Tri sporazuma između Srbije i Evropske unije potpisana su danas u Beogradu, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i evropskog komesara za susedsku politiku i pregovore o proširenju Olivera Varhejija.
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre potpisali su okvirni sporazum o finansijskom partnerstvu između Srbije i Evropske komisije o pravilima sprovođenja finansijske pomoći EU Srbiji u okviru programa IPA 3.
Okvirni sporazum, koji je u formi predloga zakona poslat Narodnoj skupštini Republike Srbije na ratifikaciju, predstavlja osnovni pravni okvir kojim se uređuje finansijska saradnja između Evropske komisije i Republike Srbije.
Zahvaljujući dobroj saradnji sa EU, Srbiji će do 2027. godine biti na raspolaganju više od milijardu evra iz ovog finansijskog instrumenta, ali realizacija projekata iz ovih fondova može da traje dosta duže, i posle 2030. Ova sredstva će pomoći da reforme u vezi sa pristupanjem EU napreduju u korist građana i preduzeća u Srbiji i širem regionu. Pomoć će biti usmerena ka promovisanju dugoročnih ekonomskih i društvenih reformi u Srbiji zasnovanih na zelenoj i digitalnoj tranziciji. Sredstva će unaprediti sticanje novih veština i kvalifikacija, kao i mogućnosti za zapošljavanje, podstaći će dalje konkurentnu i inovativnu srpsku privredu, snažno podržati reforme vladavine prava i unaprediti bezbednost i sigurnost građana.
Okvirni sporazum predstavlja samo deo pomoći EU Srbiji. Ekonomski investicioni plan podržava povećanje finansiranja i ulaganja kroz regionalne programe u oblastima infrastrukture, životne sredine, energetske i transportne povezanosti i razvoja poslovanja.
Evropska unija je najveći donator u Srbiji i od 2001. godine do sada, uložila je više od četiri milijarde evra bespovratnih sredstava za različite programe i projekte koji doprinose razvoju naše zemlje u mnogim važnim sektorima, od energetike, zaštite životne sredine, saobraćaja, konkurentnosti, pravosuđa, razvoja ljudski resursa, unutrašnjih poslova, poljoprivrede.
Neki od uspešnih primera i velikih projekata koje je EU finansirala kod nas jesu izgradnja postrojenja za prečišćavanje vazduha i smanjenje emisije otrovnih gasova u termoelektrani Nikola Tesla, projekat izgradnje gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda i kanalizacioni sistem u Nišu, Čačku, Sokobanji i Loznici, modernizacija i rekonstrukcija železničke pruge Niš-Brestovac, izgradnja intermodalnog terminala u Beogradu, renoviranje i opremanje Pravosudne akademije i mnogi drugi. Pored redovne podrške, Evropska unija je pružila značajnu dodatnu pomoć i u vanrednim okolnostima iz drugih instrumenata poput Fonda solidarnosti EU za obnovu posle katastrofalnih poplava (60,2 miliona evra) i borbu protiv kovid -19 (11,9 miliona evra), kao i pomoć za zbrinjavanje migranata.
Pored Okvirnog sporazuma o finansijskom partnerstvu između Srbije i Evropske komisije (IPA III), Emanuel Žiofre potpisao je danas i sa ministarkom zdravlja Danicom Grujičić sporazum o podršci migracijama i pristupu zdravstvenoj nezi, a sa v.d. šefom Kancelarije međunarodne organizacije za migracije Donatela Bradić i sporazum o podršci EU Srbiji u upravljanju migracijama, jačanju sistema upravljanja migracijama i kontrole granica.
