Kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga, kretanje kapitala

Pravnim tekovinama EU obezbeđuje se pravo građana država članica EU da rade u nekoj drugoj državi članici EU, da u njoj, sa tim ciljem, borave sa svojom porodicom, kao i da se sa njima postupa na isti način kao sa domaćim radnicima u vezi sa uslovima rada, kao i socijalnim i poreskim olakšicama. Za radnike migrante i članove njihovih porodica sloboda kretanja radnika, između ostalog, obuhvata oblast socijalne sigurnosti, što uključuje zdravstveno osiguranje, penzijsko osiguranje, osiguranje za slučaj nezaposlenosti i prava na porodična davanja. Osim toga, pravne tekovine EU uključuju instrumente za koordinaciju različitih nacionalnih sistema socijalnog osiguranja.

Može se reći da sloboda kretanja radnika znači slobodu zapošljavanja državljana država članica u celoj Evropskoj uniji i potrebu jednakog regulisanja njihovih radnih i socijalnih prava. Ova sloboda podrazumeva puno ostvarenje svih prava koja se tiču rada i socijalne sigurnosti, socijalne zaštite, pravo boravka i zapošljavanja u svakoj od država članica, pravo ostanka u zemlji poslednjeg zaposlenja, kao i zabranu diskriminacije pri zapošljavanju i biranju profesije. U praksi, sloboda kretanja radnika omogućava radnicima da na osnovu svog znanja i sposobnosti imaju pristup tržištima rada drugih zemalja članica Evropske unije.

Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju uređuju se recipročna prava i obaveze srpskih državljana zaposlenih u nekoj od država članica Evropske unije i državljana tih država zaposlenih u Republici Srbiji. Primena odredaba Sporazuma ne omogućava slobodan pristup tržištu rada državljanima Srbije na području Evropske unije ili obrnuto. Sporazumom je predviđeno da u postupanju prema radnicima koji su srpski državljani, i koji su već zaposleni na teritoriji neke od država članica Evropske unije, ne sme biti nikakve diskriminacije po osnovu državljanstva u pogledu radnih uslova, naknade za rad ili otpuštanja sa radnog mesta u odnosu na državljane te države.

Supružnik i deca radnika koji je zakonito zaposlen na teritoriji države članice, koji zakonito borave na njenoj teritoriji, imaće pristup tržištu rada te države članice u toku perioda zaposlenja odobrenog tom radniku.

U skladu sa Sporazumom, utvrđuju se pravila za koordinaciju sistema socijalnog osiguranja za radnike sa državljanstvom Republike Srbije, zakonito zaposlenim na teritoriji države članice EU, i za članove njihovih porodica koji zakonito borave na njenoj teritoriji. U tom smislu, obezbeđeno je da se svi periodi osiguranja, zaposlenja ili boravka koje su ti radnici dovršili u različitim državama članicama sabiraju sa ciljem ostvarivanja prava na penzije i druge anuitete za slučaj starosti, invaliditeta i smrti i radi zdravstvene zaštite ovih radnika i članova njihovih porodica. Anuitet je novčani iznos koji određenog datuma dospeva za isplatu i koji se zajmodavcu ili investitoru plaća godišnje ili u kraćim vremenskim rokovima, na ime otplate zajma. Sadrži deo koji se odnosi na dospele kamate (kamatna kvota) i deo za koji se smanjuje dug (otplatna kvota). Istovremeno, sve penzije ili druga primanja za slučaj starosti, smrti, povrede na radu, profesionalne bolesti ili invaliditeta koji iz toga nastane, izuzimajući primanja koja se ne ostvaruju na osnovu plaćanja doprinosa, slobodno su prenosive u visini utvrđenoj zakonom države članice ili država članica dužnika. Takođe, prema odredbama Sporazuma, ovi radnici primaju i porodična primanja za članove njihovih porodica.Takođe, Srbija je dužna da radnicima koji dolaze iz države članice i koji su zakonito zaposleni na njenoj teritoriji, i članovima njihove porodice koji zakonito borave u RS, prizna sličan položaj.

SSP propisuje obavezu da  ukoliko RS ima potpisan bilateralni sporazum sa zemljom članicom, a koji daje mogućnost pogodnosti državljanima Srbije pri zapošljavanju u toj zemlji, da se te pogodnosti očuvaju a da ostale države članice razmotre mogućnost potpisivanja takvih sporazuma.

Pravne tekovine u oblasti kretanja radnika obuhvataju pitanja pristupanja EURES mreži kojom službe za zapošljavanje vrše razmenu podataka o dostupnim radnim mestima i uvođenje Evropske zdravstvene kartice, ali ova pitanja nisu predmet SSP-a.

Na osnovu prava na poslovno nastanjivanje, državljani zemlje članice EU i njena privredna društva imaju mogućnost da započnu i obavljaju privredne delatnosti u jednoj ili više zemalja članica Evropske unije, kao samozaposlena lica ili kroz osnivanje privrednih društava. Istovremeno, svi poslovni subjekti jedne zemlje članice, odnosno fizička i pravna lica, mogu da privremeno pružaju usluge u svakoj državi članici Evropske unije i bez poslovnog nastanjivanja u toj državi.

Na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ugovornim stranama se omogućava nacionalni tretman pri osnivanju privrednih društava, kao i pri obavljanju privrednih delatnosti predstavništava ili društava-kćeri u Srbiji, odnosno u nekoj državi članici Evropske unije.

U pogledu slobode pružanja usluga, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predviđa usklađivanje propisa kojima se reguliše pružanje usluga privrednih društava i državljana članica Evropske unije, odnosno Srbije, na teritoriji druge ugovorne strane. Obe strane imaju obavezu da preduzmu neophodne korake kako bi postepeno omogućile da usluge mogu da pružaju državljani zemalja članica EU ili državljani Srbije i privredna društva iz EU, odnosno srpska privredna društva koja su osnovana na teritoriji strane kojoj ne pripada lice kojem su te usluge namenjene. Srbija i EU, prema Sporazumu, neće preduzimati nikakve mere ili radnje koje bi uslove pod kojima usluge pružaju državljani ili privredna društva Srbije i EU, koja su osnovana na teritoriji strane kojoj ne pripada lice kojem su te usluge namenjene, bitno ograničile u odnosu na postojeće stanje koje neposredno prethodi stupanju na snagu Sporazuma.

Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Republika Srbija se obavezala na usaglašenost propisa u ovoj oblasti, a cilj je da se postigne napredak u stvaranju jedinstvenog unutrašnjeg tržišta usluga tako da privredni subjekti i potrošači mogu u celosti da ostvare pogodnosti koje jedinstveno tržište pruža. Na taj način se stvara okruženje koje na bolji način podstiče aktivnost, stvaranje posla i pokretanje novih preduzetničkih projekata i, uopšteno govoreći, daje veću snagu uslužnom sektoru, što povećava efikasnost i produktivnost u sektorima na koje se odnosi i povećava raznolikost i kvalitet usluga koje su na raspolaganju preduzećima i građanima.

Profesionalne kvalifikacije stečene u jednoj državi članici priznaju se na području Evropske unije, i to u većini slučajeva, bez složenih administrativnih procedura, koje se na nivou EU konstantno pojednostavljuju kroz sistem uzajamnog priznavanja profesionalnih kvalifikacija. Da bi se državljanima zemalja članica EU i državljanima Srbije olakšalo započinjanje i bavljenje posebno uređenim profesionalnim delatnostima u Srbiji odnosno nekoj od zemalja članica EU, u skladu sa odredbama Sporazuma biće razmatrano koji su uslovi potrebni za međusobno priznanje kvalifikacija.Pristupanjem Srbije Evropskoj uniji privrednim subjektima će biti omogućeno da slobodno pružaju usluge u državama članicama, a da se u njima poslovno ne nastanjuju, da priznavanje stručnih kvalifikacija stečenih u matičnoj državi neće biti prepreka za obavljanje delatnosti u bilo kojoj drugoj državi članici što posebno može značiti lekarima, stomatolozima, farmaceutima, veterinarima, arhitektama, medicinskim sestrama opšte nege i babicama kojima će kvalifikacije u drugim državama članicama, po pravilu, biti automatski priznate. U oblasti poštanskih usluga namera je da se postigne potpuna liberalizacija poštanskih usluga da bi usluge postale dostupne potrošačima pod što povoljnijim uslovima.

Slobodno kretanje kapitala je jedan o preduslova za funkcionisanje jedinstvenog tržišta, polazeći od toga da omogućava adekvatniju raspodelu resursa u okviru EU, olakšava prekograničnu trgovinu, podstiče mobilnost radne snage i olakšava privrednim društvima da započnu poslovnu delatnost. Prema pravnim tekovinama, zemlje članice moraju ukloniti, uz neke izuzetke, sva ograničenja kretanja kapitala i unutar EU i između zemalja članica i ostalih zemalja. U okviru primene ove slobode, građani imaju mogućnost da brojne poslove obavljaju van svoje zemlje, što, na primer, podrazumeva otvaranje računa, sticanje udela u stranim privrednim društvima i kupovinu nepokretnosti. Istovremeno, privrednim društvima ova sloboda pruža mogućnost da investiraju u strane kompanije, kao i da ih poseduju i da njima upravljaju. Sloboda kretanja kapitala uključuje i pitanja u vezi sa tekućim plaćanjima i borbom protiv pranja novca i finansiranja terorizma. U praksi, potpuna liberalizacija kapitalnih transakcija omogućava, na primer, otvaranje računa u inostranstvu, odobravanje kredita nerezidentima, poslovanje bez ograničenja sa finansijskim institucijama iz ostalih zemalja članica.

Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju postavljen je vremenski okvir za postepenu liberalizaciju kretanja kapitala tokom perioda od četiri godine. Na osnovu odredaba Sporazuma, Srbija i EU su se obavezale da odobre sva plaćanja i prenose na tekući račun bilansa plaćanja između EU i Srbije u slobodno konvertibilnoj valuti i u skladu sa odredbama člana VIII Statuta Međunarodnog monetarnog fonda. Sporazum uređuje obaveze u pogledu obezbeđivanja slobodnog kretanja kapitala koje se odnose na: direktna strana ulaganja, potraživanja koja se odnose na komercijalne transakcije, portfolio investicije, finansijske zajmove i kredite. U pogledu pitanja sticanja prava svojine nad nepokretnostima, po stupanju na snagu Sporazuma Srbija će dopustiti državljanima članica Evropske unije da stiču svojinu nad nepokretnostima u Srbiji, uz potpunu i celishodnu primenu postojećih postupaka. Srbija će, u periodu od četiri godine od stupanja na snagu Sporazuma, postepeno usklađivati svoje zakonodavstvo koje se odnosi na sticanje svojine nad nepokretnostima u Srbiji, kako bi državljanima članica Evropske unije osigurala isti tretman kao i svojim državljanima.Takođe, strane potpisnice se obavezuju da neće uvoditi nikakva nova ograničenja koja se odnose na kretanje kapitala i tekućih plaćanja. Ostavljena je i mogućnost preduzimanja zaštitnih mera u pogledu kretanja kapitala na period od 6 meseci ukoliko to stabilnost ekonomije zahteva.