Политике сарадње дефинисане Споразумом о стабилизацији и придруживању

Политике сарадње представљају области у којима ће све потписнице ССП, па и Србија, континуирано сарађивати са Европском унијом са главним циљем да се домаће законодавство усклади са правним тековинама Европске уније (acquis communautaire). Потписивањем ССП једна држава прихвата правне тековине ЕУ и дефинише процес у коме ће тај поступак усклађивања извршити, управо кроз дефинисане политике сарадње, како би се придружила, а затим и приступила Унији.

Сам процес усклађивања подразумева ангажовање и међусобну сарадњу ресорних министарстава и других органа Владе Србије, Министарства  за европске интеграције и надлежних директората Европске комисије (Генералног директората за проширење и ресорних директората, надлежних за посебне области политика ЕУ). Тако, на пример, ресорно министарство у области транспорта, преко Министарства за европске интеграције, сарађује са ресорним директоратом ЕК (DG MOVE) у изради нацрта прописа, имајући у виду законодавне потребе државе, међународне обавезе и право Европске уније у тој области.

Усклађивање се не може обављати изоловано само у једној области. Политике сарадње проистичу једна из друге. Оне се прожимају и међусобно допуњују. ССП-ом је са једне стране предвиђена област регионалне сарадње, али се та регионална сарадња подједнако остварује и кроз појединачне политике сарадње. То се добро може илустровати у примеру односа регионалне сарадње, као хоризонталне политике, у области енергетике, транспорта и телекомуникација као секторских политика, као и повезаности ових појединачних политика кроз систем трансевропских мрежа који повезује ове три области и утиче на развој инфраструктуре и мрежа којима се, опет, обезбеђује интерконекција и интероперабилност, што заједнички доприноси јачању регионалне сарадње. Сличан пример може се уочити и код политика сарадњи у области енергетике и заштите животне средине, имајући у виду да су енергенти највећи загађивачи животне средине, због чега прописи који се доносе у овим областима морају бити међусобно усклађени.

Управо се тако, кроз методе повезаности и фазног усклађивања, подстиче усклађивање законодавства у свим областима. Из тих разлога неопходно је постојање системског начина доношења одлука који обезбеђује да прописи у оквиру различитих политика сарадње буду међусобно усаглашени. У ту сврху на националном нивоу се доносе акциони планови и програми (који дефинишу однос усклађивања и приоритете) и тиме спречава колизија правних норми у оквиру самог правног система једне државе и правног система те државе и ЕУ. Влада Србије је 1. марта 2018. године усвојила трећи ревидирани Национални програм за усвајање правних тековина Европске уније (НПАА). Овај документ је детаљан, вишегодишњи план усклађивања домаћих прописа са прописима ЕУ и представља наставак претходних.

Свака од области политика сарадње дефинисана је даље у тексту Споразума од чл. 89 до чл. 114:

• економска и трговинска политика чл. 89 - успостављање функционалне тржишне економије и стабилног и недискриминаторног законодавног оквира којим се регулише трговина;
• сарадња у области статистике чл. 90 - развој ефикасног и одрживог статистичког система са циљем пружања објективних, поузданих и тачних података;
• банкарство, осигурање и финансијске услуге чл. 91 - успостављање и развијање одговарајућег оквира за подстицање сектора банкарства, осигурања и финансијских услуга заснованих на слободној конкуренцији;
• сарадња у области ревизије и финансијске контроле чл. 92 - развијање транспарентне, делотворне и економичне јавне унутрашње финансијске контроле и спољних система ревизије;
• промовисање и заштита улагања чл. 93 - успостављање повољне климе за приватна улагања, како домаћа тако и страна;
• индустријска сарадња чл. 94 - промовисање модернизације и реструктурисање индустрије и појединих сектора у Србији, успостављање одговарајућег оквира за предузетништво, за побољшање управљања, знања и искуства и промовисање тржишта, тржишнe транспарентности и пословног окружења;
• мала и средња предузећа чл. 95 - развијање и јачање малих и средњих предузећа у приватном сектору, успостављање нових предузећа у областима које пружају могућност за раст;
• туризам чл. 96 - јачање протока туристичких информација, подстицање развоја инфраструктуре повољне за инвестиције, учешће Србије у важним европским туристичким организацијама, јачање сарадње између туристичких предузећа, стручњака и влада и њихових надлежних агенција и пренос знања и искустава;
• пољопривреда и пољопривредно-индустријски сектор чл. 97 - модернизација и реструктурисање пољопривреде и пољопривредно-индустријског сектора;
• рибарство чл. 98 - управљање и очување рибљих ресурса;
• царине чл. 99 - усклађивање националних царинских прописа са правним тековинама Заједнице;
• опорезивање чл. 100 - реформа фискалног система и реструктурисање пореске управе;
• сарадња у области социјалне политике чл. 101 - унапређивање служби за посредовање у запошљавању и за професионалну оријентацију, обезбеђивањем подршке и промовисањем локалног развоја као помоћ реструктурисању индустријског тржишта и тржишта радне снаге. Побољшање безбедности на раду и усклађивање закона који се односе на родну равноправност, особе са инвалидитетом и мањинске и друге осетљиве групе;
• образовање и стручно оспособљавање чл. 102 - подизање општег нивоа образовања, укључујући неформално образовање, стручно оспособљавање и обуке, као и политике према младима;
• културна сарадња чл. 103 - промовисање културне сарадње и културне разноликости, са циљем повећања међусобног разумевања и поштовања између појединаца, заједница и народа;
• сарадња у аудио-визуелној области чл. 104 - промовисање аудио-визуелне индустрије у Европи и подстицање копродукције у области кинематографије и телевизије;
• информатичко друштво чл. 105 - даље развијање информатичког друштва, припремање друштва за дигиталну еру, привлачење инвестиција и обезбеђивање интероперабилности мрежа и услуга;
• електронске комуникацијске мреже и услуге чл. 106 - јачање сарадње у области електронских комуникацијских мрежа и услуга;
• информације и комуникације чл. 107 - подстицање узајамне размене информација;
• транспорт чл. 108 - реструктурисање и модернизација свих видова транспорта, побољшање слободног протока роба и путника, унапређење приступа транспортном тржишту и објектима, укључујући луке и аеродроме;
• енергетика чл. 109 - постепена интеграција Србије у енергетско тржиште Европе. Сарадња се заснива на Уговору о оснивању Енергетске заједнице;
• нуклеарна сигурност чл. 110 - заштита од јонизујућих зрачења, нуклеарна сигурност, контрола и надзор над нуклеарним материјалима;
• животна средина чл. 111 - заустављање деградације и побољшање стања у области животне средине са циљем остваривања одрживог развоја;
• сарадња у области истраживања и технолошког развоја чл. 112 - подстицање сарадње у области цивилног научног истраживања и технолошког развоја;
• регионални и локални развој чл. 113 - допринос економском развоју и смањењу регионалних неједнакости;
• државна управа чл. 114 - обезбеђивање развоја ефикасне и одговорне државне управе, пружање подршке примени владавине права, одговарајућем функционисању државних институција и несметаном развоју односа између ЕУ и Србије.