Кретање радника, пословно настањивање, пружање услуга, кретање капитала

Правним тековинама ЕУ обезбеђује се право грађана држава чланица ЕУ да раде у некој другој држави чланици ЕУ, да у њој, са тим циљем, бораве са својом породицом, као и да се са њима поступа на исти начин као са домаћим радницима у вези са условима рада, као и социјалним и пореским олакшицама. За раднике мигранте и чланове њихових породица слобода кретања радника, између осталог, обухвата област социјалне сигурности, што укључује здравствено осигурање, пензијско осигурање, осигурање за случај незапослености и права на породична давања. Осим тога, правне тековине ЕУ укључују инструментe за координацију различитих националних система социјалног осигурања.

Може се рећи да слобода кретања радника значи слободу запошљавања држављана држава чланица у целој Европској унији и потребу једнаког регулисања њихових радних и социјалних права. Ова слобода подразумева пуно остварење свих права која се тичу рада и социјалне сигурности, социјалне заштите, право боравка и запошљавања у свакој од држава чланица, право останка у земљи последњег запослења, као и забрану дискриминације при запошљавању и бирању професије. У пракси, слобода кретања радника омогућава радницима да на основу свог знања и способности имају приступ тржиштима рада других земаља чланица Европске уније.

Споразумом о стабилизацији и придруживању уређују се реципрочна права и обавезе српских држављана запослених у некој од држава чланица Европске уније и држављана тих држава запослених у Републици Србији. Примена одредаба Споразума не омогућава слободан приступ тржишту рада држављанима Србије на подручју Европске уније или обрнуто. Споразумом је предвиђено да у поступању према радницима који су српски држављани, и који су већ запослени на територији неке од држава чланица Европске уније, не сме бити никакве дискриминације по основу држављанства у погледу радних услова, накнаде за рад или отпуштања са радног места у односу на држављане те државе.

Супружник и деца радника који је законито запослен на територији државе чланице, који законито бораве на њеној територији, имаће приступ тржишту рада те државе чланице у току периода запослења одобреног том раднику.

У складу са Споразумом, утврђују се правила за координацију система социјалног осигурања за раднике са држављанством Републике Србије, законито запосленим на територији државе чланице ЕУ, и за чланове њихових породица који законито бораве на њеној територији. У том смислу, обезбеђено је да се сви периоди осигурања, запослења или боравка које су ти радници довршили у различитим државама чланицама сабирају са циљем остваривања права на пензије и друге ануитете за случај старости, инвалидитета и смрти и ради здравствене заштите ових радника и чланова њихових породица. Ануитет је новчани износ који одређеног датума доспева за исплату и који се зајмодавцу или инвеститору плаћа годишње или у краћим временским роковима, на име отплате зајма. Садржи део који се односи на доспеле камате (каматна квота) и део за који се смањује дуг (отплатна квота). Истовремено, све пензије или друга примања за случај старости, смрти, повреде на раду, професионалне болести или инвалидитета који из тога настане, изузимајући примања која се не остварују на основу плаћања доприноса, слободно су преносиве у висини утврђеној законом државе чланице или држава чланица дужника. Такође, према одредбама Споразума, ови радници примају и породична примања за чланове њихових породица.Такође, Србија је дужна да радницима који долазе из државе чланице и који су законито запослени на њеној територији, и члановима њихове породице који законито бораве у РС, призна сличан положај.

ССП прописује обавезу да  уколико РС има потписан билатерални споразум са земљом чланицом, a који даје могућност погодности држављанима Србије при запошљавању у тој земљи, да се те погодности очувају а да остале државе чланице размотре могућност потписивања таквих споразума.

Правне тековине у области кретања радника обухватају питања приступања ЕУРЕС мрежи којом службе за запошљавање врше размену података о доступним радним местима и увођење Европске здравствене картице, али ова питања нису предмет ССП-а.

На основу права на пословно настањивање, држављани земље чланице ЕУ и њена привредна друштва имају могућност да започну и обављају привредне делатности у једној или више земаља чланица Европске уније, као самозапослена лица или кроз оснивање привредних друштава. Истовремено, сви пословни субјекти једне земље чланице, односно физичка и правна лица, могу да привремено пружају услуге у свакој држави чланици Европске уније и без пословног настањивања у тој држави.

На основу Споразума о стабилизацији и придруживању, уговорним странама се омогућава национални третман при оснивању привредних друштава, као и при обављању привредних делатности представништава или друштава-кћери у Србији, односно у некој држави чланици Европске уније.

У погледу слободе пружања услуга, Споразум о стабилизацији и придруживању предвиђа усклађивање прописа којима се регулише пружање услуга привредних друштава и држављана чланица Европске уније, односно Србије, на територији друге уговорне стране. Обе стране имају обавезу да предузму неопходне кораке како би постепено омогућиле да услуге могу да пружају држављани земаља чланица ЕУ или држављани Србије и привредна друштва из ЕУ, односно српска привредна друштва која су основана на територији стране којој не припада лице којем су те услуге намењене. Србија и ЕУ, према Споразуму, неће предузимати никакве мере или радње које би услове под којима услуге пружају држављани или привредна друштва Србије и ЕУ, која су основана на територији стране којој не припада лице којем су те услуге намењене, битно ограничиле у односу на постојеће стање које непосредно претходи ступању на снагу Споразума.

Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању, Република Србија се обавезала на усаглашеност прописа у овој области, a циљ је да се постигне напредак у стварању јединственог унутрашњег тржишта услуга тако да привредни субјекти и потрошачи могу у целости да остваре погодности које јединствено тржиште пружа. На тај начин се ствара окружење које на бољи начин подстиче активност, стварање посла и покретање нових предузетничких пројеката и, уопштено говорећи, даје већу снагу услужном сектору, што повећава ефикасност и продуктивност у секторима на које се односи и повећава разноликост и квалитет услуга које су на располагању предузећима и грађанима.

Професионалне квалификације стечене у једној држави чланици признају се на подручју Европске уније, и то у већини случајева, без сложених административних процедура, које се на нивоу ЕУ константно поједностављују кроз систем узајамног признавања професионалних квалификација. Да би се држављанима земаља чланица ЕУ и држављанима Србије олакшало започињање и бављење посебно уређеним професионалним делатностима у Србији односно некој од земаља чланица ЕУ, у складу са одредбама Споразума биће разматрано који су услови потребни за међусобно признање квалификација.Приступањем Србије Европској унији привредним субјектима ће бити омогућено да слободно пружају услуге у државама чланицама, а да се у њима пословно не настањују, да признавање стручних квалификација стечених у матичној држави неће бити препрека за обављање делатности у било којој другој држави чланици што посебно може значити лекарима, стоматолозима, фармацеутима, ветеринарима, архитектама, медицинским сестрама опште неге и бабицама којима ће квалификације у другим државама чланицама, по правилу, бити аутоматски признате. У области поштанских услуга намера је да се постигне потпуна либерализација поштанских услуга да би услуге постале доступне потрошачима под што повољнијим условима.

Слободно кретање капитала је један о предуслова за функционисање јединственог тржишта, полазећи од тога да омогућава адекватнију расподелу ресурса у оквиру ЕУ, олакшава прекограничну трговину, подстиче мобилност радне снаге и олакшава привредним друштвима да започну пословну делатност. Према правним тековинама, земље чланице морају уклонити, уз неке изузетке, сва ограничења кретања капитала и унутар ЕУ и између земаља чланица и осталих земаља. У оквиру примене ове слободе, грађани имају могућност да бројне послове обављају ван своје земље, што, на пример, подразумева отварање рачуна, стицање удела у страним привредним друштвима и куповину непокретности. Истовремено, привредним друштвима ова слобода пружа могућност да инвестирају у стране компаније, као и да их поседују и да њима управљају. Слобода кретања капитала укључује и питања у вези са текућим плаћањима и борбом против прања новца и финансирања тероризма. У пракси, потпуна либерализација капиталних трансакција омогућава, на пример, отварање рачуна у иностранству, одобравање кредита нерезидентима, пословање без ограничења са финансијским институцијама из осталих земаља чланица.

Споразумом о стабилизацији и придруживању постављен је временски оквир за постепену либерализацију кретања капитала током периода од четири године. На основу одредаба Споразума, Србија и ЕУ су се обавезале да одобре сва плаћања и преносе на текући рачун биланса плаћања између ЕУ и Србије у слободно конвертибилној валути и у складу са одредбама члана VIII Статута Међународног монетарног фонда. Споразум уређује обавезе у погледу обезбеђивања слободног кретања капитала које се односе на: директна страна улагања, потраживања која се односе на комерцијалне трансакције, портфолио инвестиције, финансијске зајмове и кредите. У погледу питања стицања права својине над непокретностима, по ступању на снагу Споразума Србија ће допустити држављанима чланица Европске уније да стичу својину над непокретностима у Србији, уз потпуну и целисходну примену постојећих поступака. Србија ће, у периоду од четири године од ступања на снагу Споразума, постепено усклађивати своје законодавство које се односи на стицање својине над непокретностима у Србији, како би држављанима чланица Европске уније осигурала исти третман као и својим држављанима.Такође, стране потписнице се обавезују да неће уводити никаква нова ограничења која се односе на кретање капитала и текућих плаћања. Остављена је и могућност предузимања заштитних мера у погледу кретања капитала на период од 6 месеци уколико то стабилност економије захтева.