Европска унија је највећи донатор у Републици Србији. Од 2000. године, ЕУ је, кроз различите инструменте и фондове, Републици Србији обезбедила више од 7 милијарди евра бесповратне помоћи за подршку реформама. Подршка ЕУ намењена је неопходним правним, институционалним, административним, економским и друштвеним реформама на путу ка ЕУ у различитим областима - од правосуђа, јавне управе и јавних финансија до образовања, запошљавања, транспорта, пољопривреде и заштите животне средине. Подршка такође доприноси развоју локалне привреде, смањењу разлика у развоју различитих подручја, пружајући могућности за запошљавање, образовање и решавање кључних изазова у друштву/држави.
Србија је добила статус државе кандидата 1. марта 2012. године, што је донело нов подстицај у коришћењу ИПА фондова. Инструмент за претприступну помоћ (the Instrument for Pre-Accession Assistance 2014-2020 - IPA) је инструмент свеобухватне подршке процесу европских интеграција земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство, како у области финансијске помоћи, тако и у области техничке подршке реформама, које се спроводе у земљи. Република Србија тренутно користи средства из Инструмента ЕУ за претприступну помоћ ИПА II за период 2014-2020 и ИПА III за период 2021-2027. (из ИПА II - Републици Србији је додељено око 1.5 милијарди евра; из ИПА III – Републици Србији до сада је одобрено близу 450 милиона евра кроз годишње акционе планове 2021-2023). Када је реч о ИПАРД Програму који је намењен подршци у области пољопривреде и руралног развоја, ЕУ је кроз два програма, ИПАРД II и ИПАРД III, обезбедила бесповратну помоћ у износу од укупно 463 милиона евра (175 и 288 милиона евра).
Наша држава корисник је и средстава доступних преко Вишекорисничке ИПА, инструмента којим се подржавају иницијативе од регионалног значаја за Западни Балкан. Кроз овај инструмент спроводе се иницијативе усмерене на регионално повезивање јавних услуга/институција у различитим областима (царина, полиција, итд.), оне усмерене у инвестиције у регионалну саобраћајну и енергетску инфраструктуру, развој бизниса и очување животне средине, као и . оне које промовишу добросуседске односе и локални развој у пограничним регионима – кроз програме прекограничне сарадње унутар региона и са земљама које су чланице ЕУ, као и програме транснационалне и међурегионалне сарадње. У периоду 2014-2020. кроз Вишекорисничку ИПА је за све кориснике инструмента било алоцирано 2,98 милијарди евра, док је у периоду 2021-2027. године за исте сврхе до сада алоцирано око 3,6 милијарди евра.
Програми територијалне сарадње или Интеррег програми подстичу сарадњу пограничних територија суседних држава (прекогранична сарадња) или сарадњу делова или целих држава (транснационална сарадња и међурегионална сарадња) на решавању питања од заједничког интереса – заштита животне средине, управљање отпадом, пружање услуга у различитим секторима, културна и економска сарадња, туризам, саобраћај итд. . У периоду 2004-2022. годинe кроз ове програме у Србији уговорено је више од 400 милиона евра, а за период 2021-2027 ЕУ је за спровођење прекограничне сарадње у нашој земљи определила 589 милиона евра.
Република Србија учествује у 11 програма Уније. Програми Уније представљају значајан извор финансирања иницијатива у различитим областима, иновативних решења, улагања у људске ресурсе и подстицање мобилности младих људи. Њихова предност је и у томе што омогућавају сарадњу правних и физичких лица из држава чланица Европске уније и држава у процесу приступања на конкретним пројектима и на тај начин усвајање и примену доказано најбољих искустава.
Поред наведених, као једна од основних намена ИПА инструмента је изградња административних капацитета за спровођење фондова који су доступни након приступања ЕУ, односно фондова Кохезионе политике ЕЕУ. Кохезиона политика представља главну инвестициону и развојну политику ЕУ, која доприноси стварању нових радних места, побољшању квалитета живота грађана и повећању укупног економског развоја како држава чланица, тако и ЕУ у целини.
Такође је важно поменути фондове као што су Фонд солидарности и Регионални поверилачки фонд ЕУ, као одговор на кризу у Сирији (МАДАД), који су успостављени као одговор Европске уније на непредвидиве изазове (природне катастрофе, мигрантску кризу) и који представљају солидарност Уније у решавању стварних изазова. Фонд солидарности је Србији пружио 72 милиона евра директне финансијске помоћи, прво за санирање последица поплава 2014. године, те за потребе заштите јавног здравља услед кризе изазване вирусом KОВИД-19, док је из МАДАД-а Р. Србија добила преко 44 милиона евра за унапређење управљања миграторним токовима.
Осим поменутих инструмената, у мају 2024. године, Европски савет је усвојио регулаторни оквир за План раста за Западни Балкан чији циљ је да земљама региона омогући неке од погодности и пре формалног ступања у чланство у ЕУ, као и да се пружи подршка региону у спровођењу реформи за одрживи економски раст, регионалну интеграцију и Заједничко регионално тржиште. Путем овог новог финансијског инструмента, региону ће бити обезбеђена помоћ у износу од шест милијарди евра (две милијарде евра бесповратних средстава и четири милијарде евра у повољним кредитима). Подршка из овог инструмента биће усаглашена са оном коју регион већ добија кроз постојећи Инструмент за претприступну помоћ (ИПА III). Посебан фокус биће на секторима који су кључни за друштвени и економски развој, попут транспорта, декарбонизације, енергетике, зелене и дигиталне транзиције, као и образовања и развоја вештина, са посебним акцентом на младе.