Po međunarodnim organizacijama

Banka za razvoj Saveta Evrope (BSE) je multilateralna razvojna banka sa socijalnim opredeljenjem. Osnovana je 16. aprila 1956. godine kako bi rešavala probleme izbeglih lica, a kasnije je proširila spektar delovanja na celokupnu oblast socijalnog razvoja. Republika Srbija je ovoj međunarodnoj banci pristupila 23. aprila 2004. godine.

BSE obezbeđuje koncesionalne (povoljne) kredite i konsultativne usluge za socijalno orijentisane investicione projekte u oblastima:

• Održivi i inkluzivni rast;
• Integracija izbeglica, raseljenih lica i migranata i
• Zaštita životne sredine.

Saradnja između Republike Srbije i BSE ostvaruje se prvenstveno kroz projekte finansirane putem povoljnih kredita kao što su: unapređenje obrazovne i naučne infrastrukture i obezbeđivanje smeštaja za mlade istraživače, rekonstrukcija stambene infrastrukture (klizišta), izgradnja stambenih jedinica za porodice pogođene zemljotresom u Kraljevu, izgradnja i opremanje novih zatvorskih kapaciteta u Pančevu i Kragujevcu itd.

BSE, pored sopstvenih sredstava namenjenih kreditiranju, raspolaže i fondovima koje su joj poverili na upravljanje drugi donatori. U tom smislu, Republici Srbiji je u sklopu odgovora na migrantsku krizu stavljen na raspolaganje „Fond za migrante i izbeglice“, putem koga se finansiraju najurgentnije potrebe migrantskih centara u Šidu, Kanjiži i Preševu i drugim mestima.

Dodatno, BSE učestvuje i u Investicionom okviru za Zapadni Balkan i u tom smislu je odgovorna za deo bespovratnih sredstava odobrenih Republici Srbiji iz ovog instrumenta, a takođe je zadužena i za upravljanje Regionalnim programom stambenog zbrinjavanja namenjenog rešavanju problema stanovanja izbeglica, čiji je najveći korisnik Republika Srbija.

Više informacija o Banci za razvoj Saveta Evrope možete da nađete  na adresi: www.coebank.org

Evropska investiciona banka (EIB), osnovana Rimskim ugovorom (1957), je finansijska ustanova Evropske unije koja ima značajnu ulogu u finansiranju dugoročnih investicionih projekata. Ciljevi i politika Evropske unije sprovode se sredstvima ove banke, kako unutar, tako i van granica Evropske unije. Izvan granica Evropske Unije, banka podržava projekte koji doprinose ekonomskom razvoju u zemljama koje su potpisale sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ili sporazum o saradnji sa Evropskom unijom ili sa nekom od njenih članica. EIB obezbeđuje podršku primarno kroz zajmove, ali i kroz tehničku pomoć, garancijske šeme i mikrofinansiranje. Zajmovi se odobravaju državnom, kao i privatnom sektoru. Korisnici zajmova u širem smislu mogu biti opštine i gradovi, ministarstva, kompanije u državnom vlasništvu, ali i privatna preduzeća i velike korporacije.

U skladu sa mandatom koji su definisali Evropski parlament i Savet Evropske unije, u Republici Srbiji EIB finansira investicije putem zajmova (pri čemu EIB može da pokrije do 50% troškova projekta), zaključenih direktno sa nosiocem projekta (individualni zajmovi) ili indirektno, uglavnom preko drugih banaka (posredni zajmovi). U praksi, individualni zajmovi se odobravaju za strateški relevantne projekte i programe vrednosti više od 25 miliona evra, dok posredni zajmovi predstavljaju kreditne linije bankama i finansijskim institucijama namenjene za pomoć u finansiranju malih i srednjih preduzeća i lokalnih projekata sa opravdanim investicionim programima ili projektima vrednosti do 25 miliona evra. Zajmovi se odobravaju za podršku projektima koji su ekonomski opravdani u oblastima saobraćaja, energetike, zaštite životne sredine, industrije i usluga, zdravstva i obrazovanja, istraživanja i razvoja, informacija i tehnologije komunikacija.

Trenutno aktuelni projekti u Republici Srbiji koje  finansira  EIB:

1. Izgradnja autoputa Niš - Priština

Do sada je Republika Srbija uz podršku EIB-a dobila kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (Western Balkan Investment Framework - WBIF) oko 5 miliona evra bespovratnih sredstava.

2. Modernizacija železničke pruge Niš - Dimitrovgrad

Zahvaljujući podršci EIB-a, obezbeđeno je 44 miliona evra bespovratnih sredstava iz WBIF-a, dok je u decembru 2017. godine odobreno još 28 miliona evra za drugu fazu ovog projekta.

Za više informacija posetite sajt: http://www.eib.org/

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) aktivna je u Republici Srbiji od 2001. godine. U proteklom periodu Banka je realizovala više od 200 projekata ukupne vrednosti oko 4,24 milijarde evra, od čega je 62% realizovano u saradnji sa javnim sektorom, dok je 38% realizovano u saradnji sa privatnim sektorom.

Aktivnosti koje trenutno sprovodi EBRD su u skladu sa Strategijom za Srbiju koju je Odbor direktora odobrio u aprilu 2014. godine, a usmerene su na tri ključne oblasti:

1. Konkurentnost privatnog sektora kroz pružanje finansijske i tehničke pomoći pre svega sektoru malih i srednjih preduzeća.

U ovoj oblasti, podrška privatnom sektoru se odvija direktno kroz pružanje finansijske podrške, najčešće u obliku investicionog kreditiranja ili obezbeđenja obrtnog kapitala ili indirektno posredstvom finansijskih posrednika (poput banaka). Tehnička pomoć ogleda se u pružanju konsultantskih usluga ili saveta iskusnih savetnika (najčešće rukovodilaca u preduzećima), ili pak razvojem lokalnih savetodavnih kapaciteta.

2. Stabilizacija finansijskog sektora kroz podršku bankarskim i nebankarskim institucijama.  

U ovoj oblasti EBRD je usmerena na obezbeđivanje dugoročnog finansiranja bankarskog sektora i razvoj posebnih proizvoda koji bi omogućili plasiranje posebnih finansijskih proizvoda, poput kredita za energetsku efikasnost i ulaganje u obnovljive izvore energije.

3. Razvoj održivih javnih preduzeća, uključujući i investiranje u energetsku, saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu.

Banka pruža i podršku za pripremu i realizaciju većih infrastrukturnih aktivnosti u sektorima energetike, životne sredine i saobraćaja, kroz kreditiranje ili pak kombinaciju kredita i bespovratnih sredstava - samostalno ili u saradnji sa drugim partnerima poput EU.

Za više informacija posetite sajt: http://www.ebrd.com/home

Aktivnosti Svetske banke, kao razvojnog partnera u Republici Srbiji, definisane su dokumentom Okvir za partnerstvo za 2016-2020, sa osnovnim ciljem da podrži proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, stvaranjem konkurentne i inkluzivne ekonomije.

Prioritetne oblasti razvoja u ovom dokumentu su:

• fiskalna i makroekonomska stabilnost,
• jačanje upravljačkih sposobnosti i institucionalnih kapaciteta,
• reforma javnih preduzeća,
• unapređenje uslova za poslovanje,
• razvoj infrastrukture i
• reforma tržišta rada.

Ova saradnja  trenutno se odvija kroz sprovođenje projekata vrednih više od 1,8 milijardi dolara,  u sledećim oblastima: saobraćaj, unapređenje poslovnog ambijenta, konkuretnost i zapošljavanje, zdravstvo, prevencija i obnova od poplava, upravljanje rizicima, reforma finansijskog sektora, unapređenje javnog sektora, unapređenje javnih preduzeća i predškolsko obrazovanje. 

Za više informacija možete da pogledate:

http://projects.worldbank.org/search?lang=en&searchTerm=&countrycode_exact=YF

Tim UN u Srbiji (UNCT), kojim koordiniše stalna koordinatorka UN, sastoji se od 19 agencija, fondova i programa UN, od kojih pet ima kancelarije u zemlji (UNDP, UNHCR, UNICEF, WHO, IOM), šest ima projektne kancelarije u zemlji (UNFPA, UN Women, FAO, ILO, UNODC i UNOPS), a osam nema osnovane kancelarije u zemlji ( UN Habitat, OHCHR, UNESCO, UNECE, UNIDO, UNEP, UNCTAD, UNWTO, IAEA).

Tim UN u Srbiji radi na osnovu petogodišnjih strateških okvira koji se nazivaju UNDAF (Okvir za razvojnu pomoć Ujedinjenih nacija) i potpisuju ih sa Vladom Republike Srbije.

Prethodni UNDAF, koji se odnosio na period 2011-2015. godina, obuhvatao je tri osnovne oblasti rada: dobru upravu, održivi razvoj i socijalno uključivanje, regionalnu stabilnost i saradnju. Tim UN u Srbiji je u periodu od 2011. do 2015. godine pružio pomoć u vrednosti većoj od 230 miliona dolara.

U junu 2017. godine potpisan je novi Okvir razvojnog partnerstva (ORP) između Vlade Republike Srbije i Tima UN u Srbiji za period 2016-2020. Nova strategija je u potpunosti usaglašena sa nacionalnim prioritetima Vlade, Agendom za pristupanje EU i Agendom ciljeva održivog razvoja.

Reč je o strateškoj saradnji na daljem unapređivanju dobre uprave i vladavine prava, razvoju socijalnih i ljudskih resursa, privrednom razvoju, rastu i zapošljavanju, zaštiti životne sredine, borbi sa posledicama klimatskih promena i izgradnji održivih zajednica, kao i integrisanju kulture u celokupni proces održivog razvoja.

Vrednost novog UNDAF-a za period 2016-2020. za Srbiju procenjuje se na 170 miliona dolara, ne uključujući sredstva izdvojena za potrebe vanredne situacije poput aktuelne izbegličke/migrantske krize. U prvoj godini sprovođenja ORP-a za period 2016-2020, Tim UN u Srbiji je pružio pomoć u vrednosti od 63 miliona dolara, od čega 47 miliona za redovne razvojne aktivnosti, a 16 miliona za pomoć u vezi sa izbeglicama/migrantima.

Svi kao jedan/koordinacija UN

U skladu sa aktuelnom globalnom reformom razvojnog sistema UN, Tim UN u Srbiji racionalizuje svoje operativne procedure prema načelima „Svi kao jedan u svetu razvoja“.

„SVI KAO JEDAN“ je skup procedura koje pružaju smernice za sve države u kojima UN sprovode razvojne aktivnosti o tome kako da sarađuju i obezbede veću koherentnost i koordinaciju da bi efikasnije ostvarivale zajedničke rezultate u oblasti razvoja.

Tim UN u Srbiji nastoji da ostvari veću koherentnost i delotvornost primenom sledećih elemenata:

• Jedan lider - stalna koordinatorka UN,
• Jedan program - Okvir razvojnog partnerstva,
• Jedinstven prostor - Kuća UN u Srbiji je u funkciji od 2015. godine,
• Poslujemo kao jedan - kroz Zajedničku strategiju poslovnih operacija i
• Komuniciramo kao jedan - kroz više zajedničkih javnih događaja.

Okvir razvojnog partnerstva za period 2016-2020. godina sprovodi se zajedno sa partnerima u okviru Vlade Republike Srbije, a o njegovom sprovođenju se stara Zajednički nacionalni upravni odbor, kojim predsedavaju stalna koordinatorka UN, Ministarstvo za evropske integracije i Ministarstvo spoljnih poslova.

Link za dodatne informacije: http://rs.one.un.org/content/unct/serbia/en/home/our-work.html