Intervju ministarke Tanje Miščević za European Western Balkan
Poslednji put pomak sa Srbijom u oblasti evropskih integracija Evropska unija napravila je u decembru 2021. godine kada otvoren pregovarački Klaster 4. Iako je Srbija već duže vreme tehnički spremna da otvori Klaster 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast), među državama članicama još uvek nije bilo političke volje da se organizuje međuvladina konferencija i da se krene napred.
Novi test posvećenosti i ozbiljnosti Srbije na evropskom putu biće implementacija reformi definisanih u cilju povlačenja sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
O Planu rasta i njegovom značaju za građane Srbije, procesu evropskih integracija Srbije i ključnim izazovima na tom putu, razgovarali smo Tanjom Miščević, ministarkom za evropske integracije u Vladi Srbije.
Prve tranše iz Plana rasta za Zapadni Balkan možemo očekivati do kraja godine. Kakve koristi građani Srbije mogu da očekuju od Plana rasta za Zapadni Balkan?
Predfinansiranje se očekuje već do kraja septembra. Prema Uredbi o ovom novom finansijskom instrumentu, predfinansiranje podrazumeva 7% od celokupnog iznosa za svaku državu pre nego što krene sa sprovođenjem svih obaveza. A do kraja godine bi trebalo da stigne prva „prava“ tranša, ona koja će iza sebe morati da ima ispunjenje indikatora.
U našoj Reformskoj agendi, do kraja 2024. godine naveli smo nekoliko vrlo zanimljivih indikatora koje bi trebalo da ispunimo. Recimo, posle formiranja, rad radne grupe na ispunjenju preporuka ODIHR-a, kao i dalje usklađivanje vizne politike Srbije sa EU, amandmani na medijske zakone. Rekla bih da su tu neke od dosta ozbiljnih obaveza koje ćemo morati da ispunimo da bi sredstva na kraju i došla kao prva tranša
Koje su koristi za građane? Pre svega, radi se o poštovanju jednog opšteg principa koji je postavljen, a taj je da nam sredstva dolaze onda kada sprovedemo reforme, a reforme, neke sam i spomenula, jesu u interesu građana.
Pored toga, i drugi deo Plana rasta – ubrzana integracije u Jedinstveno tržište EU, će generisati dodatni rast, a time doneti koristi za građane. Najkasnije do kraja ove godine mi ćemo podneti prijavu za pristup u Jedinstveni prostor plaćanja u evrima (SEPA) što će značiti i velike uštede za svakoga od nas. Onda kada budemo deo tog područja uštedećemo najmanje 10% od svake transakciju koju imamo u evrima.
To će doneti velike koristi i pravnim i fizičkim licima u Srbiji, ali i regionu: Svetska banka kaže da samo od doznaka region godišnje izgubi pola milijarde evra na troškove prenosa ovih transakcija iz evropskih u naše banke. Ovo je samo par primera da ono što građani dobijaju od Plana rasta može biti mnogo više od tih šest milijardi koje su opredeljene kao finansijska pomoć za Zapadni Balkan.
Pored reformi koje su deo Reformske agende, dodatni uslovi se tiču vladavine prava, usklađivanja za spoljnom politikom EU, ali i dijaloga sa Prištinom. To su u isto vreme i najveće boljke u procesu pristupanja. Da li ovi uslovi mogu predstavljati izazov da Srbija povuče sva sredstva koja su nam stavljena na raspolaganje?
Volela bih da razjasnim neke stvari. Postoje opšti uslovi kao što je vladavina prava, koja je primarni uslov za bilo kakav dijalog sa Evropskom unijom, bilo kakav aranžman, ne samo kao države kandidata koja pregovara za članstvo. Taj uslov imaju i one države koje ulaze samo u trgovinske aranžmane sa EU. To je uslov i u ovom slučaju.
Tačno je da postoji i preduslov koji je specifičan za Beograd i Prištinu i on se odnosi na konstruktivni pristup dijalogu između Beograda i Prištine. Mi smo pokazali konstruktivnost u pristupu za nastavak dijaloga, da želimo da razgovaramo o implementaciji svih onih dogovora koji su postignuti, naravno od onoga što je dogovoreno još 2014. godine do danas.
Kada je reč o usklađivanju sa ZSPB, to je cilj ka kome treba težiti, a ne preduslov. Ali mi znamo da je to usklađivanje jedna od mera koja je jako važna i da sam Plan rasta i Reformska agenda treba da pomognu u unapređenju tog usklađivanja.
Sve je izazov, jer ništa nije garantovano. Novac pokazuje dobru volju EU da ubrza proces, da nam pomogne u reformskim naporima tako što će obezbediti dodatna sredstva za reforme. Ali je sve u našim rukama da ispunimo obaveze koje smo sami rekli da smo u stanju da ispunjavamo. Da idemo u pravcu koji je ozbiljna rešenost za članstvo u EU nakon dugog perioda kada je zamor od proširenja oblikovao i Evropsku uniju, ali i ono što smo mi radili. Sada svi moramo da se pozabavimo unapređenjem ovog procesa, počevši od vladavine prava.
Spomenuli ste Reformsku agendu. Kada će ona biti usvojena?
Naša ideja je bila da Reformsku agendu usvojimo do 10. avgusta, što se poklapa i sa 100 dana rada ove vlade. Mi smo pripremili sve da to tako i bude, međutim Evropska komisija nije završila sa konsultacijama između nadležnih direktorata, pa ćemo sačekati još par dana.
Pre usvajanja smo održali i konsultacije sa predstavnicima Nacionalnog konventa o EU i članovima skupštinskog Odbora za evropske integracije. Sve njihove pristigle komentare na elemente Reformske agende smo razvrstali po oblastima i uputili ih nadležnim ministarstvima i telima u Vladi da se sa njima upoznaju. Želimo da vidimo na koji način te komentare uvrstiti, jer smo ozbiljno shvatili sve ono što je rečeno u više od četiri sata rasprave, kao i ono što smo u pisanom obliku dobili od organizacija civilnog društva.
Moram da kažem da će ti komentari svakako biti važan segment sprovođenja svih indikatora, jer će nam poslužiti kao neka vrsta vodilje u ostvarivanju planiranog. Osim toga, civilno društvo će biti uključeno u praćenje sprovođenja i u komunikaciju o ovoj temi. Važno nam je da taj dijalog bude uspostavljen od početka.
Znam da postoje zamerke na netransparentnost izrade Reformske agende. Ali ja ću podsetiti da smo tražili od Evropske komisije odmah, čim je predstavljen Plan rasta, da krenemo u komunikaciju jer nećemo imati dovoljno vremena da to uradimo na kraju. Međutim, put je bio drugačiji.
Podsetiću, u decembru je direktor Direktorata za proširenje u Evropskoj komisiji Gert Jan Kopman, imao regionalni dijalog na temu Plana rasta, pa smo onda mi prešli na nacionalni nivo. Organizovali smo razgovor sa Nacionalnim konventom o EU najpre u martu mesecu o četiri izabrane strateške oblasti, sa koordinatorima svakog od njih. Nakon toga su održani sastanci sa poslovnom zajednicom, a neke organizacije civilnog društva u pojedinim oblastima su organizovale diskusije, poput onih koje smo imali o unapređenju poslovnog okruženja i digitalne i zelene tranzicije.
Prihvatam kritiku da smo mogli biti transparentniji, ali moram da kažem da zbog složenosti samog posla oko sprovođenja svega u vezi sa Planom rasta u relativno kratkim rokovima, nije moglo drugačije. Ipak, ono što smo iz svega ovoga naučili jeste da je u sledećim fazama, a to su izveštavanje, monitoring i komunikacija, ključno voditi dijalog i razmotrićemo na koji način bi Nacionalni konvent trebalo da bude uključen u ove segmente. Sačekaćemo šta će o svemu tome reći sami predstavnici civilnog društva.
Mađarska trenutno predsedava Evropskom unijom. Vi ste, kao i drugi državni zvaničnici, više puta ponovili da očekujete napredak tokom predsedavanja Mađarske. Šta je ono što se promenilo u odnosu na prethodni period kada je reč o reformama? Kako izgleda argumentacija Vlade Srbije zašto bi trebalo ići napred u pregovorima?
Naša argumentacija je da proces pristupanja mora biti zasnovan na zaslugama. Podsetiću da je Evropska komisija u oktobru prošle godine treći put rekla da Srbija u potpunosti ispunjava uslove da bude otvoren Klaster 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast). Mi u razgovorima u Briselu i prestonicama država članica mogli da čujemo da svi uslovi za otvaranje ovog klastera postoje. Čuli smo u Evropskoj komisiji i da je naša Reformska agenda vrlo ambiciozna, jer predviđamo da do kraja 2027. godine ispunimo čak i neka od merila za zatvaranje pojedinih poglavlja.
To sve znači da smo rešeni da idemo mnogo brže i da unapredimo čitav proces jer razumemo da postoji momentum. On, nažalost, nije otvoren zbog Zapadnog Balkana, već zbog rata u Ukrajini, kako bi bili bliže povezani sa EU i kako bi EU pokazala solidarnost, koju i mi ovde u Srbiji delimo sa njima. Bez obzira na to što taj momentum ne postoji zbog našeg regiona, mi želimo da ga prihvatimo i iskoristimo.
Naravno da postoje i uslovi koji ne predstavljaju samo ispunjavanje tehničkih standarda, a to su pre svega uslovi koji se odnose na dijalog Beograda i Prištine koji je neuobičajen segment u procesu, kao i pitanje usaglašavanje za ZSBP, što je takođe još jedan od elemenata koji se meri prilikom ocenjivanja da li država može da napreduje u procesu, odnosno da otvara klastere i zatvara poglavlja. To usklađivanje, sa novim geopolitičkim momentom, postalo je ključno i to je jedan novi izazov.
Pokušavamo da objasnimo da je naše usklađivanje za Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom i odbrambenom politikom EU mnogo više od samo procenta usaglašenosti. To se odnosi i na druga pitanja kao što je neizbegavanje sankcija, a tu je Srbija odličan pozitivan primer. Eksperti u Evropskoj komisiji zaduženi za to kažu da je Srbija i najpouzdaniji partner u misijama EU za upravljanje mira. Naša država je prva koja će moći da ima civilnu misiju uključenu u misije Evropske unije. Podsetiću da smo mi bez ikakvog znaka pitanja nedvosmisleno podržali od početka teritorijalni suverenitet Ukrajine; da im pomažemo na najrazličitije načine, i opremom i humanitarno ali i u procesu evropskih integracija.
To je sve ono na čemu gradimo argumentaciju i to je ono u što pokušavamo da ubedimo drugu stranu. Želimo da iskoristimo to što Mađarska među prioritetima svog predsedavanja Savetom EU ima dalje proširenje i posebno balans u odnosu na Zapadni Balkan.
Evropska komisija objavila je Izveštaj o vladavini prava za Srbiju, prvi put po istoj metodologiji, kao i za države članice EU. Da li ste zadovoljni nalazima?
Nikada ne možemo biti zadovoljni nalazima kada je reč o vladavini prava, jer je to oblast za koju nikada ne možemo da kažemo da smo postigli sve. Na primer, reforma pravosuđa nije proces koji se završava stupanjem u članstvo i uvek ima prostora da se unapređuje i uči na iskustvu drugih.
I ovaj prvi Izveštaj za Srbiju i pregled za sve ostale države je preveden na srpski jezik i objavljen na sajtu Ministarstva za evropske integracije i svi zainteresovani mogu da ga pročitaju.
Kada poredite ono što su zbirni nalazi Izveštaja, videćete da postoji nekoliko ključnih tema koje su tema rasprave i u EU, kao što su borba protiv korupcije, mediji i uloga sudija i tužilaca u postavljenju na visoke sudijske i tužilačke pozicije. To su i naše teme. U tim segmentima se mi nalazimo u ozbiljnom reformskom procesu.
Podsetiću da smo posle ustavnih amandmana sada u fazi sprovođenja pravosudnih zakona tako da sudije i tužioci učestvuju u postavljenju sudija i tužilaca. Prošle godine usvojili smo tri medijska zakona, radimo na njihovim izmenama, a raspravu o tome smo sami pokrenuli jer smo konstatovali da neke stvari nisu do kraja usaglašene sa pravom EU. Naravno, jako je važno i da je na prethodnoj sednici vlade usvojena i nova Strategija za borbu protiv korupcije, koja akcenat stavlja na prevenciju.
Zato pažljivo čitamo Izveštaj i spremni smo da radimo na onim pitanjima koja su ključna za jačanje vladavine prava i za EU.
Više puta ste spomenuli da će se povećati procenat usklađenosti kada je reč o usklađivanju domaćih propisa sa propisima EU. Šta se dešava za Izveštajem o sprovođenju NPAA?
Radimo na izmeni elektronskog sistema koji nam je glavno oruđe u izradi NPAA jer nije na najbolji način odgovorio našim potrebama i zahtevima. Planirali smo da do kraja jula imamo novi NPAA ali smo morali da pomerimo rok do kraja avgusta.
Jako nam je važno da imamo i sistem alarmiranja koji bi ukazivao da kasnimo u nekim oblastima pre isteka roka za koji smo sami rekli da će biti ispunjen. Ministarstvo za evropske integracije trenutno na šest meseci obaveštava Vladu, a onda i Skupštinu i naravno javnost o ispunjenosti plana, koja je prošle godine iznosila 33%. Ako smo spremni da ubrzamo proces pristupanja, a to želimo, onda moramo da ubrzamo i proces usvajanja i harmonizacije evropskog zakonodavstva.
Nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima, evropski i srpski zvaničnici rekli su da bi to moglo da ubrza evropski put Srbije. Na koji način bi saradnja u ovim oblastima mogla da ubrza pregovore, s obzirom da ova pitanja nisu deo pregovaračkog proces?
Postoji nekoliko važnih stvari koje treba precizirati. Potpisan je memorandum o saradnji što znači da vi vidite mogućnost saradnje, u ovom slučaju između Srbije i Evropske unije, ali ne o litijumu, nego u onome što se naziva lanac proizvodnje električnih vozila.
Gde je koren ove saradnje? Koren toga je predstavljen još u oktobru prošle godine kada je predstavljen i Plan rasta za Zapadni Balkan. Zato i komesar Maroš Šefčović, ali i predsednik i premijer insistiraju da će to ubrzati evropske integracije jer to na taj način vidi Evropska komisija u komunikaciji o Planu rasta.
Podsetiću da Plan rasta ima četiri stuba, a prvi se odnosi na ubrzanu integraciju u Jedinstveno tržište EU. Mi kao region već više od 20 godina usklađujemo naše standarde sa standardima EU, ali ne znamo kada ćemo postati članica Unije. Međutim, očigledno je da je Evropska unija primetila da ima prostora da upravo zbog postignutog nivoa usklađenosti možemo biti deo nekih zajedničkih EU politika mnogo brže.
Zato je Evropska unija definisala sedam oblasti u kojima je moguće da se ubrza uključivanje nas sa Zapadnog Balkana u Jedinstveno tržište EU. Javnosti najpoznatija oblast su Zeleni koridori, kao i uključivanje u jedinstveni prostor plaćanja. Ali jedna od tih oblasti je i uključivanje u ono što se naziva lanac proizvodnje u kritičnim materijalima. Da podsetim još i ovo – na tržištu Evropske unije se može naći samo ona roba koja ispunjava uslove i standarde Evropske unije, koja ima karbonski otisak „prihvatljivo” i koja se proizvodi po ekološkim standardima. Zato je Evropska unija garant zaštite standarda i kvaliteta u svim robama, pa i u ovim sirovinama.
Šta su prioriteti Ministarstva za evropske integracije u narednom periodu?
Jedan od prioriteta na kojem radimo jeste pravljenje jako dobrog i čvrstog modela praćenja koordinacije u sprovođenju Reformske agende, jer nam je to sada nova kontrola ozbiljnosti u procesu pregovora. Još jedan od prioriteta jeste unapređenje komunikacije procesa sprovođenja Reformske agende. Vrlo nam je važno i otvaranje novih klastera, ne samo davno spremnog Klastera 3, već spremamo i otvaranje još jednog klastera do kraja ove godine.
Poseban prioritet je IBAR (Interim Benchmark Assessment Report), odnosno procena ispunjenosti prelaznih merila za Poglavlja 23 i 24 tako što bismo do kraja ove godine imali vrlo jasnu i otvorenu debatu o tome sa kolegama iz civilnog društva. Dijalog je jedan od prioriteta koji ja vidim kao ključan u procesu evropskih integracija.
Kada bismo onda mogli da očekujemo IBAR?
Mi smo još na početku. Uradili smo samoprocenu, dobili smo prošle nedelje ocenu naše samoprocene od Evropske komisije. Sada nam je zadatak da pogledamo i analiziramo komentare koje smo dobili i sa tim onda da sednemo i razgovaramo sa civilnim društvom. Podsećam, ne Ministarstvo za evropske integracije, već više od 50 institucija vlade Srbije, uključujući i nezavisna i regulatorna tela, koje koordiniraju veoma dobro i efikasno kolege iz Ministarstva pravde i MUP.
Jedan od razloga zašto sam nedavno boravila u poseti Podgorici, jeste i taj što sam sa njihovom ministarskom evropskih poslova gospođom Gorčević dogovarala sastanak dva tima kako bismo razgovarali upravo o IBAR-u. Želimo da čujemo koji su to koraci i procesi koje su morali da preduzmu kako bi dobili priliku da počnu da ispunjavaju završna merila za poglavlja vladavine prava.
Manje je važan momenat i datum i koliko će brzo doći, mnogo važnije kako ćemo do IBAR-a doći da bi on zaista imao svu svoju snagu. Ocena ispunjenosti prelaznih merila je ključna tačka prelaska u novu pregovaračku fazu, jer to znači da onda možemo da govorimo o zatvaranju pregovaračkih poglavlja.
Izvor: EWB
Foto: EWB / Marija Stojanović
