Po zemljama

Pravni okvir za bilateralnu razvojnu saradnju čini Sporazum o tehničkoj saradnji između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Japana. Ovaj sporazum reguliše sve oblike tehničke razvojne saradnje između dve zemlje, dok je strateški okvir za razvojnu saradnju sa Republikom Srbijom definisan u Povelji o razvojnoj saradnji Japana iz februara 2015. godine.

Prioritetne oblasti bilateralne razvojne pomoći Japana Republici Srbiji su:

1.    Zaštita životne sredine;

2.    Zdravstvo, socijalna zaštita i obrazovanje i

3.    Preduzetništvo i podrška malim i srednjim preduzećima.

Neki od primera pomoći koju Japan pruža Republici Srbiji su: neprojektne donacije u obliku japanskih proizvoda, projekti za osnovne potrebe stanovništva (POPOS projekti), koji uključuju jednokratnu pomoć, kao što je rekonstrukcija školskih zgrada i vrtića, isporuka medicinske opreme i ambulanti, kamiona za smeće i kontejnera, cisterni, specijalnih vozila za prevoz osoba sa invaliditetom, kao i konsultantska pomoć japanskih stručnjaka od 2009. godine kroz program volontera Vlade Japana. Japan takođe pruža koncesione kredite (kredite u jenima), pa je tako projekat „Instalacija sistema za desulfurizaciju dimnih gasova na Termoelektrani Nikola Tesla" realizovan iz sredstava jednog od tih kredita.

Od 2017. godine, razvojna politika Danske je usmerena strategijom „Svet 2030“, koja se fokusira na četiri prioritetne oblasti: bezbednost, mir i zaštita; prevencija nelegalne migracije; inkluzivni i održivi rast; i sloboda, demokratija i ljudska prava. Danska je svoje napore usmerila na geografska područja kao što su Subsaharska Afrika i Rog Afrike, pružajući razvojnu pomoć i bilateralno i kroz međunarodne organizacije, kao što su: Ujedinjene nacije, Evropska unija i Svetska banka.
Od 2017. godine, sa završetkom dva velika programa finansirana iz danskih bilateralnih grantova u južnoj Srbiji i usvajanjem nove strategije danske razvojne pomoći, Republika Srbija je prestala da bude takozvana „partnerska zemlja” Danske. Od tada, nije bilo značajnije bilateralne razvojne pomoći iz Danske za Srbiju, jer se fokus razvojne pomoći Danske u Evropi premestio na Ukrajinu i Gruziju, a u Aziji na Avganistan, Siriju, Bangladeš, Jemen i Mijanmar. Najveći primaoci danske razvojne pomoći u Africi su Etiopija, Kenija, Somalija, Uganda, Tanzanija, Gana, Mali, Burkina Faso itd.

Sporazum o razvojnoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Danske potpisan je 23. jula 2010. godine, sa ciljem jačanja institucionalnog okvira i saradnje. Prema Sporazumu, Danska je obezbedila finansijsku pomoć, tehničku podršku i mogućnosti obuke, uključujući stipendije za studije u Danskoj ili drugim zemljama. Iako je Sporazum formalno još uvek na snazi, sve aktivnosti u okviru ovog Sporazuma su praktično završene 2018. godine, kada su završeni značajni programi.
Ključni programi:

•    „LEDIB program” (2007–2012): Ovaj program, finansiran iz Danskog susedskog programa, imao je za cilj poboljšanje životnih uslova stanovništva u Nišavskom okrugu kroz razvoj malih i srednjih preduzeća. Vrednost programa bila je 10 miliona evra, a kao deo programa, od 2008. do 2018. godine realizovana je preko posredničkih banaka revolving kreditna linija, koju su koristila mala i srednja preduzeća iz Nišavskog okruga koja su radila u tekstilnoj industriji, građevinarstvu i agrobiznisu.

•    „Podrška sektoru voća i bobica u južnoj Srbiji” (2010–2016): Ukupna vrednost ovog programa bila je blizu 15 miliona evra, a danska bespovratna pomoć iznosila je oko 5,5 miliona evra. Program je bio fokusiran na poboljšanje proizvodnje visokokvalitetnog bobičastog voća, kao što su maline, višnje i borovnice, uz podršku farmerima iz Jablaničkog, Pčinjskog i drugih okruga.

Ostali programi i projekti:

•    Tvining projekti, finansirani od strane EU, takođe su igrali značajnu ulogu u saradnji između Srbije i Danske. Projekti kao što su „Upravljanje otpadom u prehrambenoj industriji" (2017) i „Zakonodavne i regulatorne promene u oblasti zaštite intelektualne svojine" (2019–2021), fokusirali su se na poboljšanje zakonodavstva i institucija u Srbiji prema standardima EU.

•    Saradnja u oblasti odbrane i bezbednosti između Srbije i Danske započeta je 2004. godine potpisivanjem „Pisma o namerama" i formalizovana je programom saradnje 2006. godine. Glavni ciljevi saradnje bili su podrška reformama, izgradnja kapaciteta i regionalna saradnja.

•    Projekat PRISMA: Danska je podržala "PRISMA" projekat koji je imao za cilj upravljanje viškom vojnog osoblja u Srbiji. Ova podrška uključivala je finansiranje tri savetodavna centra i obuku osoblja. Danska je imala vodeću ulogu u okviru nordijske inicijative, uz finansijsku podršku Švedske, Norveške i Finske. Danska je dodatno podržala ovu inicijativu kroz IOM-NTF projekat.

•    PELT program: U decembru 2007. godine, Danska i Srbija su potpisale protokol u okviru PELT programa za donaciju opreme za simultani prevod i IT sisteme koji podržavaju obuku na engleskom jeziku za reforme sektora odbrane. Program je finansiran od strane Danske i drugih nordijskih zemalja i realizovan je prema standardima NATO-a.

•    Razvoj srpskog Ratnog vazduhoplovstva i službe za spasavanje i pretragu: Danska je sarađivala sa Srbijom na stvaranju regionalne strukture za spasavanje i pretragu (SAR), uključujući 24/7 helikoptersku službu za hitne slučajeve u Srbiji. Danska je takođe obezbedila opremu za Srbiju, kao što su novi radio sistem za komunikaciju vazduh-zemlja i cisterne za gorivo za Ratno vazduhoplovstvo.

•    Spasavanje i pretraga u Ministarstvu unutrašnjih poslova: Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije sarađivalo je sa Danskom agencijom za upravljanje vanrednim situacijama (DEMA) na poboljšanju kapaciteta za reagovanje u vezi sa prirodnim katastrofama. Danska je podržala Srbiju opremom, finansiranjem seminara za zaštitu od poplava i doprinela je projektu sa 1 milionom evra.

•    Obučavanje vojne logistike: 2014. godine, Danska je podržala Srbiju u organizaciji obuka za vojnu logistiku, uključujući obezbeđivanje IT opreme i obuku studenata sa Zapadnog Balkana, Švedske i ne-NATO zemalja. Vežba LOGEX15 održana je 2015. godine.
Obučavanje srpskog vojnog osoblja: Danska je finansirala obuke za srpsko vojno osoblje, omogućavajući im učešće u kursevima van Srbije, na Baltičkoj odbrambenoj akademiji u Estoniji i kursevima Nordijskih mirnodopskih snaga u Danskoj.

•    Podrška tokom poplava (2014): Tokom majskih poplava 2014. godine, Ministarstvo odbrane Danske je pružilo značajnu podršku. Danska je poslala volontere i opremu, uključujući 12 vozila i dva modula za pumpanje, kako bi pomogla odbranu od poplava u Srbiji.

•    Danska podrška Regionalnom programu za stanovanje (2013–2018): Danska je doprinela sa 1,3 miliona evra Regionalnom programu za stambeno obezbeđivanje izbeglica i interno raseljenih lica u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Program je imao za cilj pružanje trajnog stanovanja za oko 73.500 izbeglica i interno raseljenih lica. Kao deo širih, regionalnih aktivnosti, Danska je doprinela izgradnji 6.609 stambenih jedinica u Srbiji.

•    Podrška odgovoru na migrantsku krizu (2015–2016): Kao odgovor na migrantsku krizu, Danska je izdvojila oko 268.000 evra za podršku aktivnostima Danskog saveta za izbeglice u izgradnji kapaciteta Srbije za upravljanje migracijama. Sredstva su bila namenjena za poboljšanje lokalnih akcionih planova i pristupa migranata uslugama. Pored toga, Danska je podržala "Save the Children" u Srbiji sa istim iznosom za pomoć majkama, bebama i uspostavljanje bezbednih prostora za decu.

•    Projekat reforme i modernizacije pravosuđa (2008–2016): Danska je doprinela sa oko 333.000 evra Multidonatorskom poverilačkom fondu za reformu i modernizaciju pravosuđa u Srbiji. Ova inicijativa imala je za cilj poboljšanje institucionalnih kapaciteta, upravljanje resursima i jačanje pravnog i institucionalnog okvira Srbije.

Kraljevina Norveška pruža značajnu podršku Republici Srbiji kroz Bilateralni program saradnje, koji obuhvata raznovrsne aktivnosti, kao što je Fond Ambasade za male projekte i direktni grantovi organizacijama civilnog društva. Ovaj program ima za cilj da unapredi oblasti poput vladavine prava, reforme državne uprave, ekonomskog i socijalnog razvoja, bezbednosti i stabilnosti, kao i procesa integracije Srbije u Evropsku uniju. Za realizaciju i upravljanje Bilateralnim programom od 2015. godine zadužena je Ambasada Kraljevine Norveške, dok su od 2018. godine uvedeni regionalni projekti kojima upravlja Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške (NMSP).

Program saradnje 2013-2015: Prvi značajan korak u ovoj saradnji bio je Sporazum između Vlade Republike Srbije i NMSP, potpisan 18. novembra 2013. godine. Ovaj sporazum uspostavio je Kancelariju za evropske integracije kao ključnog partnera za upravljanje Bilateralnim programom. U periodu 2013-2015, finansirano je 6 projekata sa ukupnim iznosom od 2,63 miliona evra, koji su obuhvatili važne oblasti, poput energetske efikasnosti, životne sredine, konkurencije, ali i pomoći u poplavama 2014. godine. Program je takođe podržao projekte u oblasti migracija. Jedan od važnih rezultata bio je i prelazak na novi oblik saradnje u 2016. godini, kada je NMSP preuzeo veću odgovornost za regionalne projekte.

Projekti u periodu 2016-2017: U ovom periodu odobreno je 2 projekta sa vrednošću od 658.000 evra. Ovaj period je obeležila i veća uključenost Ministarstva za evropske integracije (MEI), koje je preuzelo upravljanje programom od Kancelarije za evropske integracije. Takođe, Norveška je u 2017. godini odobrila finansiranje za 8 projekata ukupne vrednosti 4,6 miliona evra, koji su uključivali važne oblasti, kao što su vladavina prava, socijalna inkluzija i zaštita ljudskih prava.

Regionalni projekti: Sa potpisivanjem Memoranduma o razumevanju između MEI i NMSP 2018. godine, započela je nova etapa saradnje u okviru regionalnih projekata. Cilj je bio uključiti više država u saradnju, uključujući Srbiju, Severnu Makedoniju i Crnu Goru. Projekti su bili usmereni na jačanje institucija, poboljšanje infrastrukture, kao i na podršku socijalno ugroženim grupama. Od najznačajnijih projekata izdvaja se „Norveška za vas” koji se fokusirao na zapošljavanje ranjivih grupa i unapređenje informatičke sigurnosti Vlade Srbije, sa direktnim grantom u iznosu od 3,5 miliona evra.

Projekat „Poboljšanje bezbednosti žena u Srbiji” (2019): Ovaj projekat, u partnerstvu sa organizacijom UN Women, imao je za cilj da poboljša bezbednost žena u Srbiji. Vrednost projekta je bila 2,2 miliona evra i obuhvatio je oblasti kao što su jačanje kapaciteta institucija, unapređenje zakonodavstva i podizanje svesti o rodnoj ravnopravnosti i pravima žena.

Projekat podrške migrantima i lokalnim zajednicama (2019-2021): Ovaj regionalni projekat, sa vrednošću od 873.000 evra, bio je fokusiran na podršku migrantima i lokalnim zajednicama u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Projekat je uspešno realizovan u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva i nastavljen je dodatnim sredstvima u 2021. godini.

Norveška je takođe pružila važnu podršku u kriznim situacijama, kao što su poplave 2014. godine i migrantska kriza. Bilateralni program je koristio sredstva od 4 miliona evra za obnovu javnih ustanova u 12 opština u Srbiji. Tokom Kovid-19 pandemije, Norveška je obezbedila dodatna sredstva za nabavku zdravstvene opreme, podršku civilnom društvu i ranjivim grupama, kao i za ekonomsku stabilizaciju zemlje. Ukupno je 2,5 miliona evra dodeljeno za borbu protiv pandemije.

Uprkos globalnim izazovima, kao što su situacija u Gazi i Ukrajini, Norveška nastavlja da finansira razvojne projekte u Srbiji. Trenutno se značajno smanjuje alokacija sredstava za ceo Zapadni Balkan, ali će prioriteti u oblastima kao što su bezbednost, stabilnost, dobro upravljanje i socijalni razvoj ostati u fokusu norveške razvojne pomoći. Norveška nastavlja da finansira projekte u okviru programa „Smart Balkans”, koji ima za cilj jačanje participativnih demokratija i osnaživanje civilnog društva u regionu.

Kraljevina Holandija započela je svoju razvojnu pomoć Republici Srbiji 1999. godine, podržavajući procese stabilizacije, izgradnje mira i rekonstrukcije u postkonfliktnom periodu. Početno, pomoć je bila usmerena na rešavanje hitnih potreba i podršku stabilizaciji zemlje. Međutim, s vremenom, fokus holandske pomoći proširio se na podršku institucionalnim reformama, ekonomskom unapređenju, jačanju privatnog sektora i regionalnoj saradnji. Kroz različite oblike pomoći, kao što su Fond za stabilnost i FMO, kao i programe kao što su MATRA, PSO/PSOM, PSI i G2G.nl, Holandija je značajno doprinela procesu evropskih integracija Srbije, pomažući modernizaciju i jačanje ključnih sektora društva. Jedno od područja holandske podrške bio je sektor odbrane i bezbednosti, kroz projekte koji su omogućili reformu Vojske Srbije. Program PRIZMA, koji se fokusirao na prekvalifikaciju vojnog kadra, imao je za cilj unapređenje ljudskih resursa u sektoru odbrane i omogućio mnogim vojnim licima prelazak u civilni sektor. Pored toga, program PELT obezbedio je vojnom kadru obuku iz engleskog jezika, čime se doprinelo boljoj integraciji u međunarodne mirovne misije i zajedničke bezbednosne operacije. Kroz ove programe, Holandija je pomogla Srbiji da se pripremi za članstvo u Evropskoj uniji modernizacijom i profesionalizacijom vojnog sektora. Kroz različite programe, Holandija je takođe pružila značajnu podršku u sektorima poljoprivrede, ekologije, zapošljavanja i vladavine prava. Programi kao što su PSO/PSOM i MATRA pomogli su integraciji evropskih standarda u srpsko zakonodavstvo, jačanju institucija i promociji održivog razvoja i zaštite životne sredine. Holandski stručnjaci radili su zajedno sa srpskim partnerima na projektima koji su unapredili efikasnost poljoprivrednog sektora, smanjili nezaposlenost i zaštitili prirodne resurse, čineći Srbiju konkurentnijom na tržištu EU i drugim međunarodnim tržištima. Kako su godine prolazile, holandska razvojna pomoć je postepeno opadala, prelazeći sa velikih fondova na manje investicije u obliku grantova u okviru programa MATRA. Ovi manji grantovi obezbedili su finansijsku podršku za razvoj civilnog društva i unapređenje sudskog sistema, sa fokusom na promociju ljudskih prava i demokratije. Ove promene u vrsti pomoći odražavaju proces stabilizacije i napretka Srbije, jer je zemlja postepeno smanjivala svoje potrebe za velikim fondovima i počela da prepoznaje svoje unapređene kapacitete za upravljanje sopstvenim razvojem. Jedan od ključnih projekata koje je podržala Holandija je projekat izgradnje sistema za prikupljanje i preradu otpadnih voda u Leskovcu. Projekat je započet 2012. godine sa ciljem unapređenja kanalizacione infrastrukture grada i smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu. Iako su prethodne faze projekta, kao što je priprema tehničke dokumentacije, uspešno završene, implementacija se suočila sa značajnim kašnjenjima zbog globalne pandemije KOVID-19 i administrativnih prepreka. Kao rezultat, projekat je zahtevao dodatno finansiranje, uključujući kredit od 10 miliona evra od Razvojne banke Saveta Evrope, koji je omogućio nastavak radova i prevazilaženje prepreka. Očekuje se da će projekat, uz adekvatnu koordinaciju i rešavanje izazova, biti završen u skladu sa planom, poboljšavajući uslove života u Leskovcu.

Savet Ministara Kraljevine Španije je 7. septembra 2021. godine odobrio liniju bespovratnih sredstava za finansiranje izrade studija, konsultantskih usluga ili tehničke pomoći u zemljama koje su definisane kao prioritetne. Ukupno dostupna sredstava za prioritetne zemlje, među kojima je i Republika Srbija, iznose 50 miliona evra za period 2021-2023. godina. Ministarstvo za evropske integracije, kao ministarstvo zaduženo za koordinaciju međunarodne bilateralne i multilateralne donatorske pomoći, usaglasilo je tekst Memoranduma o razumevanju između Republike Srbije i Kraljevine Španije za finansiranje studija i tehničke pomoći u Republici Srbiji, koji je potpisan u Beogradu 3. novembra 2022. godine. Na ovaj način stvoren je osnov za realizaciju podrške ove zemlje Srbiji koja ima za cilj privredni, društveni i ekonomski razvoj i jačanje kapaciteta javnog sektora Republike Srbije. Primarni korisnici ove bespovratne podrške mogu biti institucije javnog sektora ( ministarstva, agencije, JP), dok će sprovođenje biti povereno kompanijama iz Španije. Period raspoloživosti sredstava je naknadno produžen do kraja 2024. godine.

Saradnja u okviru ovog Memoranduma obuhvata prvenstveno, ali ne i isključivo, sledeće oblasti/sektore: životna sredina, održivost i klimatske promene; voda i otpad; agrobiznis; digitalizacija, informacione i komunikacione tehnologije, pametni gradovi; energija; saobraćajna i telekomunikaciona infrastruktura i modernizacija institucija. Saradnja između potpisnika uspostavljena ovim Memorandumom može se odvijati putem finansiranja: konsultantskih usluga u javnom sektoru; prethodnih studija izvodljivosti i/ili studija izvodljivosti, kao i pripreme projekata; ili bilo koje druge studije, inženjerske usluge ili tehničke pomoći za koju postoji odgovarajuća stručnost na španskoj strani. Odobrena bespovratna podrška pokriva ukupnu vrednost studije, konsultantske usluge ili tehničku pomoć. Ministarstvo industrije, trgovine i turizma Kraljevine Španije koordinira proces odobravanja i dodeljivanja sredstava. Korisnici ove pomoći na osnovu svojih potreba biraju španske kompanije koje poseduju odgovarajuće iskustvo i ekspertizu u traženoj oblasti. 

Ministarstvo za evropske integracije je obavestilo institucije javnog sektora o mogućnostima korišćenja bespovratne podrške. Proces konsultacija sa zainteresovanim potencijalnim korisnicima iz različitih oblasti (trgovina i telekomunikacije, životna sredina, modernizacija institucija u sektorima državne uprave i lokalne samouprave, obrazovanje, socijalna politika itd.) je i dalje u toku i Ministarstvo će biti u kontaktu sa potencijalnim korisnicima dokle god je linija sredstava na raspolaganju. 

Projekti koji su odobreni:

1.    „Revizija operativnih procedura elektroenergetskog sistema Srbije u cilju omogućavanja širenja obnovljivih izvora energije” 
Ukupna vrednost projekta iznosi 600.000 EUR. Korisnik je Elektromreža Srbije (EMS), a partner Deloitte Consulting. Ugovor je sproveden od oktobra 2023. godine do oktobra 2024. godine. 
Svrha projekta je bila analiza operativnih procedura elektroenergetskog sistema u skladu sa iskustvom španskog partnera, sa ciljem da se predloži unapređenje koje bi trebalo da olakša pristup obnovljivim izvorima energije velikih razmera u skladu sa kriterijumima bezbednosti i pouzdanosti. 

2.    „Uvođenje upravljanja građevinskim otpadom u četiri regiona u Republici Srbiji” 
Ukupna vrednost projekta iznosi 769.700 EUR. Korisnik je Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a partner Eptisa. Zaključkom Vlade R. Srbije od 20. juna 2024. godine je omogućeno potpisivanje ugovora, čime je omogućeno započinjanje projekta koji će trajati 18 meseci. 
Svrha projekta je analiza i unapređenje upravljanja ovom vrstom otpada u 4 regionalna sistema za upravljanje otpadom: Subotica, Užice (Duboko), Srem-Mačva i Pančevo, koji pokrivaju 26 opština, uz unapređenje kapaciteta zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima i lokalnoj samoupravi. Pripremljena tehnička dokumentacija, kao i dokumentacija za sprovođenje javne nabavke će omogućiti dalji razvoj investicionog projekta za izgradnju infrastrukture i nabavku opreme za upravljanje građevinskim otpadom i otpadom od rušenja u navedenim regionima. 

3.    „Izrada tehničke i konkursne dokumentacije za infrastrukturu za prečišćavanje mulja od komunalnih otpadnih voda u Republici Srbiji  (4 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda)”  
Ukupna vrednost projekta iznosi 1.034.750 EUR. Korisnik je Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a partner Eptisa. Zaključkom Vlade R. Srbije od 20. juna 2024. godine je omogućeno potpisivanje ugovora, čime je omogućeno započinjanje projekta koji će trajati 18 meseci.
Svrha projekta je da doprinese unapređenju kapaciteta i definisanju odgovarajućih preporuka i mera za upravljanje muljem u 4 operativna postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV): Leskovac, Vrbas-Kula, Raška i Subotica. Projekat predviđa izradu tehničke dokumentacije, kao i dokumentacije za sprovođenje javne nabavke koja će omogućiti dalji razvoj investicionog projekta za izgradnju infrastrukture i nabavku opreme za upravljanje muljem u navedenim postrojenjima.

4.    Studija za formulisanje i primenu Strategije istraživanja, razvoja i inovacija BIO4 kampusa

Ukupna vrednost projekta iznosi 1.000.000 EUR. Korisnik je Istraživački i razvojni centar BIO4 kampus, a partner Tecnalia. Projekat je odobren od strane Kraljevine Španije i očekuje se potpisivanje ugovora.
Svrha projekta je pružanje tehničke pomoći u kreiranju Strategije istraživanja, razvoja i inovacija Istraživačkog i razvojnog centra BIO4 kampusa. 
 

Saradnja između Republike Srbije i Kraljevine Švedske u oblasti međunarodne razvojne pomoći uspostavljena je Sporazumom između Republike Srbije i Kraljevine Švedske o opštim odredbama i uslovima za razvojnu saradnju, potpisanim 2007. godine. Sporazum reguliše uloge i odgovornosti srpske i švedske strane u kontekstu korišćenja sredstava, pitanja o izuzeću od PDV-a, carinskih taksi i drugih obaveza, diplomatskog i pravnog statusa osoblja i drugih pitanja.
Švedska je usvojila Strategiju za podršku reformama u Srbiji, Zapadnom Balkanu i Turskoj za period 2021-2027. Godišnja sredstva za strategiju za period 2021-2027 iznose ukupno 560 miliona evra, od čega je 500 miliona namenjeno Zapadnom Balkanu, a 60 miliona Turskoj.

Cilj razvojne saradnje Švedske je stvaranje uslova za poboljšanje života ljudi koji žive u siromaštvu i potlačenosti. Razvojna saradnja se zasniva na principima efikasnosti pomoći i razvoja, Agendi 2030, Adis Abeba akcionom planu i Pariskom sporazumu.

Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA) doprinosi ciljevima strategije:

•    Ljudska prava, demokratija, vladavina prava i rodna ravnopravnost;

•    Mirna i inkluzivna društva;

•    Ekološki i klimatski otporan održivi razvoj i održivo korišćenje prirodnih resursa;

•    Inkluzivni ekonomski razvoj.

Ukupni iznos švedskih grantova do sada iznosi 293 miliona evra. Švedska je nastavila sa trendom podrške finansiranju programa i projekata u Republici Srbiji u iznosu od 13 miliona evra na godišnjem nivou. Tokom 2016. godine, ugovoreno je oko 26 miliona evra za projekte koji su u toku. Tokom 2017. i 2018. godine, ugovoreno je oko 9,2 miliona evra za projekte koji su započeli sa realizacijom. U 2022. godini, Kraljevina Švedska je pružila bilateralnu podršku Republici Srbiji u iznosu od 110,5 miliona švedskih kruna (približno 10 miliona evra), a u 2023. godini ukupan iznos je bio 135 miliona švedskih kruna.

U prethodnom periodu, najveći iznosi švedskih grantova bili su usmereni na sledeće sektore:

•    Sektor životne sredine: 22,5 miliona švedskih kruna;

•    Sektor civilnog društva (ljudska prava + rodna ravnopravnost): 53 miliona švedskih kruna

•    Sektor javne uprave (dobro upravljanje): 56 miliona švedskih kruna;

•    Sektor unutrašnjih poslova: 4 miliona švedskih kruna.

Pravni osnov za saradnju između Republike Srbije i Narodne Republike Kine predstavlja Sporazum o privredno-tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, koji se potpisuje na godišnjem nivou.

Prioritetne oblasti razvojne saradnje između Republike Srbije i Narodne Republike Kine su zdravstvo, obrazovanje, energetika i bezbednost.

U okviru razvojne saradnje između Republike Srbije i Narodne Republike Kine, u prethodnih nekoliko godina realizovano je više projekata u oblasti zdravstva, kojima je obezbeđena medicinska oprema za bolnice i zdravstvene centre širom Republike Srbije. Značajnu podršku Narodna Republika Kina je dala i u pogledu odbrane od poplava, u vidu donacije čamaca za spasavanje i GPS uređaja. Takođe, Vlada Narodne Republike Kine je omogućila i stručno usavršavanje organizovanjem seminara u različitim oblastima za predstavnike institucija na republičkom i lokalnom nivou, privredne komore, malih i srednjih preduzeća, univerziteta, bolnica.

Za više informacija: http://rs.chineseembassy.org/srl/

„Protokol Antonione”:

•    Program „Podrška privredi Republike Srbije kroz nabavku dobara za pet resornih ministarstava”, odnosno „Support to the Serbian Economy through the Supply of Goods to five line ministries in Serbia” (Protocollo Antonione) realizuje se u okviru bilateralne saradnje  Republike Italije i Republike Srbije uz podršku Ambasade Republike Italije u Republici Srbiji i finansiran je u okviru zvanične italijanske razvojne pomoći.

•    Pravni osnov Programa predstavlja Finansijski sporazum između Vlade Republike Srbije (tadašnje Savezne Republike Jugoslavije) i Vlade Republike Italije, potpisan 17. januara 2002. godine, modifikovan 05.11.2007., 18.10.2012. ,18.09.2019. i 04.02.2025. godine, a u cilju sprovođenja Programa  Protokol Antonione. 

•    Ukupna sredstva u okviru Programa iznose 6,6 miliona evra i namenjena su podršci u sledećim sektorima: poljoprivreda, obrazovanje, energetika, životna sredina i zdravstvo. Ukupan broj projekata je 17 i u okviru njih je 44 nabavke. Kako bi se u skladu sa Sporazumom obezbedilo sprovođenje ovih projekata, formirana je u Ministarstvu za evropske integracije Jedinica za upravljanje Programom, sa zadatkom da realizuje sprovođenje nabavki, praćenje realizacije projekata i izveštavanje. 
 

U periodu od 2000. do 2012. godine, Austrija je pružala razvojnu pomoć kroz značajne projekte koji su se odnosili na pristupanje Evropskoj uniji, u iznosu od oko 40 miliona evra. „Sporazum između Vlada Austrije i Srbije o opštim uslovima za razvojnu saradnju” potpisan je u februaru 2009. godine. Austrijska razvojna agencija (u daljem tekstu: ADA) predstavlja projektnu službu Austrijske razvojne saradnje. ADA je zatvorila svoju kancelariju u Beogradu 2012. godine. Regionalne kancelarije ADA funkcionišu u Tirani i Prištini.

Do 2012. godine, austrijska pomoć je podržavala nacionalne politike za regionalni razvoj, uključujući obrazovanje, zaštitu životne sredine, poljoprivredu, zdravstvo, razvoj preduzetništva, socijalnu zaštitu, jačanje kapaciteta upravljanja na lokalnom nivou, kao i podršku organizacijama civilnog društva. Zvanična bilateralna saradnja austrijske razvojne pomoći sa Republikom Srbijom prekinuta je sredinom 2012. godine. U periodu nakon 2012. godine, angažman austrijskih institucija bio je fokusiran na realizaciju projekata finansiranih iz sredstava fondova EU, međunarodnih organizacija i finansijskih institucija. Austrijska razvojna pomoć doprinela je Programu pod nazivom: "Socio-ekonomski razvoj regiona Dunava u Srbiji", koji je zaključen po završetku projekta rekonstrukcije Golubačke tvrđave, koja je otvorena 29. marta 2019. godine. Kao deo podrške za oporavak od poplava 2014. godine i prevenciju poplava, Austrija je dodelila pomoć koja je realizovana kroz Međunarodni Crveni krst i Crveni krst Republike Srbije.

Što se tiče Programa "Rehabilitacija infrastrukture za zaštitu od poplava", koji je zaključen krajem juna 2021. godine, rekonstruisani su i izgrađeni zaštitni nasipi u centralnoj Srbiji, u opštinama Paraćin, Svilajnac i Valjevo. Takođe su rekonstruisane kanalizacione mreže u beogradskim opštinama Obrenovac i Surčin, uz izgradnju pumpnih stanica i završenu sanaciju kanala Kupinac.

U oblasti migracija, Austrija je u novembru 2015. godine isporučila jastuke i zaštitne rukavice opštini Irig. Republika Srbija je reaktivirala mehanizam civilne zaštite EU za obezbeđivanje potrebne opreme za prihvatne centre širom Srbije. Donirana oprema obuhvatala je poljske krevete, pokrivače, dušeke i porodične šatore, sve u skladu sa standardima Međunarodnog Crvenog krsta.

U vezi sa pomoći tokom pandemije KOVID-19, austrijska vlada, kroz ADA i Austrijski Crveni krst, obezbedila je pakete hrane, higijenske pakete i medicinsku opremu (infracrvene termometre, uređaje za merenje pulsa, stetoskope, zaštitne maske, vizire i zaštitna odela). U okviru mehanizma EU za deljenje vakcina, Austrija je ponudila bilateralnu pomoć Srbiji.

Trenutno, opšti prioriteti austrijske razvojne saradnje sa Srbijom su: (1) Vladavina prava i pravosuđe, (2) Upravljanje i demokratizacija, (3) Zelena agenda i infrastruktura, i (4) Ekonomski razvoj. U toku su sledeći programi/projekti: Projekat podrške jačanju vladavine prava u Republici Srbiji, Projekat Act Now - protiv marginalizacije mladih u Srbiji tokom KOVID-19, Dualni VET projekat Srbija, Projekat podrške implementaciji Zelene agende za Zapadni Balkan EU4Green. 

Republika Austrija je jedan od najvećih bilateralnih donatora u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan – WBIF. Od pokretanja WBIF-a 2009. godine, Austrija je treći najveći bilateralni donator u ovom instrumentu po dodeljenim sredstvima, sa ukupnim doprinosom od 22 miliona evra za period 2009-2023. godine. 

Francuska je strateški partner Srbije kroz programe i projekte od nacionalnog značaja. U skladu sa Sporazumom o strateškom partnerstvu i saradnji, francuska vlada pruža podršku institucijama Republike Srbije u formulisanju javnih politika, kroz konsultantske usluge i programe obuke, kao deo procesa pristupanja Evropskoj uniji. Francuska agencija za razvoj (AfD) odgovorna je za sprovođenje razvojne pomoći Francuske širom sveta, a njena ćerka firma PROPARKO specijalizovana je za finansiranje i razvoj privatnog sektora. Sporazum između Vlada Srbije i Francuske o prisustvu AfD i PROPARKO u Srbiji potpisan je 25. februara 2019. godine.

U oblasti transporta, 21. septembra 2023. godine potpisan je Sporazum o saradnji između Železnica Srbije, AfD i Francuskih nacionalnih železnica. U toku je projekat „Modernizacija železničkog sektora u Srbiji” (Faza 1), koji uključuje investicije u infrastrukturu, jačanje institucija i stvaranje uslova za dalju modernizaciju. Projekat vredan 125 miliona dolara finansira se preko kredita Svetske banke i AfD. Jedan od važnih aspekata saradnje je i razvoj metro sistema u Beogradu. Bilateralna saradnja u razvoju beogradskog metroa počela je potpisivanjem prvog grant sporazuma u aprilu 2012. godine. Ukupna vrednost ovih sredstava iznosi 8,66 miliona evra, a koriste se za finansiranje konceptualnog dizajna i studije izvodljivosti. Planirana investicija u metro sistem u Beogradu procenjuje se na oko 6,7 milijardi evra, a finansiranje radova uključuje francuske i kineske kompanije. Radovi su započeti u maju 2021. godine, a prva faza izgradnje planirana je za 2025. godinu.

U okviru Sporazuma o saradnji između Vlada Srbije i Francuske, 26. novembra 2020. godine, odobrena su sredstva u iznosu od 127 miliona evra za automatizaciju mreže distribucije struje srednjeg napona. Francuski dobavljači su izabrani za ovu saradnju. Takođe, u okviru programa „Zeleni razvojni kredit”, Srbija ima pristup zajmu od 300 miliona dolara od Svetske banke, KfW i AfD, sa alokacijom od 90 miliona dolara od AfD.

U decembru 2021. godine potpisani su ugovori sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i AfD u okviru programa upravljanja čvrstim otpadom u Srbiji, sa ukupnom vrednošću od 150 miliona evra. Ovaj program obuhvata izgradnju i proširenje regionalnih centara za upravljanje otpadom u Srbiji.

Francuska aktivno učestvuje u tvining projektima u Srbiji, koji se tiču pravde, poljoprivrede, zaštite životne sredine, transporta, finansija i zapošljavanja.

Od februara 2018. godine, AfD ima mandat francuske vlade za rad na Zapadnom Balkanu. U decembru 2018. godine, AfD je zvanično postala članica WBIF, što omogućava pružanje različitih finansijskih podrški, kao što su grantovi, garancije, tehnička pomoć i meki zajmovi.

Projekat izgradnje i finansiranja postrojenja za preradu otpada u Vinči obuhvata rehabilitaciju postojeće deponije, izgradnju novog centra za skladištenje i insenerator za proizvodnju električne energije i toplote. Takođe, u periodu od 2000. do 2013. godine, Francuska je obezbedila humanitarnu i razvojnu pomoć u vrednosti od oko 42 miliona evra, uključujući pomoć za oporavak od poplava i migraciju.

Nakon poplava 2014. godine, Francuska je obezbedila milion evra za pomoć Obrenovcu i istočnoj Srbiji. Takođe, Francuska je doprinela sa 131.000 evra za prijemne centre za migrante u Srbiji.

Helenik plan za ekonomsku obnovu Balkana (HiPERB) je petogodišnji program grčke razvojne pomoći u okviru kojeg je Vlada Republike Grčke opredelila bespovratna sredstva za šest balkanskih zemalja – Saveznu Republiku Jugoslaviju, Rumuniju, Bugarsku, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Albaniju. Sporazum sa SR Jugoslavijom je potpisan 25. jula 2002. godine i predvideo je bespovratnu novčanu pomoć za rekonstrukciju ekonomskog, društvenog i institucionalnog sistema u Republici Srbiji. Ciljani sektor ovog programa pomoći je modernizacija infrastrukture, naročito u sektoru saobraćaja.

Dva izuzetno značajna projekta za Srbiju koja su podržana iz HiPERB plana su izgradnja Koridora 10 (https://goo.gl/Zb12VH ) i SEELight (South-East European Lambda Network Facility for Research and Education -https://goo.gl/m3oGXo ).

Više informacija možete da nađete na sledećem linku: http://www.mfa.gr/serbia/sr/the-embassy/

Indijski program bilateralne tehničke i ekonomske saradnje - ITEC program (Indian Technical and Economic Cooperation Programme - ITEC) sprovodi Ministarstvo spoljnih poslova Vlade Indije još od 1964. godine kao bilateralni program pomoći te države prijateljskim zemljama. Ovaj program uglavnom cilja zemlje u razvoju, među kojima je i Republika Srbija, kojima se nude besplatni kursevi usavršavanja u Indiji za različita tehnička i stručna zanimanja kao i mogućnost bržeg i lakšeg prilagođavanja sve više globalizovanom svetu. U skoro 50 odabranih institucija organizuje se preko 300 kurseva godišnje. Programi obuke se usklađuju prema potražnji, a teme kurseva se biraju shodno interesovanjima njihovih stručnjaka te zemalja iz kojih dolaze polaznici.

Srbija je partner indijskog ITEC programa od 2008. godine.  U periodu od 2013. do kraja 2019. godine otprilike 80 državnih službenika Republike Srbije pohađalo je ITEC kurseve (od 2008. godine pa do danas broji oko 167 stručnjaka, predstavnika vladinog i privatnog sektora) u različitim oblastima i naučnim disciplinama, uključujući informaciono-komunikacione tehnologije, upravljanje rashodima, preduzetništvo, oblast STO, bankarstvo i finansije, obnovljive izvore energije, problematiku vezanu za klimatske promene, zakonodavstvo, usavršavanje engleskog jezika, itd.

Vlada Indije svake godine tokom drugog tromesečja, šalje brošuru sa svim ponuđenim kursevima Ministarstvu za evropske integracije, a koja se potom distribuira svim ostalim Ministarstvima i relevantnim institucijama na uvid.

Tokom 2020. i 2021. godine, usled pandemije korona virusa, Vlada Indije organizuje nove e-ITEC kurseve (vebinare) u okviru Programa tehničke i ekonomske saradnje Vlade ove zemlje.

Za više informacija posetite sajt: www.itecgoi.in

Ekonomska i politička saradnja između Srbije i Južne Koreje stalno se jača, podstaknuta zajedničkim interesima u trgovini, investicijama, tehnologiji i institucionalnom razvoju. Od uspostave diplomatskih odnosa 1989. godine, partnerstvo je preraslo u stratešku saradnju fokusiranu na ekonomsku modernizaciju, digitalnu transformaciju i razmenu znanja. Južna Koreja je podržala Srbiju kroz različite programe razvoja i inicijative za jačanje kapaciteta, posebno u oblasti e-Vlade, pametnih gradova i javne uprave. Trgovinski odnosi su takođe prošireni, sa sve većim korejskim investicijama u Srbiji, posebno u sektorima informacionih tehnologija, autoindustrije i industrije. Kroz bilateralne sporazume i zajedničke projekte, Srbija i Koreja nastavljaju da produbljuju svoju saradnju, podstičući održivi rast i tehnološki napredak.

Tehnička saradnja ostvaruje se kroz nekoliko ključnih inicijativa, a najznačajnija je Program razmene znanja (KSP). Finansiran od strane Ministarstva ekonomije i finansija Republike Koreje, KSP podržava istraživanje, obuku i konsultacije u oblastima kao što su ekonomija, infrastruktura, zaštita životne sredine, javna uprava i finansije. Godišnje donacije, kao druga forma tehničke saradnje, koje podrazumevaju obezbeđivanje tehničke opreme, instrumenata i drugih roba, usklađene su sa nacionalnim prioritetima Srbije, dok programi obuke za državne službenike doprinose izgradnji administrativnih kapaciteta.

Saradnja u digitalizaciji i pametnim gradovima ogleda se u brojnim projektima, uključujući inicijativu „Razvoj pametnih gradova na bazi CLOUD infrastrukture", koja je započela 2021. godine. Drugi veliki projekat, „Integrisani centar za pametni grad Novi Sad", dizajniran je da integriše gradske usluge sa naprednim tehnologijama kao što su veštačka inteligencija, internet stvari (IoT) i 5G, čime se poboljšava urbana efikasnost i ekonomski razvoj. Ovi projekti potvrđuju posvećenost Koreje da podrži digitalnu transformaciju Srbije kroz stručnost i finansijsku podršku.

Osim digitalizacije, Južna Koreja je pružila pomoć Srbiji kroz stipendije i humanitarnu pomoć. Globalna stipendija Koreje (GKS) omogućava srpskim studentima da nastave visoko obrazovanje u Koreji, podstičući akademsku i kulturnu razmenu. Tokom migrantske krize, Koreja je obezbedila 2,5 miliona dolara pomoći, kao i specijalna vozila. Pored toga, korejske institucije su donirale medicinsku opremu, IT infrastrukturu i vozila srpskim javnim institucijama, podržavajući zdravstvo, javnu upravu i zaštitu životne sredine. 

U Srbiji, poljska razvojna saradnja se sprovodi kroz male razvojne projekte (ranije poznate kao „mali grantovi“), koje realizuje Ambasada Republike Poljske u Beogradu sa lokalnim partnerima (npr. Opštine, bolnice, škole, NVO, Katoličke misije). Glavni cilj je da se realizuju projekti koji će poboljšati životni standard lokalnog stanovništva.

U okviru sistema malih grantova, poljska diplomatska misija sprovodi inicijative malih razvojnih projekata koje donose pozitivne efekte na svakodnevni život lokalnih zajednica.Bilateralnu pomoć mogu da koriste institucije iz sektora javnih finansija, istraživački instituti, nevladine organizacije i lica iz privatnog sektora. U saradnji sa spoljnim partnerima, poljsko Ministarstvo spoljnih poslova sprovodi niz sopstvenih inicijativa, od kojih su neke implementirane putem poljskih diplomatskih misija u okviru sistema malih grantova. Projekte realizuju poljska diplomatska predstavništva, samostalno ili u saradnji sa lokalnim partnerima. Partneri na projektima najčešće su lokalne nevladine organizacije, javne ustanove ili lokalne samouprave.

Projekti koji su se implementirali u Srbiji u periodu 2007 – 2020 imali su ukupnu vrednost od 253.856 evra.

Pomoć R. Poljske nakon majskih poplava 2014 godine - Na donatorskoj konferenciji za pomoć poplavljenim područjima BiH i Srbije održanoj 16.06.2014. g. Poljska Vlada opredelila je 270 000 evra pomoći  (ukupno za BiH i Srbiju). Od toga, 73 000 evra je iskorišćeno za renoviranje Prve obrenovačke osnovne škole. Projekat je realizovan  preko poljske nevladine organizacije „Polska Akcja Humanitarna“ (Polish Humanitarian Action). Ministarstvo narodne odbrane Republike Poljske doniralo je Ministarstvu odbrane Republike Srbije dušeke, čaršave, jastučnice, jastuke i sl. (u vrednosti od 110 000, 00 evra). Proces isporuke je završen. Oprema je isporučena.

Beogradska konferencija

U maju 2017. godine u Varšavi je održano prvo zasedanje „Beogradske konferencije“. Učesnici iz Srbije bili su predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva za evropske integracije i Ambasade Republike Srbije u Varšavi. Konferencija je osmišljena kao niz sastanaka sa ciljem da se prenese stručno znanje iz Poljske i time podrže reforme u Srbiji.

Drugo zasedanje Beogradske konferencije je održano u junu 2018. godine u Beogradu, a otvorili su ga ministri spoljnih poslova Srbije i Poljske. Eksperti iz poljskih ministarstava (Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja, Ministarstvo unutrašnjih poslova i administracije, Granična policija, Ministarstvo pravde, Ministarstvo inostranih poslova) su podelili svoja znanja i iskustva sa srpskim partnerima.

Treće zasedanje „Beogradske konferencije“ održano je 29. novembra 2019. godine u Varšavi. U skladu sa zahtevom srpske strane, koferencija je obuhvatila tri paralelna panela: zaštitu životne sredine, pravosudni sistem i komunikaciju u oblasti evropskih integracija. Članovi debate, visoki funkcioneri Ministarstva spoljnih poslova, kao i visoki zvaničnici Ministarstva za evropske integracije RS i sepcijalisti u navedenim oblastima razmenili su iskustva i rešenja koja su do sada usvojena.

Republika Poljska je, u okviru svog angažmana na polju proširenja EU i solidarnosti sa Srbijom u neizvesnim vremenima pandemije, poslednje nedelje maja 2020. godine, organizovala humanitarni konvoj za zemlje Zapadnog Balkana. Republika Srbija primila je kontingent od 100.000 hirurških maski i 10 tona tečnosti za dezinfekciju.

Pošto je razmena iskustava jedan od ključnih faktora u borbi protiv KOVID-19, Republika Poljska je takođe pokrenula i organizovala veb konferenciju za poljske i srpske lekare, koja je održana 21. maja 2020. godine. Poljski lekari, koji su tokom epidemije učestvovali u misijama u Italiji i SAD bili su dragocen izvor informacija za srpske stručnjake iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".

Za više informacija posetite sajt: www.belgrad.msz.gov.pl

Tokom sedamdesetih, Singapur je kroz različite programe počeo širiti svoja iskustva sa partnerskim zemljama širom sveta. Ovi programi su dovedeni pod jedinstveni okvir kada je 1992. godine osnovan Singapurski program saradnje (Singapore Cooperation Programme, SCP) u okviru Direkcije za tehničku saradnju (Technical Cooperation Directorate, TCD) Ministarstva spoljnih poslova. Singapurski program saradnje (eng. Singapore Cooperation Programme, SCP) je serija kurseva, programa, seminara, radionica, konsultacija, kao i studijskih poseta u nizu oblasti u organizaciji Vlade Singapura i ima za cilj da se sa partnerskim zemljama podeli iskustvo Singapura u sticanju važnih tehničkih veština i znanja a koji su od vitalnog značaja za ekonomski i društveni napredak jedne zemlje. Treba spomenuti da se Singapur na svom putu razvoja oslanjao na tehničku pomoć drugih zemalja i međunarodnih organizacija.

Oblasti SCP obuka, koje sponzoriše Vlada Singapura, uključuju obrazovanje, životnu sredinu (klimatske promene, očuvanje životne sredine…), saobraćaj i infrastrukturu, privredu i ekonomiju, socijalnu tematiku (društveno preduzetništvo i inovacije, socijalna kohezija, osnaživanje osoba sa invaliditetom i posebnim potrebama…), zdravstvo, sajber bezbednost, održivi razvoj (obnovljiva energija, održivi gradovi, energetska efikasnost i smanjenje emisija), državnu upravu i digitalnu vladu.

Kandidati za programe obuke mogu biti državni službenici – rukovodioci  užih unutrašnjih jedinica u institucijama javne uprave kao i državni službenici na položaju, osim ako nije drugačije naznačeno.

Aktuelna saradnja sprovodi se u skladu sa Sporazumom između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Slovenije o razvojnoj pomoći, potpisanim 9. jula 2003. godine.

Aktivnosti tehničke pomoći fokusirane su na podršku institucijama Republike Srbije u procesu evropskih integracija, uključujući podršku u harmonizaciji propisa, usaglašavanju procedura u radu naših institucija sa standardima EU, unapređenju kvaliteta usluga, unapređenju organizacionih struktura kroz prenošenje iskustva slovenačkih institucija i organizacija. Visina sredstava izdvojenih za razvojnu pomoć utvrđuje se na godišnjem nivou Razvojnim planom Republike Slovenije.

Trenutno se sprovodi projekat pod nazivom „Pomoć u sprečavanju korupcije“, koji za cilj ima poboljšanje uslova za obezbeđivanje transparentnosti i odgovornosti u funkcionisanju institucija javnog sektora u Republici Srbiji, kao i jačanje kapaciteta Republike Srbije za efikasno sprovođenje zakonskih nadležnosti institucija u borbi protiv korupcije. Nosilac projekta je Agencija za borbu protiv korupcije, a ukupna vrednost je 95.580 evra.

Projekti se sprovode kroz direktnu komunikaciju između slovenačkog Centra za međunarodnu saradnju i korisnika u Republici Srbiji.

Za više informacija posetite sajt:  www.belgrade.embassy.si

Pravni okvir za saradnju sa Republikom Turskom u domenu donatorske, razvojne i humanitarne pomoći u vanrednim situacijama predstavlja Sporazum vlada dveju zemalja o tehničkoj i finansijskoj saradnji iz oktobra 2009. godine. Njegovim potpisivanjem, zvanično je počela sa radom Turska agencija za saradnju i koordinaciju u Republici Srbiji (TIKA) putem koje se usmerava i ostvaruje saradnja sa institucijama Republike Srbije.

Prioritetne oblasti koje Republika Turska podržava kroz program razvojne saradnje sa Republikom Srbijom su prosveta, zdravstvo, poljoprivreda, kultura, istorijsko nasleđe i turizam. Ukupna procena realizacije sredstva razvojne pomoći Republike Turske iznosi preko 37 miliona evra.

Od primera podrške Republike Turske kroz donatorska sredstva pomenućemo samo nekoliko krupnijih projekata:  generalna rekonstrukcija i opremanje Opšte bolnice u Novom Pazaru, Centru za zaštitu dece, odojčadi i omladine „Zvečanska“ , Rekonstrukcija zgrade Višeg suda u Novom Pazaru,  radovi na restauraciji tvrđave Ram kod Velikog Gradišta, radove na restauraciji  Džamije „Sultanije Valide“ u Sjenici, izgradnja i rekonstrukcija više osnovnih škola u Novom Pazaru,  podrška rekonstrukciji tvrđave Ram

Tokom 2020 i 2021.godine, najviše donatorskih sredstava je usmeravano kroz projekte donacija u oblasti zdravstva, zaštite životne sredine, medija prosvete, kulture, sporta,  humanitarne pomoći, kulturno-istorijskog nasleđa kao i podršci u borbi protiv pandemije COVID-19.  .

Kada je reč o pomoći u vanrednim situacijama, izdvojili bismo pomoć Republike Turske posle zemljotresa u Kraljevu 2010. godine, poplava u Novom Pazaru 2011. i 2016. godine, kao i u  otklanjanju posledica poplava koje su zadesile Republike Srbiju u maju 2014. godine. Tada su  obezbeđena humanitarna sredstva i podrška u iznosu od 1,350,000 evra, za finansiranje više projekata u sedam opština u Republici Srbiji, namenjena regulaciji korita, izgradnji nasipa i obaloutvrda reka Ljig, Velike Morave, Zapadne Morave i Peka, izgradnji novog mosta u opštini Ražanj itd.

Tokom 2020.godine, posredstvom Komesarijata za izbeglice i migracije, podeljeni su paketi osnovnih životnih namirnica za 1.000 porodica iz ugroženih grupa, tokom muslimanskog praznika „Ramazan“. U toku 2021. godine, sredstvima donacije je opremljena Narodna kuhinja u Varvarinu.

U svrhu borbe protiv pandemije COVID 19, Vlada Republike Turske odobrila je pomoć u vidu medicinske opreme (100,000 maski, 2,000 zaštitnih odela i 1,500 testova) koja je 8. aprila 2020.godine, dopremljena Republici Srbiji. Takođe, obezbeđena je proizvodnja 20.000 zaštitnih maski, koja su besplatno podeljena u Preševu.  

Više informacija o pomoći Republike Turske možete da nađete na sledećim internet stranama: http://www.tika.gov.tr/en

Bilateralna razvojna saradnja između Federalne Republike Nemačke i Republike Srbije traje od 2000. godine. Razvojna pomoć u iznosu većem od 2 milijarde evra, koja je odobrena Republici Srbiji iz sredstava Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), sredstava Ministarstva zaštite životne sredine, Pakta za stabilnost i drugih, odobrena je u vidu donacija i koncesionnih kredita. Finansijski projekti podrške realizuju Nemačka razvojna banka (KfW), dok tehničku pomoć realizuje Nemačka agencija za tehničku saradnju (GIZ).

Sredstva nemačke razvojne pomoći u Republici Srbiji usmerena su na realizaciju projekata i programa u tri prioritetne oblasti:

•    Javna infrastruktura (energija i voda): snabdevanje električnom energijom i toplotnom energijom, vodosnabdevanje, infrastruktura za kanalizaciju (upravljanje otpadnim vodama);

•    Održivi ekonomski razvoj i zapošljavanje: unapređenje pravnih okvira u oblasti finansija i ekonomije, razvoj finansijskog sektora, podrška malim i srednjim preduzećima, podrška reformama srednjeg stručnog obrazovanja i obuke; i

•    Demokratija, javna uprava, civilno društvo: podrška razvoju decentralizovane uprave koja je efikasna i rezultatski orjentiasana, posebno u oblasti poboljšanja transparentnosti, vladavine prava, pravosudnog sistema i balansiranja vlasti različitih delova javne uprave, kao i pomoć u pripremama za pregovore o pridruživanju i podrška procesu pridruživanja EU u poslednjih nekoliko godina.

Po iznosu odobrenih sredstava i značaju postignutih rezultata, Federalna Republika Nemačka je nesumnjivo najvažniji bilateralni razvojni partner Republike Srbije.
Pored projekata koji se realizuju na nacionalnom nivou, Nemačka pruža finansijsku i tehničku pomoć i za regionalne projekte i programe.

Regionalna finansijska saradnja ostvaruje se putem sledećih instrumenata saradnje:

•    Regionalni instrument za podršku obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti;

•    Evropski fond za Jugoistočnu Evropu; i

•    Zeleno za rast fond, Jugoistočna Evropa.

Regionalna tehnička saradnja ostvaruje se putem tri regionalna programa:

•    Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu;

•    Regionalni program za osnivanje Dunavskog centra za kompetencije, za jačanje Dunavske i Donjodunavske regije; i

•    Prekogranična saradnja u oblasti socijalne inkluzije osoba koje su žrtve trgovine ljudima.

Osnovu za razvojnu saradnju između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država čine dva sporazuma potpisana 23. septembra 2010. godine u Beogradu.

Ovi sporazumi su:

1.    Sporazum o pomoći za unapređenje rada Vlade i

2.    Sporazum o pomoći za konkurentnije tržišno-ekonomsko okruženje.

Svaki od sporazuma u svojim oblastima obuhvata nekoliko projekata, koji se realizuju tokom godina. Nova obavezivanja od strane Vlade SAD se sprovode putem amandmana na ove osnovne sporazume. Svaki amandman, obično potpisan godišnje, uključuje nove projekte koje finansira Vlada SAD ili dodatna sredstva za tekuće projekte. Od potpisivanja originalnih sporazuma 2010. godine, potpisano je 20 amandmana za svaki sporazum.

Od 2010. godine do danas, u okviru Sporazuma o konkurentnijem tržišno-ekonomskom okruženju obezbeđeno je ukupno 105.398.773 USD, a u okviru Sporazuma o unapređenju rada vlade 127.634.051 USD, što čini ukupan iznos od 233.032.824 USD.

Strategija USAID-a sa Republikom Srbijom za period 2020-2025 ima za cilj jačanje partnerstva sa Vladom Srbije, privatnim sektorom i civilnim društvom radi unapređenja demokratskog upravljanja, ubrzavanja inkluzivnog ekonomskog razvoja i mobilisanja javnih i privatnih resursa kako bi se postigli sveobuhvatni razvojni ciljevi Srbije.

Saradnja se fokusira na dva glavna razvojna cilja do 2025. godine:

1.    Povećana otpornost demokratskih aktera: USAID će poboljšati odgovornost državnih institucija, poboljšati komunikaciju građana sa ovim institucijama i ojačati sposobnost za odgovor na spoljne uticaje i

2.    Povećana pravedna prosperitetnost: USAID će podržati razvoj malih i srednjih preduzeća i pomoći ugroženim zajednicama da postignu veće ekonomske i društvene jednakosti.

USAID je aktivno uključen u različite projekte u Srbiji, fokusirajući se na javne nabavke, pravosuđe, političke procese, integritet izbora, civilno društvo, medije, ekonomski razvoj, zaštitu životne sredine, socijalnu inkluziju, obrazovanje i obuku, liderstvo mladih i sprovođenje zakona. 

U planu je bio razvoj nove strategije saradnje za period 2026-2031, ali su skorašnjim odlukama predsednika SAD i Stejt departmenta u vezi sa privremenim stopiranjem aktivnosti USAID-a stopirane i sve aktivnosti USAID-a u Srbiji. 

Strateški okvir pružanja razvojne pomoći Slovačke Republike predstavlja Srednjoročna strategija zvanične razvojne pomoći Slovačke  Republike 2014-2018. godina. Nova srednjoročna strategija za razvojnu pomoć  Slovačke Republike za period 2019-2023 usvojena je u januaru 2019. godine.

Saradnja između Slovačke Republike i Republike Srbije, prema novoj Strategiji, fokusira se na podršku procesu transformacije, sprovođenju reformi, uključujući reformu javnih finansija, pojačanom uključivanju privatnog sektora u razvojnu saradnju i podršci pomirenju i dijalogu među zajednicama. U zavisnosti od rezultata procesa integracije i reformi u regionu, razvojne aktivnosti mogu biti modifikovane (postepeno umanjivane), preusmeravajući glavni fokus na ekonomsku i poslovnu saradnju.

U narednom periodu, u fokusu bilateralne razvojne saradnje sa Slovačkom Republikom biće prenošenje iskustava iz oblasti evropskih integracija i iskustava iz procesa tranzicije i reformi.

U proteklom periodu Slovačka je pružala pomoć Srbiji preko Slovačke razvojne agencije „Slovak Aid“.  U periodu 2007-2013. godina, preko „Slovak Aida“ pružena je  finansijska podrška Srbiji u sledećim oblicima:

1.  Realizovano je 108 razvojnih projekata. Neki od istaknutih su:

• „Solarna energija za decu ometenu u razvoju“  –  realizovan 2011. godine, u ukupnom iznosu od 247.192,14 evra.
• „Demokratizacija i integracija“ – realizovan 2013. godine, u ukupnom iznosu od 110.452 evra.

2. Formom malih grantova (projekata do 5 000 evra), u periodu 2007-2014, Slovačka je pružila finansijsku pomoć Srbiji u iznosu od 600.000 evra, uglavnom u oblastima obrazovanja i zdravstva. Do 2020. godine u Srbiji je urađeno 7 projekata u vrednosti od 61.589,00 evra. Svi projekti su sa fokusom na razvoj civilnog društva, zdravstva, obrazovanja i samozapošljavanja. U 2020. godini projekti malih grantova bili su usredsređeni na borbu protiv pandemije koronavirusa (COVID-19).

3. U maju 2011. godine Ministarstvo inostranih poslova Slovačke Republike pokrenulo je Program o tehničkoj podršci – CETIR (Center for Expirience Transfer on Integr ation and Reforms), sa ciljem razmene iskustava iz oblasti integracija i reformi. Zbog širenja na druge zemlje i dodatnih aktivnosti, poput organizovanja okruglih stolova i seminara, taj program je 2019. prerastao u program „Deljenje Slovačke Ekspertize (DSE)“. U okviru ovog programa Slovačka je sa Srbijom sprovela 38 aktivnosti - srpski stručnjaci posetili su Slovačku Republiku u periodu od 2011. do 2019. godine, i obrnuto, slovački stručnjaci posetili su Republiku Srbiju. Posete su se odnosile na oblasti rada, socijalne politike i spoljne politike, ljudskih i manjinskih prava, lokalne samouprave, medija, zaštite podataka o ličnosti, kao i sa uspostavljanjem decentralizovanog sistema upravljanja fondovima EU i upotrebom pretpristupni i strukturni fondovi.

4. Humanitarna pomoć je sastavni deo spoljne politike Slovačke Republike. Slovačka Republika se odmah odazvala pozivu na borbu protiv epidemije COVID-19. Iz paketa humanitarne pomoći, gradu Novi Sad je direktno dodeljeno 50.000,00 evra za kupovinu medicinske opreme i zaliha za gradsku bolnicu. Da bi ublažila negativne efekte širenja pandemije koronavirusa, Slovačka Republika je dodelila 99.997,97 evra Adventističkoj agenciji za razvoj i pomoć - ADRA koja sprovodi projekat za obezbeđivanje higijene, prevencije i zdravstvene zaštite za beskućnike u Beogradu . U Slovačkoj Republici, osnovni dokument za pružanje humanitarne pomoći je Mehanizam za pružanje slovačke humanitarne pomoći u inostranstvu, koji je odobren 12. aprila 2006. godine na sednici Vlade Slovačke Republike. Prema ovom dokumentu, Slovačka Republika je do sada pružila humanitarnu pomoć Republici Srbiji u iznosu od 892.080,20 evra. Uglavnom je to bila pomoć nakon velikih poplava u Srbiji tokom 2014. godine, pomoć u rešavanju migracione krize i učešće u Regionalnom stambenom programu 2012. godine.

U okviru radne posete Republici Srbiji 8. februara 2021. godine, Ministar inostranih i evropskih poslova Slovačke Republike Ivan Korčok uručio je materijalnu humanitarnu pomoć u borbi protiv pandemije COVID-19 ministru za evropske integracije Jadranki Joksimović. U humanitarnom paketu pomoći našli su se: PCR testovi, zaštitna odeća, higijenski paketi i generatori za struju ukupne vrednosti 97.000,00 evra.  

U narednom periodu fokus bilateralne razvojne saradnje sa Slovačkom biće prenos iskustva vezanog za integracije zemalja u evroatlantske strukture, podsticanje inovacija i pokretanja preduzeća, pomoć u digitalizaciji javne uprave, podrška malim i srednjim preduzećima u ovezi sa zapošljavanjem, sa fokusom na žene preduzetnice, kao i integracija socijalno marginalizovanih građana.

Slovačka Republika takođe učestvuje u sprovođenju projekata finansiranih u okviru EU Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA).

Za više informacija posetite sajt: http://www.mzv.sk/belehrad

U okviru razvojne saradnja između Republike Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva, predstavnici Britanske ambasade u Republici Srbiji imaju aktivnu ulogu u procesu koordinacije razvojne pomoći.

Fond za dobro upravljanje (Good Governance Fund – GGF) je višegodišnji program a Srbiji je deo ovog fonda dostupan za podršku reformama u sledećim oblastima: vladavina prava (pravosuđe, borba protiv korupcije, ljudska i manjinska prava itd.), javna uprava, ekonomija i poslovno okruženje, jačanje slobode izražavanja.

Fond za dobro upravljanje  funkcioniše kroz tri kanala:

1.    Fond za stratešku podršku (SSF), koji je usmeren na pilot projekte i organizacije civilnog društva, kroz pružanje direktne bespovratne pomoći.  Podržani projekti su imali fokus na prioritetne oblasti GGF Fonda: od unapređenja poslovnog okruženja do jačanja odgovornosti vlade i slobode izražavanja.

2.     Kanal međunarodnih finansijskih institucija (MFI), koji je projektovan za podršku reformama kroz saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama. Najznačajniji resursi su usmereni na razvoj e-Uprave (projekat “Digitalna transformacija” i projekat “Open Data”), implementirani uz pomoć UNDP-a i Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade RS.

3.    Upravljački fond (MF), kojim upravlja konzorcijum pod vođstvom PricewaterhouseCoopers (PwC), a uključuje tehničku pomoć za projekte razvijene u saradnji sa državnim institucijama.

U prethodnom periodu, Velika Britanija je pružila podršku Republici Srbiji u oblasti upravljanju migracijama, i značajnu podršku u borbi protiv krize izazvane pandemijom virusa kovid – 19.

Za više informacija pogledati: https://www.gov.uk/world/organisations/british-embassy-belgrade.sr

Za više informacija pogledati: https://www.gov.uk/world/organisations/british-embassy-belgrade.sr

Vlada Švajcarske Konfederacije prisutna je u Srbiji kroz Švajcarski program razvojne saradnje. Švajcarski program saradnje sa Srbijom razvijen je od strane Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) i Švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomska pitanja (SECO), uz blisku saradnju sa Švajcarskim državnim sekretarijatom za migracije (SEM), kao i sa vladinim ustanovama, civilnim društvom i privatnim sektorom u Srbiji. SDC je deo Švajcarskog saveznog ministarstva za spoljne poslove i odgovorna je za razvojnu pomoć koja se odnosi na podršku projektima za izgradnju kapaciteta, tehničku pomoć i takozvane „meke“ projekte u oblastima demokratskog upravljanja, ekonomskog razvoja, zapošljavanja i zaštite životne sredine. SECO iz Švajcarskog saveznog ministarstva za ekonomska pitanja i njegovo Odeljenje za ekonomsku saradnju i razvoj nadgledaju planiranje i realizaciju razvojnih projekata u oblasti makroekonomije, trgovine, razvoja privatnog sektora i infrastrukture.

Ambasada Švajcarske u Beogradu odgovorna je za upravljanje i praćenje rezultata Švajcarskog programa saradnje sa Srbijom. Od avgusta 2020. godine, šef saradnje u Švajcarskoj ambasadi bio je g. Ričard Koli, a od avgusta 2024. godine, na poziciji zamenika šefa saradnje nalazi se gđa. Katrin Oksenbajn. Novi ambasador Švajcarske u Srbiji i Crnoj Gori je gđa. Anne Lugon-Mulin, akreditovana početkom septembra 2024. godine.

Švajcarski program saradnje sa Srbijom za period 2022–2025 predstavlja nastavak dugoročne podrške reformskim procesima u Republici Srbiji. Švajcarska je prisutna u Srbiji od 1991. godine, prvobitno kroz humanitarnu pomoć, a kasnije kroz sveobuhvatnu podršku Republici Srbiji. Danas je jedan od četiri najveća donatora sa finansijskom podrškom koja prevazilazi 400 miliona evra.

Program saradnje za period 2022–2025 fokusira se na sledeće oblasti: demokratsko upravljanje i civilno društvo, ekonomski razvoj i zapošljavanje, te klimatske promene i održivi urbani razvoj. Tokom ovog perioda, Švajcarska je alocirala 95 miliona evra, što je 10% više u poređenju sa prethodnim strateškim periodom. Švajcarsko-srpska saradnja zasnovana je na međusobnom poverenju, jedinstvu i aktivnoj učešću svih relevantnih partnera.

Tri oblasti podrške za period 2022–2025:

1.    U oblasti demokratskog upravljanja i civilnog društva, podrška u ukupnom iznosu od 29 miliona evra biće alocirana za teme dobrog upravljanja na lokalnom nivou, demokratskog učešća i civilnog društva, socijalne inkluzije i implementacije Agende 2030. Cilj je podrška građanima i civilnom društvu u aktivnom učešću u inkluzivnim demokratskim procesima, uz odgovorne i efikasne institucije. Podrška je usmerena na sistemske reforme lokalnih samouprava, izgradnju njihovih kapaciteta i primenu principa dobrog upravljanja radi poboljšanja njihovog rada i ukupnog kvaliteta usluga koje pružaju građanima i poslovnom sektoru, sa posebnom pažnjom na marginalizovane društvene grupe. Deo podrške je fokusiran na osnaživanje učešća civilnog društva u procesima javnog odlučivanja i obezbeđivanje veće povezanosti sa građanima, sve s ciljem stvaranja održivog i otpornog civilnog društva.

2.    U oblasti ekonomskog razvoja i zapošljavanja, podrška u iznosu od 44 miliona evra ima za cilj poboljšanje makroekonomskog okvira, poslovnog okruženja i inkluzivnih politika radi prevazilaženja nejednakosti. Tokom četiri godine, pažnja će biti usmerena na upravljanje javnim finansijama, stvaranje povoljnog poslovnog okruženja, podsticanje ekonomske konkurentnosti, posebno u proizvodnim preduzećima i kvalitetno zapošljavanje, posebno za mlade ljude, sa fokusom na dualno obrazovanje.

3.    U oblasti klimatskih promena i održivog urbanog razvoja, podrška u iznosu od 21 miliona evra namenjena je povećanju otpornosti na klimatske promene i dekarbonizaciju u skladu sa ciljevima „Zelene agende za Zapadni Balkan”, čime se podržava razvoj društva i ekonomije u Srbiji. Glavne teme podrške uključuju energetsku tranziciju, dekarbonizaciju, energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, adaptaciju na klimatske promene, smanjenje rizika od katastrofa, održivi urbani razvoj i podršku implementaciji Zelene agende.

Švajcarska ostaje aktivna u dodatnim oblastima koje se prožimaju sa glavnim oblastima podrške — zaštita životne sredine, dobro upravljanje, rodna ravnopravnost i socijalna inkluzija.

Od 2009. godine, postoji Partnerstvo u oblasti migracija između Švajcarske (koju predstavlja SEM) i Srbije, koje ima za cilj zajedničko upravljanje migracijama i iskorišćavanje ekonomskog i društvenog potencijala. Podrška u iznosu od 2 miliona evra alocirana je za projekte u oblastima zaštite migranata i izbeglica, prevencije neregularnih migracija i borbe protiv trgovine ljudima.