По међународним организацијама

Банка за развој Савета Европе (БСЕ) је мултилатерална развојна банка са социјалним опредељењем. Основана је 16. априла 1956. године како би решавала проблеме избеглих лица, а касније је проширила спектар деловања на целокупну област социјалног развоја. Република Србија је овој међународној банци приступила 23. априла 2004. године.

БСЕ обезбеђује концесионалне (повољне) кредите и консултативне услуге за социјално оријентисане инвестиционе пројекте у областима:

• Одрживи и инклузивни раст;
• Интеграција избеглица, расељених лица и миграната и
• Заштита животне средине.

Сарадња између Републике Србије и БСЕ остварује се првенствено кроз пројекте финансиране путем повољних кредита као што су: унапређење образовне и научне инфраструктуре и обезбеђивање смештаја за младе истраживаче, реконструкција стамбене инфраструктуре (клизишта), изградња стамбених јединица за породице погођене земљотресом у Краљеву, изградња и опремање нових затворских капацитета у Панчеву и Крагујевцу итд.

БСЕ, поред сопствених средстава намењених кредитирању, располаже и фондовима које су јој поверили на управљање други донатори. У том смислу, Републици Србији је у склопу одговора на мигрантску кризу стављен на располагање „Фонд за мигранте и избеглице“, путем кога се финансирају најургентније потребе мигрантских центара у Шиду, Кањижи и Прешеву и другим местима.

Додатно, БСЕ учествује и у Инвестиционом оквиру за Западни Балкан и у том смислу је одговорна за део бесповратних средстава одобрених Републици Србији из овог инструмента, а такође је задужена и за управљање Регионалним програмом стамбеног збрињавања намењеног решавању проблема становања избеглица, чији је највећи корисник Република Србија.

Више информација о Банци за развој Савета Европе можете да нађете  на адреси: www.coebank.org

Европска инвестициона банка (ЕИБ), основана Римским уговором (1957), је финансијска установа Европске уније која има значајну улогу у финансирању дугорочних инвестиционих пројеката. Циљеви и политика Европске уније спроводе се средствима ове банке, како унутар, тако и ван граница Европске уније. Изван граница Европске Уније, банка подржава пројекте који доприносе економском развоју у земљама које су потписале споразум о стабилизацији и придруживању или споразум о сарадњи са Европском унијом или са неком од њених чланица. ЕИБ обезбеђује подршку примарно кроз зајмове, али и кроз техничку помоћ, гаранцијске шеме и микрофинансирање. Зајмови се одобравају државном, као и приватном сектору. Корисници зајмова у ширем смислу могу бити општине и градови, министарства, компаније у државном власништву, али и приватна предузећа и велике корпорације.

У складу са мандатом који су дефинисали Европски парламент и Савет Европске уније, у Републици Србији ЕИБ финансира инвестиције путем зајмова (при чему ЕИБ може да покрије до 50% трошкова пројекта), закључених директно са носиоцем пројекта (индивидуални зајмови) или индиректно, углавном преко других банака (посредни зајмови). У пракси, индивидуални зајмови се одобравају за стратешки релевантне пројекте и програме вредности више од 25 милиона евра, док посредни зајмови представљају кредитне линије банкама и финансијским институцијама намењене за помоћ у финансирању малих и средњих предузећа и локалних пројеката са оправданим инвестиционим програмима или пројектима вредности до 25 милиона евра. Зајмови се одобравају за подршку пројектима који су економски оправдани у областима саобраћаја, енергетике, заштите животне средине, индустрије и услуга, здравства и образовања, истраживања и развоја, информација и технологије комуникација.

Тренутно актуелни пројекти у Републици Србији које  финансира  ЕИБ:

1. Изградња аутопута Ниш - Приштина

До сада је Република Србија уз подршку ЕИБ-а добила кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан (Western Balkan Investment Framework - WBIF) око 5 милиона евра бесповратних средстава.

2. Модернизација железничке пруге Ниш - Димитровград

Захваљујући подршци ЕИБ-а, обезбеђено је 44 милиона евра бесповратних средстава из WBIF-а, док је у децембру 2017. године одобрено још 28 милиона евра за другу фазу овог пројекта.

За више информација посетите сајт: http://www.eib.org/

Европска банка за обнову и развој (EBRD) активна је у Републици Србији од 2001. године. У протеклом периоду Банка је реализовала више од 200 пројеката укупне вредности око 4,24 милијарде евра, од чега је 62% реализовано у сарадњи са јавним сектором, док је 38% реализовано у сарадњи са приватним сектором.

Активности које тренутно спроводи EBRD су у складу са Стратегијом за Србију коју је Одбор директора одобрио у априлу 2014. године, а усмерене су на три кључне области:

1. Конкурентност приватног сектора кроз пружање финансијске и техничке помоћи пре свега сектору малих и средњих предузећа.

У овој области, подршка приватном сектору се одвија директно кроз пружање финансијске подршке, најчешће у облику инвестиционог кредитирања или обезбеђења обртног капитала или индиректно посредством финансијских посредника (попут банака). Техничка помоћ огледа се у пружању консултантских услуга или савета искусних саветника (најчешће руководилаца у предузећима), или пак развојем локалних саветодавних капацитета.

2. Стабилизација финансијског сектора кроз подршку банкарским и небанкарским институцијама.  

У овој области EBRD је усмерена на обезбеђивање дугорочног финансирања банкарског сектора и развој посебних производа који би омогућили пласирање посебних финансијских производа, попут кредита за енергетску ефикасност и улагање у обновљиве изворе енергије.

3. Развој одрживих јавних предузећа, укључујући и инвестирање у енергетску, саобраћајну и комуналну инфраструктуру.

Банка пружа и подршку за припрему и реализацију већих инфраструктурних активности у секторима енергетике, животне средине и саобраћаја, кроз кредитирање или пак комбинацију кредита и бесповратних средстава - самостално или у сарадњи са другим партнерима попут ЕУ.

За више информација посетитe сајт: http://www.ebrd.com/home

Активности Светске банке, као развојног партнера у Републици Србији, дефинисане су документом Оквир за партнерство за 2016-2020, са основним циљем да подржи процес приступања Републике Србије Европској унији, стварањем конкурентне и инклузивне економије.

Приоритетне области развоја у овом документу су:

• фискална и макроекономска стабилност,
• јачање управљачких способности и институционалних капацитета,
• реформа јавних предузећа,
• унапређење услова за пословање,
• развој инфраструктуре и
• реформа тржишта рада.

Ова сарадња  тренутно се одвија кроз спровођење пројеката вредних више од 1,8 милијарди долара,  у следећим областима: саобраћај, унапређење пословног амбијента, конкуретност и запошљавање, здравство, превенција и обнова од поплава, управљање ризицима, реформа финансијског сектора, унапређење јавног сектора, унапређење јавних предузећа и предшколско образовање. 

За више информација можете да погледате:

http://projects.worldbank.org/search?lang=en&searchTerm=&countrycode_exact=YF

Тим УН у Србији (UNCT), којим координише стална координаторка УН, састоји се од 19 агенција, фондова и програма УН, од којих пет има канцеларије у земљи (UNDP, UNHCR, UNICEF, WHO, IOM), шест има пројектне канцеларије у земљи (UNFPA, UN Women, FAO, ILO, UNODC i UNOPS), а осам нема основане канцеларије у земљи ( UN Habitat, OHCHR, UNESCO, UNECE, UNIDO, UNEP, UNCTAD, UNWTO, IAEA).

Тим УН у Србији ради на основу петогодишњих стратешких оквира који се називају UNDAF (Оквир за развојну помоћ Уједињених нација) и потписују их са Владом Републике Србије.

Претходни UNDAF, који се односио на период 2011-2015. година, обухватао је три основне области рада: добру управу, одрживи развој и социјално укључивање, регионалну стабилност и сарадњу. Тим УН у Србији је у периоду од 2011. до 2015. године пружио помоћ у вредности већој од 230 милиона долара.

У јуну 2017. године потписан је нови Оквир развојног партнерства (ОРП) између Владе Републике Србије и Тима УН у Србији за период 2016-2020. Нова стратегија је у потпуности усаглашена са националним приоритетима Владе, Агендом за приступање ЕУ и Агендом циљева одрживог развоја.

Реч је о стратешкој сарадњи на даљем унапређивању добре управе и владавине права, развоју социјалних и људских ресурса, привредном развоју, расту и запошљавању, заштити животне средине, борби са последицама климатских промена и изградњи одрживих заједница, као и интегрисању културе у целокупни процес одрживог развоја.

Вредност новог UNDAF-а за период 2016-2020. за Србију процењује се на 170 милиона долара, не укључујући средства издвојена за потребе ванредне ситуације попут актуелне избегличке/мигрантске кризе. У првој години спровођења ОРП-а за период 2016-2020, Тим УН у Србији је пружио помоћ у вредности од 63 милиона долара, од чега 47 милиона за редовне развојне активности, а 16 милиона за помоћ у вези са избеглицама/мигрантима.

Сви као један/координација УН

У складу са актуелном глобалном реформом развојног система УН, Тим УН у Србији рационализује своје оперативне процедуре према начелима „Сви као један у свету развоја“.

„СВИ КАО ЈЕДАН“ је скуп процедура које пружају смернице за све државе у којима УН спроводе развојне активности о томе како да сарађују и обезбеде већу кохерентност и координацију да би ефикасније остваривале заједничке резултате у области развоја.

Тим УН у Србији настоји да оствари већу кохерентност и делотворност применом следећих елемената:

• Један лидер - стална координаторка УН,
• Један програм - Оквир развојног партнерства,
• Јединствен простор - Кућа УН у Србији је у функцији од 2015. године,
• Послујемо као један - кроз Заједничку стратегију пословних операција и
• Комуницирамо као један - кроз више заједничких јавних догађаја.

Оквир развојног партнерства за период 2016-2020. година спроводи се заједно са партнерима у оквиру Владе Републике Србије, а о његовом спровођењу се стара Заједнички национални управни одбор, којим председавају стална координаторка УН, Министарство за европске интеграције и Министарство спољних послова.

Линк за додатне информације: http://rs.one.un.org/content/unct/serbia/en/home/our-work.html