По земљама

Правни оквир за билатералну развојну сарадњу чини Споразум о техничкој сарадњи између Савета министара Србије и Црне Горе и Владе Јапана. Овај споразум регулише све облике техничке развојне сарадње између две земље, док је стратешки оквир за развојну сарадњу са Републиком Србијом дефинисан у Повељи о развојној сарадњи Јапана из фебруара 2015. године.

Приоритетне области билатералне развојне помоћи Јапана Републици Србији су:

1.    Заштита животне средине;

2.    Здравство, социјална заштита и образовање и

3.    Предузетништво и подршка малим и средњим предузећима.

Неки од примера помоћи коју Јапан пружа Републици Србији су: непројектне донације у облику јапанских производа, пројекти за основне потребе становништва (ПОПОС пројекти), који укључују једнократну помоћ, као што је реконструкција школских зграда и вртића, испорука медицинске опреме и амбуланти, камиона за смеће и контејнера, цистерни, специјалних возила за превоз особа са инвалидитетом, као и консултантска помоћ јапанских стручњака од 2009. године кроз програм волонтера Владе Јапана. Јапан такође пружа концесионе кредите (кредите у јенима), па је тако пројекат „Инсталација система за десулфуризацију димних гасова на Термоелектрани Никола Тесла" реализован из средстава једног од тих кредита.

Од 2017. године, развојна политика Данске је усмерена стратегијом „Свет 2030“, која се фокусира на четири приоритетне области: безбедност, мир и заштита; превенција нелегалне миграције; инклузивни и одрживи раст; и слобода, демократија и људска права. Данска је своје напоре усмерила на географска подручја као што су Субсахарска Африка и Рог Африке, пружајући развојну помоћ и билатерално и кроз међународне организације, као што су: Уједињене нације, Европска унија и Светска банка.
Од 2017. године, са завршетком два велика програма финансирана из данских билатералних грантова у јужној Србији и усвајањем нове стратегије данске развојне помоћи, Република Србија је престала да буде такозвана „партнерска земља” Данске. Од тада, није било значајније билатералне развојне помоћи из Данске за Србију, јер се фокус развојне помоћи Данске у Европи преместио на Украјину и Грузију, а у Азији на Авганистан, Сирију, Бангладеш, Јемен и Мијанмар. Највећи примаоци данске развојне помоћи у Африци су Етиопија, Кенија, Сомалија, Уганда, Танзанија, Гана, Мали, Буркина Фасо итд.

Споразум о развојној сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Краљевине Данске потписан је 23. јула 2010. године, са циљем јачања институционалног оквира и сарадње. Према Споразуму, Данска је обезбедила финансијску помоћ, техничку подршку и могућности обуке, укључујући стипендије за студије у Данској или другим земљама. Иако је Споразум формално још увек на снази, све активности у оквиру овог Споразума су практично завршене 2018. године, када су завршени значајни програми.
Кључни програми:

•    „LEDIB програм” (2007–2012): Овај програм, финансиран из Данског суседског програма, имао је за циљ побољшање животних услова становништва у Нишавском округу кроз развој малих и средњих предузећа. Вредност програма била је 10 милиона евра, а као део програма, од 2008. до 2018. године реализована је преко посредничких банака револвинг кредитна линија, коју су користила мала и средња предузећа из Нишавског округа која су радила у текстилној индустрији, грађевинарству и агробизнису.

•    „Подршка сектору воћа и бобица у јужној Србији” (2010–2016): Укупна вредност овог програма била је близу 15 милиона евра, а данска бесповратна помоћ износила је око 5,5 милиона евра. Програм је био фокусиран на побољшање производње висококвалитетног бобичастог воћа, као што су малине, вишње и боровнице, уз подршку фармерима из Јабланичког, Пчињског и других округа.

Остали програми и пројекти:

•    Твининг пројекти, финансирани од стране ЕУ, такође су играли значајну улогу у сарадњи између Србије и Данске. Пројекти као што су „Управљање отпадом у прехрамбеној индустрији" (2017) и „Законодавне и регулаторне промене у области заштите интелектуалне својине" (2019–2021), фокусирали су се на побољшање законодавства и институција у Србији према стандардима ЕУ.

•    Сарадња у области одбране и безбедности између Србије и Данске започета је 2004. године потписивањем „Писма о намерама" и формализована је програмом сарадње 2006. године. Главни циљеви сарадње били су подршка реформама, изградња капацитета и регионална сарадња.

•    Пројекат PRISMA: Данска је подржала "PRISMA" пројекат који је имао за циљ управљање вишком војног особља у Србији. Ова подршка укључивала је финансирање три саветодавна центра и обуку особља. Данска је имала водећу улогу у оквиру нордијске иницијативе, уз финансијску подршку Шведске, Норвешке и Финске. Данска је додатно подржала ову иницијативу кроз IOM-NTF пројекат.

•    PELT програм: У децембру 2007. године, Данска и Србија су потписале протокол у оквиру PELT програма за донацију опреме за симултани превод и ИТ системе који подржавају обуку на енглеском језику за реформе сектора одбране. Програм је финансиран од стране Данске и других нордијских земаља и реализован је према стандардима НАТО-а.

•    Развој српског Ратног ваздухопловства и службе за спасавање и претрагу: Данска је сарађивала са Србијом на стварању регионалне структуре за спасавање и претрагу (SAR), укључујући 24/7 хеликоптерску службу за хитне случајеве у Србији. Данска је такође обезбедила опрему за Србију, као што су нови радио систем за комуникацију ваздух-земља и цистерне за гориво за Ратно ваздухопловство.

•    Спасавање и претрага у Министарству унутрашњих послова: Министарство унутрашњих послова Србије сарађивало је са Данском агенцијом за управљање ванредним ситуацијама (DEMA) на побољшању капацитета за реаговање у вези са природним катастрофама. Данска је подржала Србију опремом, финансирањем семинара за заштиту од поплава и допринела је пројекту са 1 милионом евра.

•    Обучавање војне логистике: 2014. године, Данска је подржала Србију у организацији обука за војну логистику, укључујући обезбеђивање ИТ опреме и обуку студената са Западног Балкана, Шведске и не-НАТО земаља. Вежба LOGEX15 одржана је 2015. године.
Обучавање српског војног особља: Данска је финансирала обуке за српско војно особље, омогућавајући им учешће у курсевима ван Србије, на Балтичкој одбрамбеној академији у Естонији и курсевима Нордијских мирнодопских снага у Данској.

•    Подршка током поплава (2014): Током мајских поплава 2014. године, Министарство одбране Данске је пружило значајну подршку. Данска је послала волонтере и опрему, укључујући 12 возила и два модула за пумпање, како би помогла одбрану од поплава у Србији.

•    Данска подршка Регионалном програму за становање (2013–2018): Данска је допринела са 1,3 милиона евра Регионалном програму за стамбено обезбеђивање избеглица и интерно расељених лица у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Програм је имао за циљ пружање трајног становања за око 73.500 избеглица и интерно расељених лица. Као део ширих, регионалних активности, Данска је допринела изградњи 6.609 стамбених јединица у Србији.

•    Подршка одговору на мигрантску кризу (2015–2016): Као одговор на мигрантску кризу, Данска је издвојила око 268.000 евра за подршку активностима Данског савета за избеглице у изградњи капацитета Србије за управљање миграцијама. Средства су била намењена за побољшање локалних акционих планова и приступа миграната услугама. Поред тога, Данска је подржала "Save the Children" у Србији са истим износом за помоћ мајкама, бебама и успостављање безбедних простора за децу.

•    Пројекат реформе и модернизације правосуђа (2008–2016): Данска је допринела са око 333.000 евра Мултидонаторском поверилачком фонду за реформу и модернизацију правосуђа у Србији. Ова иницијатива имала је за циљ побољшање институционалних капацитета, управљање ресурсима и јачање правног и институционалног оквира Србије.

Краљевина Норвешка пружа значајну подршку Републици Србији кроз Билатерални програм сарадње, који обухвата разноврсне активности, као што је Фонд Амбасаде за мале пројекте и директни грантови организацијама цивилног друштва. Овај програм има за циљ да унапреди области попут владавине права, реформе државне управе, економског и социјалног развоја, безбедности и стабилности, као и процеса интеграције Србије у Европску унију. За реализацију и управљање Билатералним програмом од 2015. године задужена је Амбасада Краљевине Норвешке, док су од 2018. године уведени регионални пројекти којима управља Министарство спољних послова Краљевине Норвешке (НМСП).

Програм сарадње 2013-2015: Први значајан корак у овој сарадњи био је Споразум између Владе Републике Србије и НМСП, потписан 18. новембра 2013. године. Овај споразум успоставио је Канцеларију за европске интеграције као кључног партнера за управљање Билатералним програмом. У периоду 2013-2015, финансирано је 6 пројеката са укупним износом од 2,63 милиона евра, који су обухватили важне области, попут енергетске ефикасности, животне средине, конкуренције, али и помоћи у поплавама 2014. године. Програм је такође подржао пројекте у области миграција. Један од важних резултата био је и прелазак на нови облик сарадње у 2016. години, када је НМСП преузео већу одговорност за регионалне пројекте.

Пројекти у периоду 2016-2017: У овом периоду одобрено је 2 пројекта са вредношћу од 658.000 евра. Овај период је обележила и већа укљученост Министарства за европске интеграције (МЕИ), које је преузело управљање програмом од Канцеларије за европске интеграције. Такође, Норвешка је у 2017. години одобрила финансирање за 8 пројеката укупне вредности 4,6 милиона евра, који су укључивали важне области, као што су владавина права, социјална инклузија и заштита људских права.

Регионални пројекти: Са потписивањем Меморандума о разумевању између МЕИ и НМСП 2018. године, започела је нова етапа сарадње у оквиру регионалних пројеката. Циљ је био укључити више држава у сарадњу, укључујући Србију, Северну Македонију и Црну Гору. Пројекти су били усмерени на јачање институција, побољшање инфраструктуре, као и на подршку социјално угроженим групама. Од најзначајнијих пројеката издваја се „Норвешка за вас” који се фокусирао на запошљавање рањивих група и унапређење информатичке сигурности Владе Србије, са директним грантом у износу од 3,5 милиона евра.

Пројекат „Побољшање безбедности жена у Србији” (2019): Овај пројекат, у партнерству са организацијом UN Women, имао је за циљ да побољша безбедност жена у Србији. Вредност пројекта је била 2,2 милиона евра и обухватио је области као што су јачање капацитета институција, унапређење законодавства и подизање свести о родној равноправности и правима жена.

Пројекат подршке мигрантима и локалним заједницама (2019-2021): Овај регионални пројекат, са вредношћу од 873.000 евра, био је фокусиран на подршку мигрантима и локалним заједницама у Србији, Црној Гори и Северној Македонији. Пројекат је успешно реализован у партнерству са организацијама цивилног друштва и настављен је додатним средствима у 2021. години.

Норвешка је такође пружила важну подршку у кризним ситуацијама, као што су поплаве 2014. године и мигрантска криза. Билатерални програм је користио средства од 4 милиона евра за обнову јавних установа у 12 општина у Србији. Током Ковид-19 пандемије, Норвешка је обезбедила додатна средства за набавку здравствене опреме, подршку цивилном друштву и рањивим групама, као и за економску стабилизацију земље. Укупно је 2,5 милиона евра додељено за борбу против пандемије.

Упркос глобалним изазовима, као што су ситуација у Гази и Украјини, Норвешка наставља да финансира развојне пројекте у Србији. Тренутно се значајно смањује алокација средстава за цео Западни Балкан, али ће приоритети у областима као што су безбедност, стабилност, добро управљање и социјални развој остати у фокусу норвешке развојне помоћи. Норвешка наставља да финансира пројекте у оквиру програма „Smart Balkans”, који има за циљ јачање партиципативних демократија и оснаживање цивилног друштва у региону.

Краљевина Холандија започела је своју развојну помоћ Републици Србији 1999. године, подржавајући процесе стабилизације, изградње мира и реконструкције у постконфликтном периоду. Почетно, помоћ је била усмерена на решавање хитних потреба и подршку стабилизацији земље. Међутим, с временом, фокус холандске помоћи проширио се на подршку институционалним реформама, економском унапређењу, јачању приватног сектора и регионалној сарадњи. Кроз различите обликe помоћи, као што су Фонд за стабилност и ФМО, као и програме као што су МАТРА, ПСО/ПСОМ, ПСИ и Г2Г.нл, Холандија је значајно допринела процесу европских интеграција Србије, помажући модернизацију и јачање кључних сектора друштва. Једно од подручја холандске подршке био је сектор одбране и безбедности, кроз пројекте који су омогућили реформу Војске Србије. Програм ПРИЗМА, који се фокусирао на преквалификацију војног кадра, имао је за циљ унапређење људских ресурса у сектору одбране и омогућио многим војним лицима прелазак у цивилни сектор. Поред тога, програм ПЕЛТ обезбедио је војном кадру обуку из енглеског језика, чиме се допринело бољој интеграцији у међународне мировне мисије и заједничке безбедносне операције. Кроз ове програме, Холандија је помогла Србији да се припреми за чланство у Европској унији модернизацијом и професионализацијом војног сектора. Кроз различите програме, Холандија је такође пружила значајну подршку у секторима пољопривреде, екологије, запошљавања и владавине права. Програми као што су ПСО/ПСОМ и МАТРА помогли су интеграцији европских стандарда у српско законодавство, јачању институција и промоцији одрживог развоја и заштите животне средине. Холандски стручњаци радили су заједно са српским партнерима на пројектима који су унапредили ефикасност пољопривредног сектора, смањили незапосленост и заштитили природне ресурсе, чинећи Србију конкурентнијом на тржишту ЕУ и другим међународним тржиштима. Како су године пролазиле, холандска развојна помоћ је постепено опадала, прелазећи са великих фондова на мање инвестиције у облику грантова у оквиру програма МАТРА. Ови мањи грантови обезбедили су финансијску подршку за развој цивилног друштва и унапређење судског система, са фокусом на промоцију људских права и демократије. Ове промене у врсти помоћи одражавају процес стабилизације и напретка Србије, јер је земља постепено смањивала своје потребе за великим фондовима и почела да препознаје своје унапређене капацитете за управљање сопственим развојем. Један од кључних пројеката које је подржала Холандија је пројекат изградње система за прикупљање и прераду отпадних вода у Лесковцу. Пројекат је започет 2012. године са циљем унапређења канализационе инфраструктуре града и смањења негативног утицаја на животну средину. Иако су претходне фазе пројекта, као што је припрема техничке документације, успешно завршене, имплементација се суочила са значајним кашњењима због глобалне пандемије КОВИД-19 и административних препрека. Као резултат, пројекат је захтевао додатно финансирање, укључујући кредит од 10 милиона евра од Развојне банке Савета Европе, који је омогућио наставак радова и превазилажење препрека. Очекује се да ће пројекат, уз адекватну координацију и решавање изазова, бити завршен у складу са планом, побољшавајући услове живота у Лесковцу.

Савет Министара Краљевине Шпаније је 7. септембра 2021. године одобрио линију бесповратних средстава за финансирање израде студија, консултантских услуга или техничке помоћи у земљама које су дефинисане као приоритетне. Укупно доступна средстава за приоритетне земље, међу којима је и Република Србија, износе 50 милиона евра за период 2021-2023. година. Министарство за европске интеграције, као министарство задужено за координацију међународне билатералне и мултилатералне донаторске помоћи, усагласило је текст Меморандума о разумевању између Републике Србије и Краљевине Шпаније за финансирање студија и техничке помоћи у Републици Србији, који је потписан у Београду 3. новембра 2022. године. На овај начин створен је основ за реализацију подршке ове земље Србији којa има за циљ привредни, друштвени и економски развој и јачање капацитета јавног сектора Републике Србије. Примарни корисници ове бесповратне подршке могу бити институције јавног сектора ( министарства, агенције, ЈП), док ће спровођење бити поверено компанијама из Шпаније. Период расположивости средстава је накнадно продужен до краја 2024. године.

Сарадња у оквиру овог Меморандума обухвата првенствено, али не и искључиво, следеће области/секторе: животна средина, одрживост и климатске промене; вода и отпад; агробизнис; дигитализација, информационе и комуникационе технологије, паметни градови; енергија; саобраћајна и телекомуникациона инфраструктура и модернизација институција. Сарадња између потписника успостављена овим Меморандумом може се одвијати путем финансирања: консултантских услуга у јавном сектору; претходних студија изводљивости и/или студија изводљивости, као и припреме пројеката; или било које друге студије, инжењерске услуге или техничке помоћи за коју постоји одговарајућа стручност на шпанској страни. Одобрена бесповратна подршка покрива укупну вредност студије, консултантске услуге или техничку помоћ. Министарство индустрије, трговине и туризма Краљевине Шпаније координира процес одобравања и додељивања средстава. Корисници ове помоћи на основу својих потреба бирају шпанске компаније које поседују одговарајуће искуство и експертизу у траженој области. 

Министарство за европске интеграције је обавестило институције јавног сектора о могућностима коришћења бесповратне подршке. Процес консултација са заинтересованим потенцијалним корисницима из различитих области (трговина и телекомуникације, животна средина, модернизација институција у секторима државне управе и локалне самоуправе, образовање, социјална политика итд.) је и даље у току и Министарство ће бити у контакту са потенцијалним корисницима докле год је линија средстава на располагању. 

Пројекти који су одобрени:

1.    „Ревизија оперативних процедура електроенергетског система Србије у циљу омогућавања ширења обновљивих извора енергије” 
Укупна вредност пројекта износи 600.000 ЕУР. Корисник је Електромрежа Србије (ЕМС), а партнер Deloitte Consulting. Уговор је спроведен од октобра 2023. године до октобра 2024. године. 
Сврха пројекта је била анализа оперативних процедура електроенергетског система у складу са искуством шпанског партнера, са циљем да се предложи унапређење које би требало да олакша приступ обновљивим изворима енергије великих размера у складу са критеријумима безбедности и поузданости. 

2.    „Увођење управљања грађевинским отпадом у четири региона у Републици Србији” 
Укупна вредност пројекта износи 769.700 ЕУР. Корисник је Министарство за заштиту животне средине, а партнер Eptisa. Закључком Владе Р. Србије од 20. јуна 2024. године је омогућено потписивање уговора, чиме је омогућено започињање пројекта који ће трајати 18 месеци. 
Сврха пројекта је анализа и унапређење управљања овом врстом отпада у 4 регионална система за управљање отпадом: Суботица, Ужице (Дубоко), Срем-Мачва и Панчево, који покривају 26 општина, уз унапређење капацитета запослених у јавним комуналним предузећима и локалној самоуправи. Припремљена техничка документација, као и документација за спровођење јавне набавке ће омогућити даљи развој инвестиционог пројекта за изградњу инфраструктуре и набавку опреме за управљање грађевинским отпадом и отпадом од рушења у наведеним регионима. 

3.    „Израда техничке и конкурсне документације за инфраструктуру за пречишћавање муља од комуналних отпадних вода у Републици Србији  (4 постројења за пречишћавање отпадних вода)”  
Укупна вредност пројекта износи 1.034.750 ЕУР. Корисник је Министарство за заштиту животне средине, а партнер Eptisa. Закључком Владе Р. Србије од 20. јуна 2024. године је омогућено потписивање уговора, чиме је омогућено започињање пројекта који ће трајати 18 месеци.
Сврха пројекта је да допринесе унапређењу капацитета и дефинисању одговарајућих препорука и мера за управљање муљем у 4 оперативна постројења за пречишћавање отпадних вода (ППОВ): Лесковац, Врбас-Кула, Рашка и Суботица. Пројекат предвиђа израду техничке документације, као и документације за спровођење јавне набавке која ће омогућити даљи развој инвестиционог пројекта за изградњу инфраструктуре и набавку опреме за управљање муљем у наведеним постројењима.

4.    Студија за формулисање и примену Стратегије истраживања, развоја и иновација БИО4 кампуса

Укупна вредност пројекта износи 1.000.000 ЕУР. Корисник је Истраживачки и развојни центар БИО4 кампус, а партнер Tecnalia. Пројекат је одобрен од стране Краљевине Шпаније и очекује се потписивање уговора.
Сврха пројекта је пружање техничке помоћи у креирању Стратегије истраживања, развоја и иновација Истраживачког и развојног центра БИО4 кампуса. 
 

Сарадња између Републике Србије и Краљевине Шведске у области међународне развојне помоћи успостављена је Споразумом између Републике Србије и Краљевине Шведске о општим одредбама и условима за развојну сарадњу, потписаним 2007. године. Споразум регулише улоге и одговорности српске и шведске стране у контексту коришћења средстава, питања о изузећу од ПДВ-а, царинских такси и других обавеза, дипломатског и правног статуса особља и других питања.
Шведска је усвојила Стратегију за подршку реформама у Србији, Западном Балкану и Турској за период 2021-2027. Годишња средства за стратегију за период 2021-2027 износе укупно 560 милиона евра, од чега је 500 милиона намењено Западном Балкану, а 60 милиона Турској.

Циљ развојне сарадње Шведске је стварање услова за побољшање живота људи који живе у сиромаштву и потлачености. Развојна сарадња се заснива на принципима ефикасности помоћи и развоја, Агенди 2030, Адис Абеба акционом плану и Париском споразуму.

Шведска агенција за међународну развојну сарадњу (SIDA) доприноси циљевима стратегије:

•    Људска права, демократија, владавина права и родна равноправност;

•    Мирна и инклузивна друштва;

•    Еколошки и климатски отпоран одрживи развој и одрживо коришћење природних ресурса;

•    Инклузивни економски развој.

Укупни износ шведских грантова до сада износи 293 милиона евра. Шведска је наставила са трендом подршке финансирању програма и пројеката у Републици Србији у износу од 13 милиона евра на годишњем нивоу. Током 2016. године, уговорено је око 26 милиона евра за пројекте који су у току. Током 2017. и 2018. године, уговорено је око 9,2 милиона евра за пројекте који су започели са реализацијом. У 2022. години, Краљевина Шведска је пружила билатералну подршку Републици Србији у износу од 110,5 милиона шведских круна (приближно 10 милиона евра), а у 2023. години укупан износ је био 135 милиона шведских круна.

У претходном периоду, највећи износи шведских грантова били су усмерени на следеће секторе:

•    Сектор животне средине: 22,5 милиона шведских круна;

•    Сектор цивилног друштва (људска права + родна равноправност): 53 милиона шведских круна

•    Сектор јавне управе (добро управљање): 56 милиона шведских круна;

•    Сектор унутрашњих послова: 4 милиона шведских круна.

Правни основ за сарадњу између Републике Србије и Народне Републике Кине представља Споразум о привредно-техничкој сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине, који се потписује на годишњем нивоу.

Приоритетне области развојне сарадње између Републике Србије и Народне Републике Кине су здравство, образовање, енергетика и безбедност.

У оквиру развојне сарадње између Републике Србије и Народне Републике Кине, у претходних неколико година реализовано је више пројеката у области здравства, којима је обезбеђена медицинска опрема за болнице и здравствене центре широм Републике Србије. Значајну подршку Народна Република Кина је дала и у погледу одбране од поплава, у виду донације чамаца за спасавање и GPS уређаја. Такође, Влада Народне Републике Кине је омогућила и стручно усавршавање организовањем семинара у различитим областима за представнике институција на републичком и локалном нивоу, привредне коморе, малих и средњих предузећа, универзитета, болница.

За више информација: http://rs.chineseembassy.org/srp/

„Протокол Антонионе”:

•    Програм „Подршка привреди Републике Србије кроз набавку добара за пет ресорних министарстава”, односно „Support to the Serbian Economy through the Supply of Goods to five line ministries in Serbia” (Protocollo Antonione) реализује се у оквиру билатералне сарадње  Републике Италије и Републике Србије уз подршку Амбасаде Републике Италије у Републици Србији и финансиран је у оквиру званичне италијанске развојне помоћи.

•    Правни основ Програма представља Финансијски споразум између Владе Републике Србије (тадашње Савезне Републике Југославије) и Владе Републике Италије, потписан 17. јануара 2002. године, модификован 05.11.2007., 18.10.2012. ,18.09.2019. и 04.02.2025. године, а у циљу спровођења Програма  Протокол Антонионе. 

•    Укупна средства у оквиру Програма износе 6,6 милиона евра и намењена су подршци у следећим секторима: пољопривреда, образовање, енергетика, животна средина и здравство. Укупан број пројеката је 17 и у оквиру њих је 44 набавке. Како би се у складу са Споразумом обезбедило спровођење ових пројеката, формирана је у Министарству за европске интеграције Јединица за управљање Програмом, са задатком да реализује спровођење набавки, праћење реализације пројеката и извештавање. 
 

У периоду од 2000. до 2012. године, Аустрија је пружала развојну помоћ кроз значајне пројекте који су се односили на приступање Европској унији, у износу од око 40 милиона евра. „Споразум између Влада Аустрије и Србије о општим условима за развојну сарадњу” потписан је у фебруару 2009. године. Аустријска развојна агенција (у даљем тексту: АДА) представља пројектну службу Аустријске развојне сарадње. АДА је затворила своју канцеларију у Београду 2012. године. Регионалне канцеларије АДА функционишу у Тирани и Приштини.

До 2012. године, аустријска помоћ је подржавала националне политике за регионални развој, укључујући образовање, заштиту животне средине, пољопривреду, здравство, развој предузетништва, социјалну заштиту, јачање капацитета управљања на локалном нивоу, као и подршку организацијама цивилног друштва. Званична билатерална сарадња аустријске развојне помоћи са Републиком Србијом прекинута је средином 2012. године. У периоду након 2012. године, ангажман аустријских институција био је фокусиран на реализацију пројеката финансираних из средстава фондова ЕУ, међународних организација и финансијских институција. Аустријска развојна помоћ допринела је Програму под називом: "Социо-економски развој региона Дунава у Србији", који је закључен по завршетку пројекта реконструкције Голубачке тврђаве, која је отворена 29. марта 2019. године. Као део подршке за опоравак од поплава 2014. године и превенцију поплава, Аустрија је доделила помоћ која је реализована кроз Међународни Црвени крст и Црвени крст Републике Србије.

Што се тиче Програма "Рехабилитација инфраструктуре за заштиту од поплава", који је закључен крајем јуна 2021. године, реконструисани су и изграђени заштитни насипи у централној Србији, у општинама Параћин, Свилајнац и Ваљево. Такође су реконструисане канализационе мреже у београдским општинама Обреновац и Сурчин, уз изградњу пумпних станица и завршену санацију канала Купинац.

У области миграција, Аустрија је у новембру 2015. године испоручила јастуке и заштитне рукавице општини Ириг. Република Србија је реактивирала механизам цивилне заштите ЕУ за обезбеђивање потребне опреме за прихватне центре широм Србије. Донирана опрема обухватала је пољске кревете, покриваче, душеке и породичне шаторе, све у складу са стандардима Међународног Црвеног крста.

У вези са помоћи током пандемије КОВИД-19, аустријска влада, кроз АДА и Аустријски Црвени крст, обезбедила је пакете хране, хигијенске пакете и медицинску опрему (инфрацрвене термометре, уређаје за мерење пулса, стетоскопе, заштитне маске, визире и заштитна одела). У оквиру механизма ЕУ за дељење вакцина, Аустрија је понудила билатералну помоћ Србији.

Тренутно, општи приоритети аустријске развојне сарадње са Србијом су: (1) Владавина права и правосуђе, (2) Управљање и демократизација, (3) Зелена агенда и инфраструктура, и (4) Економски развој. У току су следећи програми/пројекти: Пројекат подршке јачању владавине права у Републици Србији, Пројекат Act Now - против маргинализације младих у Србији током KОВИД-19, Дуални VET пројекат Србија, Пројекат подршке имплементацији Зелене агенде за Западни Балкан EU4Green. 

Република Аустрија је један од највећих билатералних донатора у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан – WBIF. Од покретања WBIF-а 2009. године, Аустрија је трећи највећи билатерални донатор у овом инструменту по додељеним средствима, са укупним доприносом од 22 милиона евра за период 2009-2023. године. 

Француска је стратешки партнер Србије кроз програме и пројекте од националног значаја. У складу са Споразумом о стратешком партнерству и сарадњи, француска влада пружа подршку институцијама Републике Србије у формулисању јавних политика, кроз консултантске услуге и програме обуке, као део процеса приступања Европској унији. Француска агенција за развој (AfD) одговорна је за спровођење развојне помоћи Француске широм света, а њена ћерка фирма ПРОПАРКО специјализована је за финансирање и развој приватног сектора. Споразум између Влада Србије и Француске о присуству AfD и ПРОПАРКО у Србији потписан је 25. фебруара 2019. године.

У области транспорта, 21. септембра 2023. године потписан је Споразум о сарадњи између Железница Србије, AfD и Француских националних железница. У току је пројекат „Модернизација железничког сектора у Србији” (Фаза 1), који укључује инвестиције у инфраструктуру, јачање институција и стварање услова за даљу модернизацију. Пројекат вредан 125 милиона долара финансира се преко кредита Светске банке и AfD. Један од важних аспеката сарадње је и развој метро система у Београду. Билатерална сарадња у развоју београдског метроа почела је потписивањем првог грант споразума у априлу 2012. године. Укупна вредност ових средстава износи 8,66 милиона евра, а користе се за финансирање концептуалног дизајна и студије изводљивости. Планирана инвестиција у метро систем у Београду процењује се на око 6,7 милијарди евра, а финансирање радова укључује француске и кинеске компаније. Радови су започети у мају 2021. године, а прва фаза изградње планирана је за 2025. годину.

У оквиру Споразума о сарадњи између Влада Србије и Француске, 26. новембра 2020. године, одобрена су средства у износу од 127 милиона евра за аутоматизацију мреже дистрибуције струје средњег напона. Француски добављачи су изабрани за ову сарадњу. Такође, у оквиру програма „Зелени развојни кредит”, Србија има приступ зајму од 300 милиона долара од Светске банке, KfW и AfD, са алокацијом од 90 милиона долара од AfD.

У децембру 2021. године потписани су уговори са Европском банком за обнову и развој и AfD у оквиру програма управљања чврстим отпадом у Србији, са укупном вредношћу од 150 милиона евра. Овај програм обухвата изградњу и проширење регионалних центара за управљање отпадом у Србији.

Француска активно учествује у твининг пројектима у Србији, који се тичу правде, пољопривреде, заштите животне средине, транспорта, финансија и запошљавања.

Од фебруара 2018. године, AfD има мандат француске владе за рад на Западном Балкану. У децембру 2018. године, AfD је званично постала чланица WBIF, што омогућава пружање различитих финансијских подршки, као што су грантови, гаранције, техничка помоћ и меки зајмови.

Пројекат изградње и финансирања постројења за прераду отпада у Винчи обухвата рехабилитацију постојеће депоније, изградњу новог центра за складиштење и инсенератор за производњу електричне енергије и топлоте. Такође, у периоду од 2000. до 2013. године, Француска је обезбедила хуманитарну и развојну помоћ у вредности од око 42 милиона евра, укључујући помоћ за опоравак од поплава и миграцију.

Након поплава 2014. године, Француска је обезбедила милион евра за помоћ Обреновцу и источној Србији. Такође, Француска је допринела са 131.000 евра за пријемне центре за мигранте у Србији.

Хеленик план за економску обнову Балкана (ХиПЕРБ) је петогодишњи програм грчке развојне помоћи у оквиру којег је Влада Републике Грчке определила бесповратна средства за шест балканских земаља – Савезну Републику Југославију, Румунију, Бугарску, Македонију, Босну и Херцеговину и Албанију. Споразум са СР Југославијом је потписан 25. јула 2002. године и предвидео је бесповратну новчану помоћ за реконструкцију економског, друштвеног и институционалног система у Републици Србији. Циљани сектор овог програма помоћи је модернизација инфраструктуре, нарочито у сектору саобраћаја.

Два изузетно значајна пројекта за Србију која су подржана из ХиПЕРБ плана су изградња Коридора 10 (https://goo.gl/Zb12VH ) и SEELight (South-East European Lambda Network Facility for Research and Education -https://goo.gl/m3oGXo ).

Више информација можете да нађете на следећем линку: http://www.mfa.gr/serbia/sr/the-embassy/

Индијски програм билатералне техничке и економске сарадње - ИТЕЦ програм (Индиан Тецхницал анд Ецономиц Цооператион Программе - ИТЕЦ) спроводи Министарство спољних послова Владе Индије још од 1964. године као билатерални програм помоћи те државе пријатељским земљама. Овај програм углавном циља земље у развоју, међу којима је и Република Србија, којима се нуде бесплатни курсеви усавршавања у Индији за различита техничка и стручна занимања као и могућност бржег и лакшег прилагођавања све више глобализованом свету. У скоро 50 одабраних институција организује се преко 300 курсева годишње. Програми обуке се усклађују према потражњи, а теме курсева се бирају сходно интересовањима њихових стручњака те земаља из којих долазе полазници.

Србија је партнер индијског ИТЕЦ програма од 2008. године.  У периоду од 2013. до краја 2019. године отприлике 80 државних службеника Републике Србије похађало је ИТЕЦ курсеве (од 2008. године па до данас броји око 167 стручњака, представника владиног и приватног сектора) у различитим областима и научним дисциплинама, укључујући информационо-комуникационе технологије, управљање расходима, предузетништво, област СТО, банкарство и финансије, обновљиве изворе енергије, проблематику везану за климатске промене, законодавство, усавршавање енглеског језика, итд.

Влада Индије сваке године током другог тромесечја, шаље брошуру са свим понуђеним курсевима Министарству за европске интеграције, а која се потом дистрибуира свим осталим Министарствима и релевантним институцијама на увид.

Током 2020. и 2021. године, услед пандемије корона вируса, Влада Индије организује нове е-ИТЕЦ курсеве (вебинаре) у оквиру Програма техничке и економске сарадње Владе ове земље.

За више информација посетите сајт: www.itecgoi.in

Економска и политичка сарадња између Србије и Јужне Кореје стално се јача, подстакнута заједничким интересима у трговини, инвестицијама, технологији и институционалном развоју. Од успоставе дипломатских односа 1989. године, партнерство је прерасло у стратешку сарадњу фокусирану на економску модернизацију, дигиталну трансформацију и размену знања. Јужна Кореја је подржала Србију кроз различите програме развоја и иницијативе за јачање капацитета, посебно у области е-Владе, паметних градова и јавне управе. Трговински односи су такође проширени, са све већим корејским инвестицијама у Србији, посебно у секторима информационих технологија, аутоиндустрије и индустрије. Кроз билатералне споразуме и заједничке пројекте, Србија и Кореја настављају да продубљују своју сарадњу, подстичући одрживи раст и технолошки напредак.

Техничка сарадња остварује се кроз неколико кључних иницијатива, а најзначајнија је Програм размене знања (KSP). Финансиран од стране Министарства економије и финансија Републике Кореје, KSP подржава истраживање, обуку и консултације у областима као што су економија, инфраструктура, заштита животне средине, јавна управа и финансије. Годишње донације, као друга форма техничке сарадње, које подразумевају обезбеђивање техничке опреме, инструмената и других роба, усклађене су са националним приоритетима Србије, док програми обуке за државне службенике доприносе изградњи административних капацитета.

Сарадња у дигитализацији и паметним градовима огледа се у бројним пројектима, укључујући иницијативу „Развој паметних градова на бази CLOUD инфраструктуре", која је започела 2021. године. Други велики пројекат, „Интегрисани центар за паметни град Нови Сад", дизајниран је да интегрише градске услуге са напредним технологијама као што су вештачка интелигенција, интернет ствари (IoT) и 5G, чиме се побољшава урбана ефикасност и економски развој. Ови пројекти потврђују посвећеност Кореје да подржи дигиталну трансформацију Србије кроз стручност и финансијску подршку.

Осим дигитализације, Јужна Кореја је пружила помоћ Србији кроз стипендије и хуманитарну помоћ. Глобална стипендија Кореје (GKS) омогућава српским студентима да наставе високо образовање у Кореји, подстичући академску и културну размену. Током мигрантске кризе, Кореја је обезбедила 2,5 милиона долара помоћи, као и специјална возила. Поред тога, корејске институције су донирале медицинску опрему, ИТ инфраструктуру и возила српским јавним институцијама, подржавајући здравство, јавну управу и заштиту животне средине. 

У Србији, пољска развојна сарадња се спроводи кроз мале развојне пројекте (раније познате као „мали грантови“), које реализује Амбасада Републике Пољске у Београду са локалним партнерима (нпр. Општине, болнице, школе, НВО, Католичке мисије). Главни циљ је да се реализују пројекти који ће побољшати животни стандард локалног становништва.

У оквиру система малих грантова, пољска дипломатска мисија спроводи иницијативе малих развојних пројеката које доносе позитивне ефекте на свакодневни живот локалних заједница.Билатералну помоћ могу да користе институције из сектора јавних финансија, истраживачки институти, невладине организације и лица из приватног сектора. У сарадњи са спољним партнерима, пољско Министарство спољних послова спроводи низ сопствених иницијатива, од којих су неке имплементиране путем пољских дипломатских мисија у оквиру система малих грантова. Пројекте реализују пољска дипломатска представништва, самостално или у сарадњи са локалним партнерима. Партнери на пројектима најчешће су локалне невладине организације, јавне установе или локалне самоуправе.

Пројекти који су се имплементирали у Србији у периоду 2007 – 2020 имали су укупну вредност од 253.856 евра.

Помоћ Р. Пољске након мајских поплава 2014 године - На донаторској конференцији за помоћ поплављеним подручјима БиХ и Србије одржаној 16.06.2014. г. Пољска Влада определила је 270 000 евра помоћи  (укупно за БиХ и Србију). Од тога, 73 000 евра је искоришћено за реновирање Прве обреновачке основне школе. Пројекат је реализован  преко пољске невладине организације „Polska Akcja Humanitarna“ (Polish Humanitarian Action). Министарство народне одбране Републике Пољске донирало је Министарству одбране Републике Србије душеке, чаршаве, јастучнице, јастуке и сл. (у вредности од 110 000, 00 евра). Процес испоруке је завршен. Опрема је испоручена.

Београдска конференција

У мају 2017. године у Варшави je одржано прво заседање „Београдске конференције“. Учесници из Србије били су представници Министарства спољних послова, Министарства за европске интеграције и Амбасаде Републике Србије у Варшави. Конференција је осмишљена као низ састанака са циљем да се пренесе стручно знање из Пољске и тиме подрже реформе у Србији.

Друго заседање Београдске конференције је одржано у јуну 2018. године у Београду, а отворили су га министри спољних послова Србије и Пољске. Експерти из пољских министарстава (Министарство пољопривреде и руралног развоја, Министарство унутрашњих послова и администрације, Гранична полиција, Министарство правде, Министарство иностраних послова) су поделили своја знања и искуства са српским партнерима.

Треће заседање „Београдске конференције“ одржано је 29. новембра 2019. године у Варшави. У складу са захтевом српске стране, коференција је обухватила три паралелна панела: заштиту животне средине, правосудни систем и комуникацију у области европских интеграција. Чланови дебате, високи функционери Министарства спољних послова, као и високи званичници Министарства за европске интеграције РС и сепцијалисти у наведеним областима разменили су искуства и решења која су до сада усвојена.

Република Пољска је, у оквиру свог ангажмана на пољу проширења ЕУ и солидарности са Србијом у неизвесним временима пандемије, последње недеље маја 2020. године, организовала хуманитарни конвој за земље Западног Балкана. Република Србија примила је контингент од 100.000 хируршких маски и 10 тона течности за дезинфекцију.

Пошто је размена искустава један од кључних фактора у борби против КОВИД-19, Република Пољска је такође покренула и организовала веб конференцију за пољске и српске лекаре, која је одржана 21. маја 2020. године. Пољски лекари, који су током епидемије учествовали у мисијама у Италији и САД били су драгоцен извор информација за српске стручњаке из Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут".

За више информација посетите сајт: www.belgrad.msz.gov.pl

Током седамдесетих, Сингапур је кроз различите програме почео ширити своја искуства са партнерским земљама широм света. Ови програми су доведени под јединствени оквир када је 1992. године основан Сингапурски програм сарадње (Singapore Cooperation Programme, SCP) у оквиру Дирекције за техничку сарадњу (Technical Cooperation Directorate, TCD) Министарства спољних послова. Сингапурски програм сарадње (енг. Singapore Cooperation Programme, SCP) је серија курсева, програма, семинара, радионица, консултација, као и студијских посета у низу области у организацији Владе Сингапура и има за циљ да се са партнерским земљама подели искуство Сингапура у стицању важних техничких вештина и знања а који су од виталног значаја за економски и друштвени напредак једне земље. Треба споменути да се Сингапур на свом путу развоја ослањао на техничку помоћ других земаља и међународних организација.

Области СЦП обука, које спонзорише Влада Сингапура, укључују образовање, животну средину (климатске промене, очување животне средине…), саобраћај и инфраструктуру, привреду и економију, социјалну тематику (друштвено предузетништво и иновације, социјална кохезија, оснаживање особа са инвалидитетом и посебним потребама…), здравство, сајбер безбедност, одрживи развој (обновљива енергија, одрживи градови, енергетска ефикасност и смањење емисија), државну управу и дигиталну владу.

Кандидати за програме обуке могу бити државни службеници – руководиоци  ужих унутрашњих јединица у институцијама јавне управе као и државни службеници на положају, осим ако није другачије назначено.

Актуелна сарадња спроводи се у складу са Споразумом између Савета министара Србије и Црне Горе и Владе Републике Словеније о развојној помоћи, потписаним 9. јула 2003. године.

Активности техничке помоћи фокусиране су на подршку институцијама Републике Србије у процесу европских интеграција, укључујући подршку у хармонизацији прописа, усаглашавању процедура у раду наших институција са стандардима ЕУ, унапређењу квалитета услуга, унапређењу организационих структура кроз преношење искуства словеначких институција и организација. Висина средстава издвојених за развојну помоћ утврђује се на годишњем нивоу Развојним планом Републике Словеније.

Тренутно се спроводи пројекат под називом „Помоћ у спречавању корупције“, који за циљ има побољшање услова за обезбеђивање транспарентности и одговорности у функционисању институција јавног сектора у Републици Србији, као и јачање капацитета Републике Србије за ефикасно спровођење законских надлежности институција у борби против корупције. Носилац пројекта је Агенција за борбу против корупције, а укупна вредност је 95.580 евра.

Пројекти се спроводе кроз директну комуникацију између словеначког Центра за међународну сарадњу и корисника у Републици Србији.

За више информација посетите сајт:  www.belgrade.embassy.si

Правни оквир за сарадњу са Републиком Турском у домену донаторске, развојне и хуманитарне помоћи у ванредним ситуацијама представља Споразум влада двеју земаља о техничкој и финансијској сарадњи из октобра 2009. године. Његовим потписивањем, званично је почела са радом Турска агенција за сарадњу и координацију у Републици Србији (TIKA) путем које се усмерава и остварује сарадња са институцијама Републике Србије.

Приоритетне области које Република Турска подржава кроз програм развојне сарадње са Републиком Србијом су просвета, здравство, пољопривреда, култура, историјско наслеђе и туризам. Укупна процена реализације средства развојне помоћи Републике Турске износи преко 37 милиона евра.

Од примера подршке Републике Турске кроз донаторска средства поменућемо само неколико крупнијих пројеката:  генерална реконструкција и опремање Опште болнице у Новом Пазару, Центру за заштиту деце, одојчади и омладине „Звечанска“ , Реконструкција зграде Вишег суда у Новом Пазару,  радови на рестаурацији тврђаве Рам код Великог Градишта, радове на рестаурацији  Џамије „Султаније Валиде“ у Сјеници, изградња и реконструкција више основних школа у Новом Пазару,  подршка реконструкцији тврђаве Рам

Током 2020 и 2021.године, највише донаторских средстава је усмеравано кроз пројекте донација у области здравства, заштите животне средине, медија просвете, културе, спорта,  хуманитарне помоћи, културно-историјског наслеђа као и подршци у борби против пандемије COVID-19.  .

Када је реч о помоћи у ванредним ситуацијама, издвојили бисмо помоћ Републике Турске после земљотреса у Краљеву 2010. године, поплава у Новом Пазару 2011. и 2016. године, као и у  отклањању последица поплава које су задесиле Републике Србију у мају 2014. године. Тада су  обезбеђена хуманитарна средства и подршка у износу од 1,350,000 евра, за финансирање више пројеката у седам општина у Републици Србији, намењена регулацији корита, изградњи насипа и обалоутврда река Љиг, Велике Мораве, Западне Мораве и Пека, изградњи новог моста у општини Ражањ итд.

Током 2020.године, посредством Комесаријата за избеглице и миграције, подељени су пакети основних животних намирница за 1.000 породица из угрожених група, током муслиманског празника „Рамазан“. У току 2021. године, средствима донације је опремљена Народна кухиња у Варварину.

У сврху борбе против пандемије COVID 19, Влада Републике Турске одобрила је помоћ у виду медицинске опреме (100,000 маски, 2,000 заштитних одела и 1,500 тестова) која је 8. априла 2020.године, допремљена Републици Србији. Такође, обезбеђена је производња 20.000 заштитних маски, која су бесплатно подељена у Прешеву.  

Више информација о помоћи Републике Турске можете да нађете на следећим интернет странама: http://www.tika.gov.tr/en

Билатерална развојна сарадња између Федералне Републике Немачке и Републике Србије траје од 2000. године. Развојна помоћ у износу већем од 2 милијарде евра, која је одобрена Републици Србији из средстава Савезног министарства за економску сарадњу и развој (BMZ), средстава Министарства заштите животне средине, Пакта за стабилност и других, одобрена је у виду донација и концесионних кредита. Финансијски пројекти подршке реализују Немачка развојна банка (KfW), док техничку помоћ реализује Немачка агенција за техничку сарадњу (GIZ).

Средства немачке развојне помоћи у Републици Србији усмерена су на реализацију пројеката и програма у три приоритетне области:

•    Јавна инфраструктура (енергија и вода): снабдевање електричном енергијом и топлотном енергијом, водоснабдевање, инфраструктура за канализацију (управљање отпадним водама);

•    Одрживи економски развој и запошљавање: унапређење правних оквира у области финансија и економије, развој финансијског сектора, подршка малим и средњим предузећима, подршка реформама средњег стручног образовања и обуке; и

•    Демократија, јавна управа, цивилно друштво: подршка развоју децентрализоване управе која је ефикасна и резултатски орјентиасана, посебно у области побољшања транспарентности, владавине права, правосудног система и балансирања власти различитих делова јавне управе, као и помоћ у припремама за преговоре о придруживању и подршка процесу придруживања ЕУ у последњих неколико година.

По износу одобрених средстава и значају постигнутих резултата, Федерална Република Немачка је несумњиво најважнији билатерални развојни партнер Републике Србије.
Поред пројеката који се реализују на националном нивоу, Немачка пружа финансијску и техничку помоћ и за регионалне пројекте и програме.

Регионална финансијска сарадња остварује се путем следећих инструмената сарадње:

•    Регионални инструмент за подршку обновљивим изворима енергије и енергетској ефикасности;

•    Европски фонд за Југоисточну Европу; и

•    Зеленo за раст фонд, Југоисточна Европа.

Регионална техничка сарадња остварује се путем три регионална програма:

•    Отворени регионални фонд за Југоисточну Европу;

•    Регионални програм за оснивање Дунавског центра за компетенције, за јачање Дунавске и Доњодунавске регије; и

•    Прекогранична сарадња у области социјалне инклузије особа које су жртве трговине људима.

Основу за развојну сарадњу између Републике Србије и Сједињених Америчких Држава чине два споразума потписана 23. септембра 2010. године у Београду.

Ови споразуми су:

1.    Споразум о помоћи за унапређење рада Владе и

2.    Споразум о помоћи за конкурентније тржишно-економско окружење.

Сваки од споразума у својим областима обухвата неколико пројеката, који се реализују током година. Нова обавезивања од стране Владе САД се спроводе путем амандмана на ове основне споразуме. Сваки амандман, обично потписан годишње, укључује нове пројекте које финансира Влада САД или додатна средства за текуће пројекте. Од потписивања оригиналних споразума 2010. године, потписано је 20 амандмана за сваки споразум.

Од 2010. године до данас, у оквиру Споразума о конкурентнијем тржишно-економском окружењу обезбеђено је укупно 105.398.773 USD, а у оквиру Споразума о унапређењу рада владе 127.634.051 USD, што чини укупан износ од 233.032.824 USD.

Стратегија USAID-а са Републиком Србијом за период 2020-2025 има за циљ јачање партнерства са Владом Србије, приватним сектором и цивилним друштвом ради унапређења демократског управљања, убрзавања инклузивног економског развоја и мобилисања јавних и приватних ресурса како би се постигли свеобухватни развојни циљеви Србије.

Сарадња се фокусира на два главна развојна циља до 2025. године:

1.    Повећана отпорност демократских актера: USAID ће побољшати одговорност државних институција, побољшати комуникацију грађана са овим институцијама и ојачати способност за одговор на спољне утицаје и

2.    Повећана праведна просперитетност: USAID ће подржати развој малих и средњих предузећа и помоћи угроженим заједницама да постигну веће економске и друштвене једнакости.

USAID је активно укључен у различите пројекте у Србији, фокусирајући се на јавне набавке, правосуђе, политичке процесе, интегритет избора, цивилно друштво, медије, економски развој, заштиту животне средине, социјалну инклузију, образовање и обуку, лидерство младих и спровођење закона. 

У плану је био развој нове стратегије сарадње за период 2026-2031, али су скорашњим одлукама председника САД и Стејт департмента у вези са привременим стопирањем активности USAID-а стопиране и све активности USAID-а у Србији. 

Стратешки оквир пружања развојне помоћи Словачке Републике представља Средњорочна стратегија званичне развојне помоћи Словачке  Републике 2014-2018. година. Нова средњорочна стратегија за развојну помоћ  Словачке Републике за период 2019-2023 усвојена је у јануару 2019. године.

Сарадња између Словачке Републике и Републике Србије, према новој Стратегији, фокусира се на подршку процесу трансформације, спровођењу реформи, укључујући реформу јавних финансија, појачаном укључивању приватног сектора у развојну сарадњу и подршци помирењу и дијалогу међу заједницама. У зависности од резултата процеса интеграције и реформи у региону, развојне активности могу бити модификоване (постепено умањиване), преусмеравајући главни фокус на економску и пословну сарадњу.

У наредном периоду, у фокусу билатералне развојне сарадње са Словачком Републиком биће преношење искустава из области европских интеграција и искустава из процеса транзиције и реформи.

У протеклом периоду Словачка је пружала помоћ Србији преко Словачке развојне агенције „Slovak Aid“.  У периоду 2007-2013. година, преко „Slovak Aidа“ пружена је  финансијска подршка Србији у следећим облицима:

1.  Реализовано је 108 развојних пројеката. Неки од истакнутих су:

• „Соларна енергија за децу ометену у развоју“  –  реализован 2011. године, у укупном износу од 247.192,14 евра.
• „Демократизација и интеграција“ – реализован 2013. године, у укупном износу од 110.452 евра.

2. Формом малих грантова (пројеката до 5 000 евра), у периоду 2007-2014, Словачка је пружила финансијску помоћ Србији у износу од 600.000 евра, углавном у областима образовања и здравства. До 2020. године у Србији је урађено 7 пројеката у вредности од 61.589,00 евра. Сви пројекти су са фокусом на развој цивилног друштва, здравства, образовања и самозапошљавања. У 2020. години пројекти малих грантова били су усредсређени на борбу против пандемије коронавируса (COVID-19).

3. У мају 2011. године Министарство иностраних послова Словачке Републике покренуло је Програм о техничкој подршци – CETIR (Center for Expirience Transfer on Integr ation and Reforms), са циљем размене искустава из области интеграција и реформи. Због ширења на друге земље и додатних активности, попут организовања округлих столова и семинара, тај програм је 2019. прерастао у програм „Дељење Словачке Експертизе (ДСЕ)“. У оквиру овог програма Словачка је са Србијом спровела 38 активности - српски стручњаци посетили су Словачку Републику у периоду од 2011. до 2019. године, и обрнуто, словачки стручњаци посетили су Републику Србију. Посете су се односиле на области рада, социјалне политике и спољне политике, људских и мањинских права, локалне самоуправе, медија, заштите података о личности, као и са успостављањем децентрализованог система управљања фондовима ЕУ и употребом претприступни и структурни фондови.

4. Хуманитарна помоћ је саставни део спољне политике Словачке Републике. Словачка Република се одмах одазвала позиву на борбу против епидемије COVID-19. Из пакета хуманитарне помоћи, граду Нови Сад је директно додељено 50.000,00 евра за куповину медицинске опреме и залиха за градску болницу. Да би ублажила негативне ефекте ширења пандемије коронавируса, Словачка Република је доделила 99.997,97 евра Адвентистичкој агенцији за развој и помоћ - ADRA која спроводи пројекат за обезбеђивање хигијене, превенције и здравствене заштите за бескућнике у Београду . У Словачкој Републици, основни документ за пружање хуманитарне помоћи је Механизам за пружање словачке хуманитарне помоћи у иностранству, који је одобрен 12. априла 2006. године на седници Владе Словачке Републике. Према овом документу, Словачка Република је до сада пружила хуманитарну помоћ Републици Србији у износу од 892.080,20 евра. Углавном је то била помоћ након великих поплава у Србији током 2014. године, помоћ у решавању миграционе кризе и учешће у Регионалном стамбеном програму 2012. године.

У оквиру радне посете Републици Србији 8. фебруара 2021. године, Министар иностраних и европских послова Словачке Републике Иван Корчок уручио је материјалну хуманитарну помоћ у борби против пандемије COVID-19 министру за европске интеграције Јадранки Јоксимовић. У хуманитарном пакету помоћи нашли су се: PCR тестови, заштитна одећа, хигијенски пакети и генератори за струју укупне вредности 97.000,00 евра.  

У наредном периоду фокус билатералне развојне сарадње са Словачком биће пренос искуства везаног за интеграције земаља у евроатлантске структуре, подстицање иновација и покретања предузећа, помоћ у дигитализацији јавне управе, подршка малим и средњим предузећима у овези са запошљавањем, са фокусом на жене предузетнице, као и интеграција социјално маргинализованих грађана.

Словачка Република такође учествује у спровођењу пројеката финансираних у оквиру ЕУ Инструмента за претприступну помоћ (ИПА).

За више информација посетите сајт: http://www.mzv.sk/belehrad

У оквиру развојне сарадња између Републике Србије и Уједињеног Краљевства, представници Британске амбасаде у Републици Србији имају активну улогу у процесу координације развојне помоћи.

Фонд за добро управљање (Good Governance Fund – GGF) је вишегодишњи програм а Србији је део овог фонда доступан за подршку реформама у следећим областима: владавина права (правосуђе, борба против корупције, људска и мањинска права итд.), јавна управа, економија и пословно окружење, јачање слободе изражавања.

Фонд за добро управљање  функционише кроз три канала:

1.    Фонд за стратешку подршку (SSF), који је усмерен на пилот пројекте и организације цивилног друштва, кроз пружање директне бесповратне помоћи.  Подржани пројекти су имали фокус на приоритетне области GGF Фонда: од унапређења пословног окружења до јачања одговорности владе и слободе изражавања.

2.     Канал међународних финансијских институција (МFI), који је пројектован за подршку реформама кроз сарадњу са међународним финансијским институцијама. Најзначајнији ресурси су усмерени на развој е-Управе (пројекат “Дигитална трансформација” и пројекат “Open Data”), имплементирани уз помоћ УНДП-а и Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе РС.

3.    Управљaчки фонд (MF), којим управља конзорцијум под вођством PricewaterhouseCoopers (PwC), а укључује техничку помоћ за пројекте развијене у сарадњи са државним институцијама.

У претходном периоду, Велика Британија је пружила подршку Републици Србији у области управљању миграцијама, и значајну подршку у борби против кризе изазване пандемијом вируса ковид – 19.

За више информација погледати: https://www.gov.uk/world/organisations/british-embassy-belgrade.sr

За више информација погледати: https://www.gov.uk/world/organisations/british-embassy-belgrade.sr

Влада Швајцарске Конфедерације присутна је у Србији кроз Швајцарски програм развојне сарадње. Швајцарски програм сарадње са Србијом развијен је од стране Швајцарске агенције за развој и сарадњу (SDC) и Швајцарског државног секретаријата за економска питања (SECO), уз блиску сарадњу са Швајцарским државним секретаријатом за миграције (SEM), као и са владиним установама, цивилним друштвом и приватним сектором у Србији. SDC је део Швајцарског савезног министарства за спољне послове и одговорна је за развојну помоћ која се односи на подршку пројектима за изградњу капацитета, техничку помоћ и такозване „меке“ пројекте у областима демократског управљања, економског развоја, запошљавања и заштите животне средине. SECO из Швајцарског савезног министарства за економска питања и његово Одељење за економску сарадњу и развој надгледају планирање и реализацију развојних пројеката у области макроекономије, трговине, развоја приватног сектора и инфраструктуре.

Амбасада Швајцарске у Београду одговорна је за управљање и праћење резултата Швајцарског програма сарадње са Србијом. Од августа 2020. године, шеф сарадње у Швајцарској амбасади био је г. Ричард Коли, а од августа 2024. године, на позицији заменика шефа сарадње налази се гђа. Катрин Оксенбајн. Нови амбасадор Швајцарске у Србији и Црној Гори је гђа. Анне Лугон-Мулин, акредитована почетком септембра 2024. године.

Швајцарски програм сарадње са Србијом за период 2022–2025 представља наставак дугорочне подршке реформским процесима у Републици Србији. Швајцарска је присутна у Србији од 1991. године, првобитно кроз хуманитарну помоћ, а касније кроз свеобухватну подршку Републици Србији. Данас је један од четири највећа донатора са финансијском подршком која превазилази 400 милиона евра.

Програм сарадње за период 2022–2025 фокусира се на следеће области: демократско управљање и цивилно друштво, економски развој и запошљавање, те климатске промене и одрживи урбани развој. Током овог периода, Швајцарска је алоцирала 95 милиона евра, што је 10% више у поређењу са претходним стратешким периодом. Швајцарско-српска сарадња заснована је на међусобном поверењу, јединству и активној учешћу свих релевантних партнера.

Три области подршке за период 2022–2025:

1.    У области демократског управљања и цивилног друштва, подршка у укупном износу од 29 милиона евра биће алоцирана за теме доброг управљања на локалном нивоу, демократског учешћа и цивилног друштва, социјалне инклузије и имплементације Агенде 2030. Циљ је подршка грађанима и цивилном друштву у активном учешћу у инклузивним демократским процесима, уз одговорне и ефикасне институције. Подршка је усмерена на системске реформе локалних самоуправа, изградњу њихових капацитета и примену принципа доброг управљања ради побољшања њиховог рада и укупног квалитета услуга које пружају грађанима и пословном сектору, са посебном пажњом на маргинализоване друштвене групе. Део подршке је фокусиран на оснаживање учешћа цивилног друштва у процесима јавног одлучивања и обезбеђивање веће повезаности са грађанима, све с циљем стварања одрживог и отпорног цивилног друштва.

2.    У области економског развоја и запошљавања, подршка у износу од 44 милиона евра има за циљ побољшање макроекономског оквира, пословног окружења и инклузивних политика ради превазилажења неједнакости. Током четири године, пажња ће бити усмерена на управљање јавним финансијама, стварање повољног пословног окружења, подстицање економске конкурентности, посебно у производним предузећима и квалитетно запошљавање, посебно за младе људе, са фокусом на дуално образовање.

3.    У области климатских промена и одрживог урбаног развоја, подршка у износу од 21 милиона евра намењена је повећању отпорности на климатске промене и декарбонизацију у складу са циљевима „Зелене агенде за Западни Балкан”, чиме се подржава развој друштва и економије у Србији. Главне теме подршке укључују енергетску транзицију, декарбонизацију, енергетску ефикасност, обновљиве изворе енергије, адаптацију на климатске промене, смањење ризика од катастрофа, одрживи урбани развој и подршку имплементацији Зелене агенде.

Швајцарска остаје активна у додатним областима које се прожимају са главним областима подршке — заштита животне средине, добро управљање, родна равноправност и социјална инклузија.

Од 2009. године, постоји Партнерство у области миграција између Швајцарске (коју представља SEM) и Србије, које има за циљ заједничко управљање миграцијама и искоришћавање економског и друштвеног потенцијала. Подршка у износу од 2 милиона евра алоцирана је за пројекте у областима заштите миграната и избеглица, превенције нерегуларних миграција и борбе против трговине људима.