1. ЕВРОПСКА УНИЈА (ЕУ) / EUROPEAN UNION (EU) / UNION EUROPÉENNE (UE) / EUROPÄISCHE UNION (EU)
Европска унија је регионална организација европских држава кроз коју чланице остварују заједничке циљеве као што су уравнотежен привредни и друштвени развој, висока стопа запослености, заштита права и интереса грађана.
Европска унија, У данашњем облику, основана је у Мастрихту 1992. године Уговором о Европској унији. ЕУ представља јединствен институционални оквир који чине тзв. три стуба ЕУ. Први стуб чине три међународне организације (Европска заједница за угаљ и челик, Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију); други стуб представља заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ, док трећи стуб чине полицијска и правосудна сарадња у кривичним стварима.
Основни циљеви ЕУ су: подржавање привредног и друштвеног развоја; потврђивање властитог идентитета на међународној сцени вођењем заједничке спољне и безбедносне политике (и постепено стварање заједничке одбрамбене политике, која може довести до заједничке одбране); заштита права и интереса држављана држава чланица увођењем држављанства ЕУ; чување и даљи развој Уније као простора слободе, безбедности и правде, на коме је слободно кретање лица обезбеђено уз паралелно усвајање одговарајућих мера из области контроле спољних граница, азила, имиграције и борбе против организованог криминала и очување тековина Заједнице.
ЕУ има 27 држава-чланица. Основне институције ЕУ су: Европски савет, Савет ЕУ, Европска комисија, Европски парламент, Европски суд правде, Европски финансијски суд, Економско-социјални савет, Комитет европских региона, Европска инвестициона банка, Европски инвестициони фонд, Европска централна банка, Омбудсман итд.
2. ЕВРОПСКА КОМИСИЈА (ЕК)/ EUROPEAN COMMISSION / COMMISSION EUROPÉENNE / EUROPÄISCHE KOMMISSION
Европска комисија је најважнија извршна институција ЕУ. Комисија има овлашћења да покреће иницијативе, да припрема одлуке Савета ЕУ и да их спроводи по усвајању, да надзире примену одлука и других прописа на територији држава-чланица ЕУ. ЕК, такође, обезбеђује спровођење оснивачких уговора и остваривање интереса ЕУ.
Комисија има 27 чланова, по једаног држављанина сваке државе-чланице, који су независни у раду.
Области надлежности комесара су: саобраћај и енергетика; конкуренција; пољопривреда, сеоски развој и водопривреда; привреда и информатичко друштво; унутрашње тржиште, пореска политика и царинска унија; истраживање; економска и монетарна питања; развој и хуманитарна помоћ; проширење; спољни послови; трговина; заштита здравља и потрошача; регионална политика; образовање и култура; буџет; правосуђе и унутрашњи послови; запошљавање и социјална питања.
3. ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ (ЕП) / EUROPEAN PARLIAMENT (EP) / PARLEMENT EUROPÉEN (PE) / EUROPÄISCHES PARLAMENT (EP)
Европски парламент је представничко тело становника Европске уније. Посланици ЕП се бирају непосредним гласањем од 1979. године, а број посланика који се бирају у земљама чланицама сразмеран је уделу становника те земље у укупном броју становника ЕУ. Према резултатима последњих избора (2004.), ЕП има 785 посланика.
Посланици се у ЕП групишу зависно од програмске или идеолошке блискости, а не националне припадности. Нека од основних овлашћења ЕП су: разматрање предлога Европске комисије, учествовање у доношењу прописа путем поступка саодлучивања са Саветом ЕУ, именовање и разрешење чланова Европске комисије, право упита у вези са радом Комисије и Савета ЕУ, подела овлашћења у доношењу годишњег буџета и надзор над његовом применом заједно са Саветом ЕУ. Улога ЕП је значајно ојачана Уговором из Амстердама (1997). Седиште ЕП је у Стразбуру (Француска), иако се све већи број (ванредних) заседања одржава и у Бриселу.
http://www.europarl.europa.eu/
4. САВЕТ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ; САВЕТ МИНИСТАРА / COUNCIL OF EUROPEAN UNION / CONSEIL DE L'UNION EUROPÉENNE / RAT DER EUROPÄISCHEN UNION
Савет Европске уније или Савет министара ЕУ представља најважније тело ЕУ, које има законодавне и извршне надлежности. Савет ЕУ чини по један министар из сваке државе-чланице, у зависности од области која се налази на дневном реду Савета. Савет је надлежан за доношење одлука ради остваривања Уговором утврђених циљева, доношење прописа, усаглашавање економских политика држава чланица итд.
У Савету се одлуке доносе једногласно или квалификованом већином (глас државе је одређен с обзиром на број становника = за изгласавање одлуке неопходно је најмање 62 од укупно 87 гласова у Савету). Састанци Савета одржавају се редовно једном месечно, а по потреби организују се и ванредна заседања, као и незванични састанци на којима се не доносе одлуке (називају се и Гимник састанци по имену немачког дворца у коме је одржан први овакав састанак у априлу 1974).
Најзначајније одлуке доносе се на састанцима министара спољних послова држава-чланица (састанак Савета за опште послове = General Affairs Council - GAC) и на састанцима министара за економију и финансије (ЕКОФИН).
http://www.consilium.europa.eu/
5. ЕВРОПСКИ САВЕТ / EUROPEAN COUNCIL / CONSEIL EUROPÉEN / EUROPÄISCHER RAT
Европски савет према Уговору о ЕУ (1992) даје смернице потребне за развој ЕУ и одређује опште политичке циљеве ЕУ. Европски савет у правном смислу није тело ЕУ, већ састанак на највишем нивоу представника држава-чланица (самит ЕУ). Појам Европски савет настао је дугогодишњом праксом међудржавног договарања, а први пут је званично поменут у Јединственом европском акту (Single European Act, 1986). Председници влада или држава-чланица ЕУ састају се најмање два пута годишње како би размотрили сва питања од значаја за ЕУ. На састанцима Европског савета разматрају се кључна питања од интереса за спољну, безбедносну и унутрашњу политику ЕУ, а закључци се потом објављују у виду саопштења и имају улогу смерница за рад институција ЕУ.
http://europa.eu/european_council/index_en.htm
6. САВЕТ ЕВРОПЕ (СЕ) / COUNCIL OF EUROPE / CONSEIL DE L'EUROPE / EUROPÄISCHER RAT
Савет Европе је свеевропска међународна организација основана 1949. године са циљем да подстиче демократију, поштовање људских права и владавину права у државама-чланицама. Одбрана и јачање наведених вредности није искључиво унутрашња ствар државе, него и заједничка одговорност свих држава-чланица СЕ. Савет Европе је активан и у одржавању и промовисању европског културног наслеђа.
Савет Европе основале су Велика Британија, Француска, Италија, Холандија, Белгија, Луксембург, Данска, Шведска, Норвешка и Ирска, а данас броји 45 држава европског континента (међу којима су и Швајцарска, Исланд и Русија).
Битно је нагласити да ово није установа ЕУ, иако постоје различити облици сарадње између ЕУ и СЕ. Савет Европе (Council of Europe) не би требало мешати са Европским саветом (European Council). Чланство у СЕ представља важан (неформални) предуслов за чланство у ЕУ с обзиром на то да подразумева способност и спремност да се штите људска права и права етничких мањина и да се поштује принцип владавине права. Седиште СЕ је у Стразбуру (Француска).
7. ЕКОНОМСКИ И СОЦИЈАЛНИ КОМИТЕТ (ЕКОСОК) / ECONOMIC AND SOCIAL COMMITTEE (ECOSOC) / COMITÉ ÉCONOMIQUE ET SOCIAL EUROPÉEN (CESE) / WIRTSCHAFTS- UND SOZIALAUSSCHUSS (WSA)
Економски и социјални комитет је саветодавно тело ЕУ које заступа интересе привредних и социјалних група из држава чланица ЕУ. Комитет је установљен Римским уговором* (1957. године) и од тада заузима значајно место у поступку одлучивања у телима ЕУ. Саветовање Комитета је обавезно у случајевима који се непосредно тичу његове надлежности. Економски и социјални комитет има могућност и да самостално објављује своја мишљења о питањима из своје надлежности.
Комитет има 222 члана, који су подељени у три групе (радници, послодавци и остали) и у пуном саставу се састаје десет пута годишње. Овај Комитет годишње објави, у просеку, око 180 мишљења.
8. КОМИТЕТ РЕГИОНА / COMMITTEE OF THE REGIONS / COMITÉ DES RÉGIONS / AUSSCHUSS DER REGIONEN
Комитет региона је најмлађа институција ЕУ. Основан је Уговором из Мастрихта* (1992) као представничко тело локалних и регионалних власти држава чланица ЕУ. Комитет има 222 члана. Основни задатак овог тела је да усклади процес одлучивања у ЕУ са посебним интересима европских региона, односно да га приближи интересима и очекивањима грађана ЕУ. Комисија ЕУ* и Савет ЕУ* обавезни су да консултују Комитет региона о предлозима одлука које се примењују на регионалном и локалном нивоу. Комитет има искључиво саветодавну улогу и нема могућности да заустави или одложи одлуку Савета, односно Комисије ЕУ. Према одредбама Уговора из Мастрихта, Комитет се консултује када се доносе одлуке у вези са следећим областима: економска и социјална
кохезија, свеевропска мрежа саобраћајне инфраструктуре, здравство, образовање и култура. Уговором из Амстердама,* наведеним областима додате су и политика запошљавања, животна средина, стручна обука и саобраћај.
9. КОМИТЕТ СТАЛНИХ ПРЕДСТАВНИКА ; КОРЕПЕР / COMMITTEE OFPERMANENT REPRESENTATIVES - COREPER / COMITÉ DES REPRÉSENTANTS PERMANENTS - COREPER / AUSSCHUSS DER STÄNDIGEN VERTRETER - COREPER
КОРЕПЕР је тело при ЕУ у Бриселу, које чине стални представници држава чланица и њихови заменици. КОРЕПЕР припрема дневни ред и одлуке Савета ЕУ.* Такође, Комитет надгледа и координира рад око 250 радних тела и група које припремају рад Савета на техничком нивоу. Ово дипломатско тело, које се састаје једном недељно, заузима кључно место у структури доношења одлука ЕУ. КОРЕПЕР се дели на два нивоа: КОРЕПЕР l бави се углавном техничким, административним питањима и чине га заменици сталних представника, док КОРЕПЕР ll окупља сталне представнике тј. амбасадоре, и бави се политичким питањима, што га чини веома утицајним телом у раду Савета.
http://europa.eu/whoiswho/public/index.cfm?fuseaction=idea.hierarchy&nodeid=3760