Politike saradnje definisane Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju

Politike saradnje predstavljaju oblasti u kojima će sve potpisnice SSP, pa i Srbija, kontinuirano sarađivati sa Evropskom unijom sa glavnim ciljem da se domaće zakonodavstvo uskladi sa pravnim tekovinama Evropske unije (acquis communautaire). Potpisivanjem SSP jedna država prihvata pravne tekovine EU i definiše proces u kome će taj postupak usklađivanja izvršiti, upravo kroz definisane politike saradnje, kako bi se pridružila, a zatim i pristupila Uniji.

Sam proces usklađivanja podrazumeva angažovanje i međusobnu saradnju resornih ministarstava i drugih organa Vlade Srbije, Ministarstva  za evropske integracije i nadležnih direktorata Evropske komisije (Generalnog direktorata za proširenje i resornih direktorata, nadležnih za posebne oblasti politika EU). Tako, na primer, resorno ministarstvo u oblasti transporta, preko Ministarstva za evropske integracije, sarađuje sa resornim direktoratom EK (DG MOVE) u izradi nacrta propisa, imajući u vidu zakonodavne potrebe države, međunarodne obaveze i pravo Evropske unije u toj oblasti.

Usklađivanje se ne može obavljati izolovano samo u jednoj oblasti. Politike saradnje proističu jedna iz druge. One se prožimaju i međusobno dopunjuju. SSP-om je sa jedne strane predviđena oblast regionalne saradnje, ali se ta regionalna saradnja podjednako ostvaruje i kroz pojedinačne politike saradnje. To se dobro može ilustrovati u primeru odnosa regionalne saradnje, kao horizontalne politike, u oblasti energetike, transporta i telekomunikacija kao sektorskih politika, kao i povezanosti ovih pojedinačnih politika kroz sistem transevropskih mreža koji povezuje ove tri oblasti i utiče na razvoj infrastrukture i mreža kojima se, opet, obezbeđuje interkonekcija i interoperabilnost, što zajednički doprinosi jačanju regionalne saradnje. Sličan primer može se uočiti i kod politika saradnji u oblasti energetike i zaštite životne sredine, imajući u vidu da su energenti najveći zagađivači životne sredine, zbog čega propisi koji se donose u ovim oblastima moraju biti međusobno usklađeni.

Upravo se tako, kroz metode povezanosti i faznog usklađivanja, podstiče usklađivanje zakonodavstva u svim oblastima. Iz tih razloga neophodno je postojanje sistemskog načina donošenja odluka koji obezbeđuje da propisi u okviru različitih politika saradnje budu međusobno usaglašeni. U tu svrhu na nacionalnom nivou se donose akcioni planovi i programi (koji definišu odnos usklađivanja i prioritete) i time sprečava kolizija pravnih normi u okviru samog pravnog sistema jedne države i pravnog sistema te države i EU. Vlada Srbije je 1. marta 2018. godine usvojila treći revidirani Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA). Ovaj dokument je detaljan, višegodišnji plan usklađivanja domaćih propisa sa propisima EU i predstavlja nastavak prethodnih.

Svaka od oblasti politika saradnje definisana je dalje u tekstu Sporazuma od čl. 89 do čl. 114:

• ekonomska i trgovinska politika čl. 89 - uspostavljanje funkcionalne tržišne ekonomije i stabilnog i nediskriminatornog zakonodavnog okvira kojim se reguliše trgovina;
• saradnja u oblasti statistike čl. 90 - razvoj efikasnog i održivog statističkog sistema sa ciljem pružanja objektivnih, pouzdanih i tačnih podataka;
• bankarstvo, osiguranje i finansijske usluge čl. 91 - uspostavljanje i razvijanje odgovarajućeg okvira za podsticanje sektora bankarstva, osiguranja i finansijskih usluga zasnovanih na slobodnoj konkurenciji;
• saradnja u oblasti revizije i finansijske kontrole čl. 92 - razvijanje transparentne, delotvorne i ekonomične javne unutrašnje finansijske kontrole i spoljnih sistema revizije;
• promovisanje i zaštita ulaganja čl. 93 - uspostavljanje povoljne klime za privatna ulaganja, kako domaća tako i strana;
• industrijska saradnja čl. 94 - promovisanje modernizacije i restrukturisanje industrije i pojedinih sektora u Srbiji, uspostavljanje odgovarajućeg okvira za preduzetništvo, za poboljšanje upravljanja, znanja i iskustva i promovisanje tržišta, tržišne transparentnosti i poslovnog okruženja;
• mala i srednja preduzeća čl. 95 - razvijanje i jačanje malih i srednjih preduzeća u privatnom sektoru, uspostavljanje novih preduzeća u oblastima koje pružaju mogućnost za rast;
• turizam čl. 96 - jačanje protoka turističkih informacija, podsticanje razvoja infrastrukture povoljne za investicije, učešće Srbije u važnim evropskim turističkim organizacijama, jačanje saradnje između turističkih preduzeća, stručnjaka i vlada i njihovih nadležnih agencija i prenos znanja i iskustava;
• poljoprivreda i poljoprivredno-industrijski sektor čl. 97 - modernizacija i restrukturisanje poljoprivrede i poljoprivredno-industrijskog sektora;
• ribarstvo čl. 98 - upravljanje i očuvanje ribljih resursa;
• carine čl. 99 - usklađivanje nacionalnih carinskih propisa sa pravnim tekovinama Zajednice;
• oporezivanje čl. 100 - reforma fiskalnog sistema i restrukturisanje poreske uprave;
• saradnja u oblasti socijalne politike čl. 101 - unapređivanje službi za posredovanje u zapošljavanju i za profesionalnu orijentaciju, obezbeđivanjem podrške i promovisanjem lokalnog razvoja kao pomoć restrukturisanju industrijskog tržišta i tržišta radne snage. Poboljšanje bezbednosti na radu i usklađivanje zakona koji se odnose na rodnu ravnopravnost, osobe sa invaliditetom i manjinske i druge osetljive grupe;
• obrazovanje i stručno osposobljavanje čl. 102 - podizanje opšteg nivoa obrazovanja, uključujući neformalno obrazovanje, stručno osposobljavanje i obuke, kao i politike prema mladima;
• kulturna saradnja čl. 103 - promovisanje kulturne saradnje i kulturne raznolikosti, sa ciljem povećanja međusobnog razumevanja i poštovanja između pojedinaca, zajednica i naroda;
• saradnja u audio-vizuelnoj oblasti čl. 104 - promovisanje audio-vizuelne industrije u Evropi i podsticanje koprodukcije u oblasti kinematografije i televizije;
• informatičko društvo čl. 105 - dalje razvijanje informatičkog društva, pripremanje društva za digitalnu eru, privlačenje investicija i obezbeđivanje interoperabilnosti mreža i usluga;
• elektronske komunikacijske mreže i usluge čl. 106 - jačanje saradnje u oblasti elektronskih komunikacijskih mreža i usluga;
• informacije i komunikacije čl. 107 - podsticanje uzajamne razmene informacija;
• transport čl. 108 - restrukturisanje i modernizacija svih vidova transporta, poboljšanje slobodnog protoka roba i putnika, unapređenje pristupa transportnom tržištu i objektima, uključujući luke i aerodrome;
• energetika čl. 109 - postepena integracija Srbije u energetsko tržište Evrope. Saradnja se zasniva na Ugovoru o osnivanju Energetske zajednice;
• nuklearna sigurnost čl. 110 - zaštita od jonizujućih zračenja, nuklearna sigurnost, kontrola i nadzor nad nuklearnim materijalima;
• životna sredina čl. 111 - zaustavljanje degradacije i poboljšanje stanja u oblasti životne sredine sa ciljem ostvarivanja održivog razvoja;
• saradnja u oblasti istraživanja i tehnološkog razvoja čl. 112 - podsticanje saradnje u oblasti civilnog naučnog istraživanja i tehnološkog razvoja;
• regionalni i lokalni razvoj čl. 113 - doprinos ekonomskom razvoju i smanjenju regionalnih nejednakosti;
• državna uprava čl. 114 - obezbeđivanje razvoja efikasne i odgovorne državne uprave, pružanje podrške primeni vladavine prava, odgovarajućem funkcionisanju državnih institucija i nesmetanom razvoju odnosa između EU i Srbije.