Tри споразума између Србије и Европске уније потписана су данас у Београду, у присуству председника Србије Александра Вучића и европског комесара за суседску политику и преговоре о проширењу Оливера Вархејија.
Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић и шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре потписали су оквирни споразум о финансијском партнерству између Србије и Европске комисије о правилима спровођења финансијске помоћи ЕУ Србији у оквиру програма ИПА 3.
Оквирни споразум, који је у форми предлога закона послат Народној скупштини Републике Србије на ратификацију, представља основни правни оквир којим се уређује финансијска сарадња између Европске комисије и Републике Србије.
Захваљујући доброј сарадњи са ЕУ, Србији ће до 2027. године бити на располагању више од милијарду евра из овог финансијског инструмента, али реализација пројеката из ових фондова може да траје доста дуже, и после 2030. Ова средства ће помоћи да реформе у вези са приступањем ЕУ напредују у корист грађана и предузећа у Србији и ширем региону. Помоћ ће бити усмерена ка промовисању дугорочних економских и друштвених реформи у Србији заснованих на зеленој и дигиталној транзицији. Средства ће унапредити стицање нових вештина и квалификација, као и могућности за запошљавање, подстаћи ће даље конкурентну и иновативну српску привреду, снажно подржати реформе владавине права и унапредити безбедност и сигурност грађана.
Оквирни споразум представља само део помоћи ЕУ Србији. Економски инвестициони план подржава повећање финансирања и улагања кроз регионалне програме у областима инфраструктуре, животне средине, енергетске и транспортне повезаности и развоја пословања.
Европска унија је највећи донатор у Србији и од 2001. године до сада, уложила је више од четири милијарде евра бесповратних средстава за различите програме и пројекте који доприносе развоју наше земље у многим важним секторима, од енергетике, заштите животне средине, саобраћаја, конкурентности, правосуђа, развоја људски ресурса, унутрашњих послова, пољопривреде.
Неки од успешних примера и великих пројеката које је ЕУ финансирала код нас јесу изградња постројења за пречишћавање ваздуха и смањење емисије отровних гасова у термоелектрани Никола Тесла, пројекат изградње гасне интерконекције Србија-Бугарска, изградња постројења за прераду отпадних вода и канализациони систем у Нишу, Чачку, Сокобањи и Лозници, модернизација и реконструкција железничке пруге Ниш-Брестовац, изградња интермодалног терминала у Београду, реновирање и опремање Правосудне академије и многи други. Поред редовне подршке, Европска унија је пружила значајну додатну помоћ и у ванредним околностима из других инструмената попут Фонда солидарности ЕУ за обнову после катастрофалних поплава (60,2 милиона евра) и борбу против ковид -19 (11,9 милиона евра), као и помоћ за збрињавање миграната.
Поред Оквирног споразума о финансијском партнерству између Србије и Европске комисије (ИПА III), Емануел Жиофре потписао је данас и са министарком здравља Даницом Грујичић споразум о подршци миграцијама и приступу здравственој нези, а са в.д. шефом Канцеларије међународне организације за миграције Донатела Брадић и споразум о подршци ЕУ Србији у управљању миграцијама, јачању система управљања миграцијама и контроле граница.
