Teme poglavlja i pregovora
Kada je reč o poglavlju Pravosuđe i osnovna prava, potrebno je istaći da je to novo poglavlje, uvedeno nakon petog i šestog talasa proširenja Evropske unije 2004. i 2007. godine. Prethodno je postojalo jedno poglavlje za oblast pravosuđa i unutrašnjih poslova, koje je već u slučaju pristupnih pregovora sa Hrvatskom podeljeno na dva – Pravosuđe i osnovna prava (poglavlje 23) i Pravda, sloboda i bezbednost (poglavlje 24). Pre svega, materija o kojoj se pregovara u ovom poglavlju odnosi se na ispunjavanje političkih kriterijuma koji su osnovni preduslov daljih evropskih integracija država u procesu pristupanja. Veoma je mali broj propisa na nivou Evropske unije koji regulišu materiju koja je obuhvaćena ovim poglavljem, jer je najvećim delom ostavljeno državama članicama da na najbolji način urede ova pitanja i da kroz najbolju evropsku praksu poštuju standarde koji su temeljne vrednosti na kojima počiva Evropska unija.Uzimajući u obzir i novi pristup pregovorima, koji u centar pregovaračkog procesa stavlja vladavinu prava, Republika Srbija će u sprovođenju reformi u poglavljima Pravosuđe i osnovna prava i Pravda, sloboda i bezbednost morati da dostigne visok nivo ispunjenosti kriterijuma za koje će države članice smatrati da su u skladu sa standardima koji postoje u okviru EU.Ovo poglavlje ima četiri osnovna dela, i to su: reforma pravosuđa, borba protiv korupcije, osnovna prava i prava građana EU.Reforma pravosuđa obuhvata neophodnost da ono postane nezavisno, nepristrasno, efikasno, odgovorno i profesionalno. Nezavisnost se pre svega ogleda u načinu izbora sudija i tužilaca, koji mora biti oslobođen od bilo kakvog političkog uticaja. Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, kao najviša tela u pravosuđu, moraju biti nezavisni. Nepristrasnost se obezbeđuje kroz precizno definisan sistem napredovanja u karijeri, ali i potpuno automatizovan sistem dodeljivanja predmeta. Efikasnost se odnosi na dužinu trajanja postupka. Mnoge države kandidati se suočavaju sa velikim brojem zaostalih predmeta. Srbija u tome nije izuzetak, te će rešavanje ovog pitanja umnogome doprineti pozitivnoj oceni efikasnosti pravosuđa. Potrebno je napraviti adekvatan sistem, kako bi se taj zaostatak postepeno smanjivao i kako bi to omogućilo veću pravnu sigurnost u smislu ostvarivanja zaštite prava kroz suđenje u optimalnom roku. Jasno postavljen sistem odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija takođe je neophodan preduslov da posao koji obavljaju donosi rezultate u zaštiti prava građana. Profesionalnost nosilaca pravosudnih funkcija se pre svega ogleda u tome da dobro poznaju zakonodavstvo koje treba da primenjuju. To se postiže stalnom obukom sudija i tužilaca, koja će posebno biti usmerena na evropsko zakonodavstvo, koje će datumom prijema postati pozitivno zakonodavstvo RS.Borba protiv korupcije obuhvata nekoliko aspekata, i to preventivno delovanje, represiju u smislu procesuiranja krivičnih dela korupcije i institucionalni okvir, koji mora biti postavljen tako da obezbedi efikasno rešavanje ovog pitanja. Pod prevencijom se prvenstveno misli na uklanjanje svih mogućih rizika koji pogoduju korupciji. To znači unapređenje pravnog i institucionalnog okvira kako bi se smanjila mogućnost korupcije. Pregovori na području prevencije korupcije obuhvataju sledeće oblasti: sprečavanje sukoba interesa, finansiranje političkih partija, postupke javnih nabavki, pristup informacijama od javnog značaja, profesionalizaciju državne uprave, ali i mnoga druga pitanja koja se navode u izveštajima o napretku koje objavljuje Evropska komisija. Kada je reč o represiji, potrebno je pokazati efikasnu borbu protiv korupcije na svim nivoima, u smislu procesuiranja i kažnjavanja zbog koruptivnih krivičnih dela. Uz statistiku, koja je dokaz o rezultatima borbe protiv korupcije, potrebno je ojačati administrativnu strukturu – i to policije, tužilaštva i sudstva – kada se radi o procesuiranju ovih krivičnih dela.
Osnovna prava obuhvataju čitav spektar obezbeđivanja zaštite ljudskih i manjinskih prava. Evropska povelja o ljudskim pravima i slobodama je deo pravnih tekovina Evropske unije, što je uvedeno članom 6. Lisabonskog ugovora i predstavlja primarno pravo Evropske unije jer ima istu pravnu snagu kao osnivački ugovori. Međutim, kada je reč o temeljnim vrednostima na kojima počiva EU – a to je zaštita ljudskih prava – pravne tekovine Evropske unije obuhvataju i sve međunarodne instrumente u ovoj oblasti, a pre svega međunarodne instrumente usvojene u okviru Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija. Svakako najznačajniju ulogu ima Konvencija Saveta Evrope o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, ali i niz drugih konvencija koje je Savet Evrope usvojio na temu zaštite manjina, kulturnih prava, zaštite dece, zaštite podataka i dr. Evropska unija usmerava pažnju i očekuje značajan napredak u oblastima: sprečavanja svih oblika diskriminacije, zaštite prava nacionalnih manjina, poboljšanja položaja Roma, prava LGBTI populacije, ostvarivanja slobode medija, zaštite prava dece, zaštite prava žena, zaštite osoba sa invaliditetom, pristupa pravdi, reforme zatvorskog sistema, sprečavanja torture, zaštite izbeglica i interno raseljenih lica, rešavanja pitanja nestalih lica, zaštite podataka o ličnosti.Prava građana EU se odnose i na preuzimanje pravnih tekovina Evropske unije kojima je regulisano kako se glasa i kandiduje za izbore za Evropski parlament, ali i za izbore na lokalnom nivou u okviru Evropske unije. U ovoj oblasti se definiše i pravo slobodnog kretanja i prebivališta u okviru Evropske unije, što podrazumeva i diplomatsku i konzularnu zaštitu građana EU od strane diplomatsko-konzularnog predstavništva bilo koje države članice.
Institucije koje učestvuju u Pregovaračkoj grupi za pravosuđe i osnovna pravaČlanovi Pregovaračke grupe su predstavnici sledećih organa i organizacija: Ministarstva pravde; Ministarstva unutrašnjih poslova; Ministarstva spoljnih poslova; Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave; Ministarstva odbrane; Ministarstva kulture i informisanja; Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Ministarstva rudarstva i energetike; Ministarstva zdravlja; Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Ministarstva finansija; Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Ministarstva za brigu o porodici i demografiju; Ministarstva za evropske integracije; Regulatornog tela za elektronske medije; Agencije za sprečavanje korupcije; Komesarijata za izbeglice i migracije; Visokog saveta sudstva; Državnog veća tužilaca; Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo; Kancelarije za javne nabavke; Agencije za restituciju; Poverenika za zaštitu ravnopravnosti; Vrhovnog kasacionog suda; Republičkog javnog tužilaštva; Pravosudne akademije; Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.
Koja je korist i rezultat za Srbiju?
Da bi ispunila uslove iz ovog poglavlja, Srbija treba da sprovede brojne reforme i aktivnosti koje imaju direktan uticaj na svakodnevni život građana. Ustanovljavanje pouzdanog pravosudnog sistema, u kome će građani moći da zaštite svoja prava i da u optimalnom roku dobiju konačne presude, osnovna je dobit svih aktivnosti koje se preduzimaju u oblasti reforme pravosuđa. Osim toga, uz efikasan pravosudni sistem i efikasnu borbu protiv korupcije, RS postaje država koja ima stabilan pravni sistem i pouzdana zemlja koja na taj način privlači strane investitore. Poboljšanje zaštite ljudskih i manjinskih prava svakako utiče na svakog građanina RS; što je stepen tih prava veći, građanima se omogućava uživanje sve više prava koja su tekovina modernih demokratskih društava.Eksplanatorni skrining za Poglavlje 23 održan je od 25. do 26. septembra 2013. godine.Bilateralni skrining za Poglavlje 23 održan je od 9. do 10. decembra 2013. godine.Pregovaračko poglavlje 23 deo je Klastera 1 – Osnove. Poglavlje je otvoreno 2016. godine.
Korisni linkovi:
https://ec.europa.eu/info/policies/justice-and-fundamental-rights_en
https://www.coe.int/sr_RS/web/belgrade/council-of-europe
https://www.eurojust.europa.eu/
https://vss.sud.rs/http://www.dvt.jt.rs/
https://www.coe.int/web/conventions/
https://www.echr.coe.int/Documents/Convention_SRP.pdf
https://ec.europa.eu/info/aid-development-cooperation-fundamental-rights/your-rights-eu_en