор: EWB
Фото: ЕWB / Марија Стојановић
