По земљама

Правни оквир за билатералну развојну сарадњу представља Споразум о техничкој сарадњи између Савета министара Србије и Црне Горе и Владе Јапана. Овим споразумом су регулисани сви облици техничке развојне сарадње између двеју држава, а стратешки оквир развојне сарадње са Републиком Србијом дефинисан је у јапанској Повељи о развојној сарадњи из фебруара 2015. године.

Приоритетне области билатералне развојне помоћи Јапана Републици Србији су:

1. Заштита животне средине,

2. Здравствена и социјална заштита и образовање и

3. Предузетништво и подршка малим и средњим предузећима.

Неки од примера помоћи коју Јапан пружа Републици Србији су:  непројектне донације у виду јапанских производа, пројекти за основне потребе становништва (ПОПОС пројекти) који подразумевају једнократну помоћ попут реконструкције зграда школа и вртића, испоруку медицинске опреме и возила хитне помоћи, возила за одношење смећа и контејнера, цистерни, специјалних возила за превоз лица са посебним потребама итд, али и консултантску помоћ јапанских експерата од 2009. године кроз волонтерски програм Владе Јапана.  Јапан такође обезбеђује и концесионалне зајмове (јенске кредите), па ће тако из средстава једног од кредита бити реализован пројекат „Изградња система за одсумпоравање у Термоелектрани Никола Тесла“.

За више информација посетите сајт:

https://www.jica.go.jp/balkan/english/office/index.html

У јануару 2017. године Краљевина Данска је усвојила општу стратегију развојне сарадње: Свет 2030 – Данска стратегија за развојну сарадњу и хуманитарне акције. Четири стратешка приоритета ове развојне политике Данске су: безбедност и развој – мир, стабилност и заштита, миграције и развој, инклузиван, одржив раст и развој и  слобода и развој – демократија, људска права и родна равноправност. Планирано је да Стратегија буде ажурирана током 2021. године, тако да више узме у обзир климатске промене. Данска своју развојну помоћ корисницима пружа у већини случајева билатерално, али и мултилатерално углавном кроз УН, институције ЕУ и Светску банку.  

Стратегија развојне сарадње Краљевине Данске са Републиком Србијом дефинисана је у оквиру ширег регионалног концепта – Данског суседског програма за Источну Европу. Суседски програм је основа  помоћи Данске источним и југоисточним подручјима ЕУ. Кроз овај програм Данска подржава развој демократије, владавине права, стабилност и економски развој у земљама суседима ЕУ. Иако Република Србија није идентификована као једна од приоритетних земаља (где су Грузија и Украјина) у Суседском програму 2017-2021, Данска Србији пружа циљану подршку, која је фокусирана на приступање Србије ЕУ.

Током протеклих 10 година Данска је била ангажована у Србији кроз мноштво програма, вредних више од 17 милиона евра. Један од највећих пројеката био је „Програм приватног сектора за подршку сектору воћа и бобичастог воћа у јужној Србији”. Пољопривредницима у том региону пружена је подршка у развоју производње воћа и бобичастог воћа. Пројекат је створио више од 800 нових радних места. Данска је такође подржала реформу правосуђа, слободу медија, смештај избеглица, институцију омбудсмана и локални економски развој.

Министарство одбране Краљевине Данске и Данска агенција за ванредне ситуације су у мају 2014. године упутили Србији особље и опрему као помоћ у борби против поплава. Сарадња Србије и Данске у сектору одбране успостављена је 2004. године и Србија је у последњих неколико година у тој области, не рачунајући државе чланице НАТО-а, један од највећих партнера Данске у Европи. Пројекти сарадње у сектору одбране првенствено имају за циљ подршку реформама, изградњи капацитета и регионалној сарадњи.

Данска је одобрила 134.000 ЕУР за пројекат Данског савета за избеглице у циљу подршке капацитетима у Србији за одговор на миграције. Пројекат је подржао Владу Србије и локалне самоуправе у реализацији Локалних акционих планова за управљање миграцијама и побољшању приступа избеглица информацијама, механизмима заштите и потребној помоћи при пријему. Даље, Данска је одобрила „Save the Children” у Србији исти износ (134.000 ЕУР), с циљем пружања подршке мајкама и бебама и вођења мобилног заштићеног подручја за децу.

Од 2017. године, завршетком два велика програма финансирана данском билатералном бесповратном помоћи на југу Србије и доношењем нове стратегије данске развојне помоћи, Република Србија је престала да буде тзв. данска „партнерска држава” и од тада нема значајније билатералне развојне помоћи Краљевине Данске Републици Србији, с обзиром да је фокус данске развојне помоћи у Европи усмерен ка Украјини и Грузији, што се тиче Азије на: Авганистан, Сирију, Бангладеш, Јемен и Мјанмар, док су највеће кориснице данске развојне помоћи државе афричког континента: Етиопија, Кенија, Сомалија, Уганда, Танзанија, Гана, Мали, Буркина Фасо итд.

Више информација можете да пронађете на: http://serbien.um.dk/en/danish-cooperation/danish-cooperation-with-serbia/

Краљевина Норвешка је један од највећих билатералних донатора Републике Србије чија подршка само од 2008. до данас износи више од 100 милиона евра. Норвешка пружа своју помоћ Србији кроз Билатерални програм сарадње, Фонд за мале пројекте Амбасаде, као и директне грантове организацијама цивилног друштва.

Министарство за европске интеграције је одговорно за спровођење Билатералног програма за 2013. и 2015. годину,  о чему ћете наћи више на линку: Норвешки билатерални програм 2013–2015. Од 2016. године Амбасада Краљевине Норвешке преузела је комплетну надлежност за планирање, спровођење, праћење и извештавање за наредне програмске године, док ће Министарство за европске интеграције бити укључено у процес програмирања пакета билатералне помоћи.

У складу са тим је 10. јануара 2018. године потписан Меморандум о разумевању (МоР) између Министарства за европске интеграције Републике Србије и Министарства спољних послова Краљевине Норвешке који се односи на Билатералну сарадњу кроз пројекте и који дефинише основне принципе сарадње између два министарства са циљем подршке интеграцији Србије у структуре Европске уније кроз пројекте који доприносе реформским процесима и развоју подржаних сектора у складу са захтевима процеса европских интеграција. Текст МоР и припадајућег амандмана можете наћи на следећим линковима:
- МоР
- Амандман 1

Норвешка је такође пружила значајну подршку Србији за обнову од штета нанетих поплавама, као и за борбу са мигрантском кризом.

За више информација посетите сајт: https://www.norway.no/en/serbia

Током 90-тих година, холандска помоћ је била усмерена ка успостављању мира, стабилности и одрживог развоја. Током 2000-их, приступ је промењен у билатералну сарадњу, при чему се холандска развојна помоћ фокусира на подршку дугорочној стабилности и транзицији, подршку у процесу приступања Републике Србије ЕУ, јачању улоге приватног сектора, допринос безбедности региона, поспешивање активности осталих већих донатора, повезивање и подршку регионалним програмима међународних организација.

Од 2000-их година, холандска билатерална сарадња је била фокусирана на подршку дугорочној стабилности и транзицији, подршку у процесу приступања Републике Србије ЕУ, јачању улоге приватног сектора, допринос безбедности региона, поспешивање активности осталих, већих донатора и повезивање и подршку регионалним програмима међународних организација (Уједињене нације, Европска комисија, Међународна организација за миграције, Светска банка), у блиској координацији са инструментима преко којих је Холандија у протеклом периоду пласирала своју развојну помоћ, као што су Фонд за стабилност (Stability Fund), Организација за подршку привредном развоју (FMO), –Програм подршке невладиним организацијама (TMF), као и инструменти попут МАТРА, ПСО/ПСОМ, ПСИ, ПСО-М и Г2Г.нл програма.Развојна помоћ Холандије Републици Србији је у протеклих 17 година била фокусирана на подршку развоју сектора пољопривреде, заштите животне средине, приватног сектора, запошљавања, владавину права, помоћ избеглицама и интерно расељеним лицима и изградњу институционалних капацитета. Велики део холандске развојне помоћи је у периоду 2001–2008. године упућен кроз ПСО/ПСОМ програм. Програм сарадње са тржиштима у развоју (ПСОМ) је био програм холандске Владе, чији је циљ био да подстакне холандске инвестиције у тржишта Источне Европе, Африке, Азије, Блиског Истока и Латинске Америке. У оквиру ПСО/ПСОМ програма финансирано је 44 пројекта у укупном износу од 26.3 милиона ЕУР (пољопривреда и прехрамбена индустрија, бродоградња и др.), а спровођење свих пројеката у Србији је завршено крајем 2011. године.

У последњих неколико година, холандска помоћ Републици Србији је сведена на МАТРА донације за мале пројекте, којима управља Амбасада Холандије у Београду, а чији су корисници углавном организације цивилног друштва. Такође, финансирањем програма MATRA PATROL подржава и доприноси ефикасном спровођењу правних тековина ЕУ у области владавине права и јача односе између Холандије и циљних земаља кроз преношење потребних знања и вештина политичким саветницима, запосленима у правосуђу и другим државним службеницима.Холандска Влада нема средства опредељена за развојну помоћ за Републику Србију. Током 2019. и 2020. године није било уговарања нових пројеката, а у оквиру два програма – МАТРА и Фонд за људска права који за циљ имају помоћ организацијама цивилног друштва и секторима правде и унутрашњих послова, Амбасада Холандије је током 2019. године утрошила укупно 831.116 ЕУР.

Најзначајнији програми и пројекти

ОРИО програм

У априлу 2012. године потписан је са холандском Владом Меморандум о разумевању о спровођењу ОРИО програма у Републици Србији. ОРИО програм је некадашњи програм холандске Владе намењен финансирању инфраструктурних пројеката, углавном у области водоснабдевања и санације отпадних вода. Холандска Влада је затворила ОРИО програм крајем 2011. године али за пројекат који се финансира у Србији овај рок је продужен. У оквиру ОРИО програма, у Републици Србији се спроводи пројекат– «Прикупљање и третман отпадних вода у Лесковцу». Укупан буџет ОРИО програма за пројекат у Лесковцу је 7,91 милиона ЕУР.

ПСО-М програм

Меморандумом о разумевању који је потписан крајем 2009. године, Србији је омогућено да прима помоћ и преко тзв. „ПСО животна средина програма (PSO-M)“. Холандска Влада је кроз ПСО-М програм (PSO-M) финансирала изградњу Трансфер станице са рециклажним двориштем у општини Коцељева, пројекат „Геотермална енергија у Трстенику“ и пројекат “Производња биогаса, електричне и топлотне енергије из биомасе“ у Зрењанину (сва три пројекта су завршена током 2016. године).

Такође, од 2011. године, Холандија је била земља партнер на 8 твининг пројеката у различитим областима (пољопривреда, унутрашњи послови, заштита животне средине, као и подршка ДРИ и Омбудсману).

Подршка одбрани од поплава и управљању миграцијама

У 2014. години, Влада Краљевине Холандије је донирала 500.000 ЕУР Црвеном Крсту Србије за набавку неопходне опреме и добара као помоћ становништву које је погођено поплавама.

Краљевина Холандија у Србији имплементира пројекте у вредности од 290.000 ЕУР са циљем јачања капацитета за пружање одговора на мигрантску кризу, као и пружања правне помоћи мигрантима. Поред овога, Краљевина Холандија финансира и регионални пројекат у износу од 160.000 ЕУР са циљем побољшања заштите малолетних лица која путују без надзора одраслих. Влада Краљевине Холандије учествује у Механизму цивилне заштите Европске уније. Институције корисници Републике Србије поднеле су DG ECHO листу добара и опреме за сектор миграција. Хуманитарна помоћ добијена од Краљевине Холандије је износила 79.000 ЕУР.

За више информација посетите сајт:

https://www.netherlandsworldwide.nl/countries/serbia

Сарадња између Републике Србије и Краљевине Шведске је у погледу међународне развојне помоћи утврђена Споразумом између Републике Србије и Краљевине Шведске о општим одредбама и условима за развојну сарадњу, који је потписан 2007. године. Споразумом се уређују улоге и одговорности српске и шведске стране у контексту коришћења средстава, питања ослобађања од ПДВ-а, царине и других дажбина, дипломатско-правног статуса особља итд.Шведска је усвојила нову Стратегију за подршку реформама у Србији, Западном Балкану и Турској 2021-2027. Финансијска подршпка према новој стратегији за 2021-2027 износи 560 милиона евра, од чега је 500 милиона подељено на западни Балкан и 60 милиона за Турску.

Споразум између Републике Србије и Краљевине Шведске коју заступа Шведска развојна агенција (SIDA) o развојној сарадњи 2014-2020 има за циљ да утврди приоритетне области у оквиру којих ће шведска развојна помоћ бити реализована.  Потписници Споразума су министар без портфеља задужен за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и амбасадор Краљевине Шведске Кристер Асп.

Приоритетне области према новој Стратегији ће допринети следећим циљевима: Унапређена економска интеграција са ЕУ и развој функционалне тржишне економије;

• Људска права, демократија, владавина права и родна равноправност

1. Боље демократско управљање и веће поштовање људских права и владавине права
2. Побољшани услови за одговорност, повећана транспарентност и смањена корупција
3. Бољи изгледи за родно равноправно друштво

• Мирнодопска и инклузивна друштва

1. Бољи услови за инклузивне процесе помирења и напоре у превенцији сукоба и насиља

• Одрживи развој еколошке отпорности у циљу заштите животне средине и климатских промена и одрживо коришћење природних ресурса

1. Смањен утицај на животну средину и климу, и одрживо управљање и коришћење природних ресурса
2. Повећана отпорност на климатске промене и побољшани услови за заштиту, очување и обнову биодиверзитета и екосистема

• Инклузивни економски развој

1. Побољшане могућности за продуктивно запошљавање уз пристојне услове рада
2. Бољи услови за отворене економије интегрисане у регионалне, ЕУ и међународне ланце вредности и тржишта

Укупна досадашња бесповратна помоћ Шведске износи око 283 милиона евра. Шведска ће наставити са трендом подршке финансирања програма и пројеката у Републици Србији  у вредности од 12 милиона евра на годишњем нивоу.

Највећи износ бесповратне помоћи по сектору у периоду од 2000. године до данас Шведска је издвојила за сектор заштите животне средине у укупној вредности од око 43 милиона евра.

Од  пројеката који су у току, као најзначајнији издвајају се:

PEID пројекат (Priority Environmental Infrastructure for Development), кроз који се наставља подршка сектору заштите животне – пружање техничке помоћи Министарству заштите животне средине, како би се потенцијални пројекти припремили за финансирање у наредном периоду. Главни циљ је израда пројектно-техничке документације за велике инфраструктурне пројекте. Буџет пројекта је око 3 милиона евра (30 милиона шведских круна).

EISP 2 пројекат (Environmental Infrastructure Support Project), који пружа подршку Министарству заштите животне средине у спровођењу мањих компоненти великих инфраструктурних пројеката као и код идентификовања потенцијалних пројеката у области заштите животне средине како би били спремни за израду неопходне пројектно-техничке документације. Буџет пројекта је око 2,9 милиона евра (27 милиона шведских круна).

Наставак пројекта који се бави припремама за преговоре у оквиру Поглавља 27 се одбија кроз ENVAP 3 пројекат - Environment Accession Project (септембар 2016 – март 2021), где је буџет око 3 милиона евра (28 милиона шведских круна).

Пројекат који је наставак IPPC пројекта за фарме животиња је IPPC 2 пројекат за интегрисано спречавање и контролу загађивања животне средине у оквиру индустрије хране, почео у јануару 2018. године са буџетом од око 1,4 милиона евра (15 милиона шведских круна).

За више информација посетите сајт: http://www.swedenabroad.com/sr-Latn-RS/Embassies/Belgrad/

Правни основ за сарадњу између Републике Србије и Народне Републике Кине представља Споразум о привредно-техничкој сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине, који се потписује на годишњем нивоу.

Приоритетне области развојне сарадње између Републике Србије и Народне Републике Кине су здравство, образовање, енергетика и безбедност.

У оквиру развојне сарадње између Републике Србије и Народне Републике Кине, у претходних неколико година реализовано је више пројеката у области здравства, којима је обезбеђена медицинска опрема за болнице и здравствене центре широм Републике Србије. Значајну подршку Народна Република Кина је дала и у погледу одбране од поплава, у виду донације чамаца за спасавање и GPS уређаја. Такође, Влада Народне Републике Кине је омогућила и стручно усавршавање организовањем семинара у различитим областима за представнике институција на републичком и локалном нивоу, привредне коморе, малих и средњих предузећа, универзитета, болница.

За више информација: http://rs.chineseembassy.org/srp/

Кроз пројекте развојне помоћи Република Аустрија подржава политику Републике Србије  усмерену на перспективу приступања Европској унији. Реализовани су пројекти у областима  регионалног развоја, образовања, заштите животне средине, пољопривреде, здравства, развоја предузетништва, социјалне заштите, јачања капацитета управљања на локалном нивоу, као и подршке организацијама цивилног друштва. До 2012. године процењени износ развојне помоћи је достигао око 40 милиона евра.

Од 2012. године до данас, ангажман Аустрије у Републици Србији усмерен је на  реализацију пројеката који се финансирају из фондова ЕУ или међународних финансијских институција. Аустријска развојна агенције (АДА) као имплементациона агенција Републике Аустрије  примењује европске стандарде у имплементацији различитих ЕУ програма/пројеката.

Реализација ЕУ програма под називом „Социо-економски развој Дунавске регије у Републици Србији“, финансираног из средстава ЕУ,  је добар пример ангажмана Републике Аустрије који се остварује  преко Аустријске развојне агенције у Београду. Пројекат  се састоји од неколико компоненти, укључујући и изградњу и обнову инфраструктуре,  као што је изградња система водоснабдевања у општини Велико Градиште, као и рехабилитација Голубачке тврђаве. Тако нпр. за  пројекат рехабилитације Голубачке тврђаве  у оквиру поменутог Програма, Република Аустрија је обезбедила 1,800,000 евра бесповратних средстава  . У области превенције и обнове од поплава, Република Аустрија је определила помоћ Републици Србији у износу од 1.280.000 евра која је реализована посредством Међународног Црвеног крста и Црвеног крста Републике Србије. Приближно 4.300 породица у Пожаревцу, Параћину, Свилајнцу и Трстенику били су корисници ових средстава, од којих је 900.000 евра донирано као једнократна материјална помоћ домаћинствима (210 евра по домаћинству) као и комплети за обнову (малтер, фарбу, гипс).

Из ИПА 2014 програма намењеног санацији последица поплава, Делегација ЕУ је закључила уговор са АДА за реализацију пројекта под називом „Oбнова инфраструктуре за заштиту од поплава (енг: Rehabilitation of Flood Protection Infrastructure RFPI“). АДА је спроводила пројекте који обухватају реконструкцију и изградњу обалоутврда у централној Србији у општинама Параћин, Свилајнац и Ваљево, као и санацију и реконструкцију система каналске мреже у београдским општинама Обреновцу и Сурчину са црпним станицама. Пројекат RFPI је  завршен  крајем јуна 2021 године.

Инструмент за подршку јачања владавине права  у Републици Србији - ROLIS - допринеси испуњавању обавеза које произилазе из Преговарачког поглавља 23 (Правосуђе и основна права), у складу са  правним тековинама ЕУ. Специфични циљ представља допринос постизању прелазних мерила (енг: interim benchmarks) у кључним областима поглавља 23, посебно у областима заштите основних права и борбе против корупције. Укупан буџет Инструмента износи 1,350,000 евра. Спровођење поменутог Инструмента је званично започело почетком јануара 2022. године и очекује се да ће његове активности бити завршене до краја септембра 2025. године.

Регионални пројекат подршке спровођењу Зелене агенде за западни Балкан  - Општи циљ пројекта је унапређење транзиције Западног Балкана према модерним, ресурсно ефикасним и конкурентним привредама. Специфични циљ је подршка спровођењу Зелене агенде, чиме се постиже посвећеност трансформацији економија на одрживији пут и достизање климатске неутралности до 2050. Укупан буџет поменутог пројекта износи 11,000,000 евра.Поменути регионални пројекат је започео почетком јануара 2022. године, завршетак активности се очекују 2026. године.

У области миграција,  Република Аустрија је обезбедила средства кроз учешће у  Механизму цивилне заштите ЕУ за набавку неопходне опреме и добара.

Подршка током пандемије COVID 19

Влада Републике Аустрије је посредством Аустријске развојне агенције и Црвеног крста Аустрије обезбедила помоћ у виду 1500 пакета са прехрамбеним производима, 4000 пакета са хигијенским средствима као и 6500 јединица медицинске опреме попут инфрацрвених термометара, уређаја за мерење пулса, стетоскопа, заштитних маски, визира и заштитних одела. У оквиру COVAX механизма, прве испоруке вакцина „Phizer” Републици Србији испоручене су преко Републике Аустрије.

Република  Аустрија такође учествује у „Твининг“ пројектима у Републици Србији, који представљају инструмент Европске уније намењен  оснаживању  администрације Републике Србије на пословима усвајања и примене законодавства ЕУ. Искуство  одабраних аустријских институција у транспоновању и примени ЕУ законодавства доприноси реформским процесима у правосуђу, миграцијама, заштити животне средине, пољопривреди и руралном развоју итд.  

Значајно је поменути учешће Републике Аустрије  као билатералног донатора у оквиру Иницијативе Инвестициони оквир за западни Балкан“ (WBIF) као дела Регионалног ЕУ инструмента за претприступну помоћ (регионална ИПА). По обиму алоцираних средстава, Република Аустрија је трећи највећи билатерални донатор који учествује у финансирању  WBIF,  са обезбеђеним средствима у износу од 17,9 милиона евра кумулативно, у периоду 2009. -2020. годинe.

Више информација о Аустријској развојном помоћи је могуће наћи на интернет страници: http://www.entwicklung.at/en/

На основу Споразума о стратешком партнерству и сарадњи, влада Француске пружа подршку Републици Србији у јавним политикама у процесу приступања ЕУ.  Почев од 2014. године, у току је Програм праксе као и подршка институцијама и државним службеницима Републике Србије који имају улогу у преговорима о приступању Србије Европској унији, као што је  програм подршке  у припреми законодавних аката и пружање саветодавних услуга како би се ускладили са ЕУ „Acquis Communautaire”.

У периоду 2000. - 2013. године, Република Француска је пружала хуманитарну и развојну помоћ. у приближном износу од око 42 милиона евра. У циљу подршке процесу европских интеграција, потписани су Меморандуми о разумевању између Републике Француске и Републике Србије у сектору пољопривреде (2012) и  сектору заштите животне средине (2013).

Француска агенција за развој (АФД) спроводи политику развојне помоћи Републике Француске  и  заједно са њеним  зависним друштвом за промоцију и учешће у економској сарадњи (у даљем тексту: PROPARCO)за финансирање и развој приватног сектора – Друштво, сачињавају Групу АФД.

Од фебруара 2018.године, АФД има пун мандат Владе Француске за присуство на Западном Балкану. Споразумом  између Влада Србије и Француске о Француској развојној агенцији и PROPARCO потписаног 25. фебруара 2019. године,  Канцеларија АФД у Београду функционише као регионална канцеларија за западни Балкан и у потпуности је оперативна од 2019.године. У складу са поменутим Споразумом, АФД група пружа  финансијску подршку, као што су грантови и гаранције за дугорочне зајмове држави, локалним самоуправама, јавним и приватним предузећима и финансијским институцијама као i субвенцијe, у складу са правилима девизног пословања Републике Србије.

Једна од најважнијих области сарадње српске и француске стране последњих година, представља развој метро система у граду Београду. Билатерална сарадња владе Србије и Француске у домену развоја пројекта Београдског метроа заснива се на неколико потписаних споразума/декларација о намерама.  Предвиђено је да француске компаније осигурају метро композиције и изводе радове на „електромеханичком делу“, док ће кинеске компаније изводити грађевинске радове.

Министар Јадранка Јоксимовић  је у мају 2020. године потписала Уговор о гранту у износу од 8.300.000 евра за израду неопходне пројектно техничке документације.  Крајем новембра 2020. године, потписан је Споразум између влада Србије и Француске о сарадњи у области спровођења приоритетних инфраструктурних пројеката, нвестиционе вредности 581 милиона евра, који предвиђа да ће у изградњу прве линије београдског метроа бити уложено 454 милиона евра.

Званични почетак радова на развоју метро система  отпочео је 22.новембра 2021. године, са извођењем припремних радова и радова на насипању терена, изградњом колектора на локацији планираног Депоа (терминала) у Макишком пољу.

По питању сарадње у сектору енергетике,  у  оквиру Споразума  између Влада Републике Србије и Републике Француске о сарадњи у области спровођења приоритетних пројеката у Републици Србији, предвиђен је износ до 127.000.000 евра. за аутоматизацију електродистрибутивне мреже средњег напона. У оквиру Програма тзв.“зелених развојних кредита“ Републици Србији је на располагању кредитни аранжман од 300 милиона америчких долара средстава Светске банке, KfW и АфД групе. Предвиђена средства АфД групе су у износу 90 милиона америчких долара. Ангажман је предвиђен да се спроводи у сарадњи са  Министарством финансија, Министарством рударства и енергетике и Министарством заштите животне средине.

Што се тиче сарадње у области заштите животне средине, град Београд изабрао је компанију БеоЧистаЕнергија д.о.о. (која се састоји од конзорцијума који чине француска компанија „SUEZ“ и јапанска компанија „ITOCHU“) као партнера у оквиру Јавно-приватног партнерства, за пројекат изградње и финансирања постројења за производњу енергије из отпада у Винчи. Пројекат Винча обухвата санацију постојеће депоније, изградњу новог складишног центра према европским стандардима и јединице за спаљивање са производњом електричне енергије и топлоте (инсинератор).  У трећем кварталу 2021.године, усвојен је закон о потврђивању Уговора о кредиту у износу од 50,000,000 евра, између АФД групе  и Републике Србије за спровођење реформи усмерених на тзв. „зелени опоравак“ кроз Програмски зајам за јавне политике–„Урбане средине отпорне на климатске промене“. Саставни део Програма је и грант у износу од 500.000 евра за потребе техничке подршке Влади Србије који обухвата израду Мапе пута за климатске активности на националном и нивоу локалних самоуправа (Смедерево и Ужице). Пружена је подршка на изради подзаконских аката Закона о климатским променама и процени изградње капацитета. У току је реализација активности на даљем прецизирању програма техничке подршке.

По питању обнове и санирање последица поплава,  Република Француска је определила средства од 1 милион евра у сврху санације последица поплава које су задесиле Републику Србију 2014. године. Средства су усмерена општини Обреновац за изградњу осам (8) монтажних кућа, реконструкцију дела телекомуникационих и канализационих мрежа и изградњу три (3) монтажне куће у источној Србији, као и набавку чамаца за потребе Министарства унутрашњих послова.

Што се тиче миграција,  испоручена је помоћ у вредности од 131.000 евра прихватном центру у Принциповцу. У оквиру ове донације, обезбеђено је 7 мобилних тоалета, 2 агрегата и 5.000 ћебади. Француска је такође учествовала у финансирању Регионалног програма на Балкану, одобривши том приликом око 30,000 евра за невладине организације које се боре против трговине људима која се односи на децу мигранте без пратње. Даља помоћ Француске се усмерава кроз доприносе Генералном директорату Европске комисије за цивилну заштиту и хуманитарну помоћ (DG ECHO).

По питању учешћа Француске у ЕУ твининг пројектима у Републици Србији, Република Француска активно учествује  понајвише у областима правосуђа, пољопривреде, заштита животне средине, саобраћаја финансија и запошљавања.

Хеленик план за економску обнову Балкана (ХиПЕРБ) је петогодишњи програм грчке развојне помоћи у оквиру којег је Влада Републике Грчке определила бесповратна средства за шест балканских земаља – Савезну Републику Југославију, Румунију, Бугарску, Македонију, Босну и Херцеговину и Албанију. Споразум са СР Југославијом је потписан 25. јула 2002. године и предвидео је бесповратну новчану помоћ за реконструкцију економског, друштвеног и институционалног система у Републици Србији. Циљани сектор овог програма помоћи је модернизација инфраструктуре, нарочито у сектору саобраћаја.

Два изузетно значајна пројекта за Србију која су подржана из ХиПЕРБ плана су изградња Коридора 10 (https://goo.gl/Zb12VH ) и SEELight (South-East European Lambda Network Facility for Research and Education -https://goo.gl/m3oGXo ).

Више информација можете да нађете на следећем линку: http://www.mfa.gr/serbia/sr/the-embassy/

Индијски програм билатералне техничке и економске сарадње - ИТЕЦ програм (Индиан Тецхницал анд Ецономиц Цооператион Программе - ИТЕЦ) спроводи Министарство спољних послова Владе Индије још од 1964. године као билатерални програм помоћи те државе пријатељским земљама. Овај програм углавном циља земље у развоју, међу којима је и Република Србија, којима се нуде бесплатни курсеви усавршавања у Индији за различита техничка и стручна занимања као и могућност бржег и лакшег прилагођавања све више глобализованом свету. У скоро 50 одабраних институција организује се преко 300 курсева годишње. Програми обуке се усклађују према потражњи, а теме курсева се бирају сходно интересовањима њихових стручњака те земаља из којих долазе полазници.

Србија је партнер индијског ИТЕЦ програма од 2008. године.  У периоду од 2013. до краја 2019. године отприлике 80 државних службеника Републике Србије похађало је ИТЕЦ курсеве (од 2008. године па до данас броји око 167 стручњака, представника владиног и приватног сектора) у различитим областима и научним дисциплинама, укључујући информационо-комуникационе технологије, управљање расходима, предузетништво, област СТО, банкарство и финансије, обновљиве изворе енергије, проблематику везану за климатске промене, законодавство, усавршавање енглеског језика, итд.

Влада Индије сваке године током другог тромесечја, шаље брошуру са свим понуђеним курсевима Министарству за европске интеграције, а која се потом дистрибуира свим осталим Министарствима и релевантним институцијама на увид.

Током 2020. и 2021. године, услед пандемије корона вируса, Влада Индије организује нове е-ИТЕЦ курсеве (вебинаре) у оквиру Програма техничке и економске сарадње Владе ове земље.

За више информација посетите сајт: www.itecgoi.in

Програм размене знања (енг. Knowledge sharing programme, KSP) реализује се у сарадњи са Корејским институтом за развој (KDI) и има за циљ институционални развој и јачање капацитета запослених у органима државне управе партнерских земаља. Програм пружа консултације усредсређене на потребе партнерских земаља, које се спроводе кроз низ заједничких истраживачких радова, обука, консултација, а који се одржавају наизменично у Кореји и партнерским земљама.  КСП се фокусира на области у којима је Кореја показала снажну експертизу, а које су од стране партнерских земаља идентификоване као области додатног развоја. Области су следеће:

KOICA Fellowship programs - KOICA партнерски програми

Министарство за европске интеграције, одређено као координационо тело, прикупља предлоге пројеката које достављају министарства и друге државне институције Републике Србије. Предлози пројеката које достављају морају бити непрофитни и некомерцијални, у сврху јавног добра, да промовишу друштвено-економски развој, као и добробит земље, а препоручљиво је да се базирају на националним развојним плановима, као и да се не преклапају са већ постојећим пројектима финансираних од стране других донаторских земаља или међународних организација.

Током 2022. године очекује се потписивање Меморандума о разумевању између Министарства за европске интеграције Републике Србије и Министарства економије и финансија Републике Кореје о Програму размене знања.

Корејска међународна агенција за сарадњу (KOICA) у склопу техничке помоћи владе Кореје нуди и семинаре различите садржине.

КОИЦА партнерски програми представљају један од главних пројеката КОИЦА-е са циљем да се подрже партнерске земље у јачању својих капацитета путем развоја људских ресурса. Примарни циљ овог програма је додатна едукација људских ресурса када су у питању важне техничке вештине и знања, као и изградња капацитета за одржив друштвено-економски развој. На овај начин, креатори политика и оперативни део државне структуре земаља партнера позвани су да сазнају нешто више о искуствима Кореје на њеном путу развоја, као и да стекну нове техничке и менаџерске вештине. Штавише, овај програм је у великој мери усмерен на промовисање позитивне слике Кореје.

Мастер студије (KOICA Scholarship Program – Master’s Degrees)

Амбасада Републике Кореје у Београду сваке године расписује конкурс за стипендије Владе Републике Кореје, за постдипломске (мастер) студије. Овај програм је у потпуности финансиран од стране Владе Републике Кореје а конципиран је да додатно усавршава кључне лидере замаља у развоју како би након завршених студија помогли друштвено-економском развоју своје земље. Овај програм укључује програм учења корејског језика у једном од језичким центара широм Кореје, након чега студент наставља студије у својој области на одабраном факултету. Стипендија покрива повратну авионску карту, школарину, осигурање и месечну стипендију.

Министарство за европске интеграције, као координационо тело, обавештава министарства Владе Републике Србије о одржавању мастер студија и прикупља неопходна документа потенцијалних кандидата. Да би се кандидати пријавили на мастер студије, потребно је да испуне неколико захтева од којих су два књучна: да су у статусу државних службеника и да су номиновани од стране државне институције у којој су запослени.  

    Српско-корејски информатичко приступни центар (СКИП Центар)

Први српско-корејски информатичко приступни центар (СКИП Центар) у оквиру Министарства државне управе и локалне самоуправе је отворен 20. децембра 2017. године, потписивањем Меморандума о разумевању и сарадњи у области информационо – комуникационих технологија између Министарства државне управе и локалне самоуправе Републике Србије и Националне агенције за информационо друштво Републике Кореје. Успостављањем СКИП Центра, осим едукације државних службеника, врата су отворена и грађанима и старт-ап компанијама који ће имати бесплатан приступ свим услугама центра. Циљ Центра је да, у сопственом високо технолошки опремљеном простору, омогући бесплатан приступ и упознавање са достигнућима ИКТ (информационо-комуникационих технологија) поготово када су у питању услуге електронске управе, подигне технолошку писменост опште популације и промовише сарадњу у између Републике Србије и Републике Кореје.

Услуге  СКИП центра у Београду до сада је користило преко 40 хиљада грађана и државних службеника. Ово је још један важан корак ка унапређењу електронске управе и информационог друштва у Републици Србији и овим се наставља изузетна сарадња са Републиком Корејом у овим областима.

Допринос Републике Кореје развоју и унапређењу ИКТ-а у Републици Србији се огледа у једнократној донацији од 250.000 евра за успостављање СКИП Центра и вишегодишњем покривању трошкова замене комплетне опреме, како би полазницима увек била доступна најновија опрема.

Министарка државне управе и локалне самоуправе Марија Обрадовић и амбасадор Републике Кореје у Србији Хјонг-ћан Че најавили су у сусрету који је одржан крајем 2021. године, да ће Србија током 2022. године добити други СКИП центар, који ће бити отворен у Нишу, намењен бесплатним ИТ обукама грађана, државних службеника и старт-ап компанија. Корејски амбасадор је том приликом истакао да је СКИП центар у Београду најбољи од свих 60 који постоје у свету.

У Србији, пољска развојна сарадња се спроводи кроз мале развојне пројекте (раније познате као „мали грантови“), које реализује Амбасада Републике Пољске у Београду са локалним партнерима (нпр. Општине, болнице, школе, НВО, Католичке мисије). Главни циљ је да се реализују пројекти који ће побољшати животни стандард локалног становништва.

У оквиру система малих грантова, пољска дипломатска мисија спроводи иницијативе малих развојних пројеката које доносе позитивне ефекте на свакодневни живот локалних заједница.Билатералну помоћ могу да користе институције из сектора јавних финансија, истраживачки институти, невладине организације и лица из приватног сектора. У сарадњи са спољним партнерима, пољско Министарство спољних послова спроводи низ сопствених иницијатива, од којих су неке имплементиране путем пољских дипломатских мисија у оквиру система малих грантова. Пројекте реализују пољска дипломатска представништва, самостално или у сарадњи са локалним партнерима. Партнери на пројектима најчешће су локалне невладине организације, јавне установе или локалне самоуправе.

Пројекти који су се имплементирали у Србији у периоду 2007 – 2020 имали су укупну вредност од 253.856 евра.

Помоћ Р. Пољске након мајских поплава 2014 године - На донаторској конференцији за помоћ поплављеним подручјима БиХ и Србије одржаној 16.06.2014. г. Пољска Влада определила је 270 000 евра помоћи  (укупно за БиХ и Србију). Од тога, 73 000 евра је искоришћено за реновирање Прве обреновачке основне школе. Пројекат је реализован  преко пољске невладине организације „Polska Akcja Humanitarna“ (Polish Humanitarian Action). Министарство народне одбране Републике Пољске донирало је Министарству одбране Републике Србије душеке, чаршаве, јастучнице, јастуке и сл. (у вредности од 110 000, 00 евра). Процес испоруке је завршен. Опрема је испоручена.

Београдска конференција

У мају 2017. године у Варшави je одржано прво заседање „Београдске конференције“. Учесници из Србије били су представници Министарства спољних послова, Министарства за европске интеграције и Амбасаде Републике Србије у Варшави. Конференција је осмишљена као низ састанака са циљем да се пренесе стручно знање из Пољске и тиме подрже реформе у Србији.

Друго заседање Београдске конференције је одржано у јуну 2018. године у Београду, а отворили су га министри спољних послова Србије и Пољске. Експерти из пољских министарстава (Министарство пољопривреде и руралног развоја, Министарство унутрашњих послова и администрације, Гранична полиција, Министарство правде, Министарство иностраних послова) су поделили своја знања и искуства са српским партнерима.

Треће заседање „Београдске конференције“ одржано је 29. новембра 2019. године у Варшави. У складу са захтевом српске стране, коференција је обухватила три паралелна панела: заштиту животне средине, правосудни систем и комуникацију у области европских интеграција. Чланови дебате, високи функционери Министарства спољних послова, као и високи званичници Министарства за европске интеграције РС и сепцијалисти у наведеним областима разменили су искуства и решења која су до сада усвојена.

Република Пољска је, у оквиру свог ангажмана на пољу проширења ЕУ и солидарности са Србијом у неизвесним временима пандемије, последње недеље маја 2020. године, организовала хуманитарни конвој за земље Западног Балкана. Република Србија примила је контингент од 100.000 хируршких маски и 10 тона течности за дезинфекцију.

Пошто је размена искустава један од кључних фактора у борби против КОВИД-19, Република Пољска је такође покренула и организовала веб конференцију за пољске и српске лекаре, која је одржана 21. маја 2020. године. Пољски лекари, који су током епидемије учествовали у мисијама у Италији и САД били су драгоцен извор информација за српске стручњаке из Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут".

За више информација посетите сајт: www.belgrad.msz.gov.pl

Током седамдесетих, Сингапур је кроз различите програме почео ширити своја искуства са партнерским земљама широм света. Ови програми су доведени под јединствени оквир када је 1992. године основан Сингапурски програм сарадње (Singapore Cooperation Programme, SCP) у оквиру Дирекције за техничку сарадњу (Technical Cooperation Directorate, TCD) Министарства спољних послова. Сингапурски програм сарадње (енг. Singapore Cooperation Programme, SCP) је серија курсева, програма, семинара, радионица, консултација, као и студијских посета у низу области у организацији Владе Сингапура и има за циљ да се са партнерским земљама подели искуство Сингапура у стицању важних техничких вештина и знања а који су од виталног значаја за економски и друштвени напредак једне земље. Треба споменути да се Сингапур на свом путу развоја ослањао на техничку помоћ других земаља и међународних организација.

Области СЦП обука, које спонзорише Влада Сингапура, укључују образовање, животну средину (климатске промене, очување животне средине…), саобраћај и инфраструктуру, привреду и економију, социјалну тематику (друштвено предузетништво и иновације, социјална кохезија, оснаживање особа са инвалидитетом и посебним потребама…), здравство, сајбер безбедност, одрживи развој (обновљива енергија, одрживи градови, енергетска ефикасност и смањење емисија), државну управу и дигиталну владу.

Кандидати за програме обуке могу бити државни службеници – руководиоци  ужих унутрашњих јединица у институцијама јавне управе као и државни службеници на положају, осим ако није другачије назначено.

Актуелна сарадња спроводи се у складу са Споразумом између Савета министара Србије и Црне Горе и Владе Републике Словеније о развојној помоћи, потписаним 9. јула 2003. године.

Активности техничке помоћи фокусиране су на подршку институцијама Републике Србије у процесу европских интеграција, укључујући подршку у хармонизацији прописа, усаглашавању процедура у раду наших институција са стандардима ЕУ, унапређењу квалитета услуга, унапређењу организационих структура кроз преношење искуства словеначких институција и организација. Висина средстава издвојених за развојну помоћ утврђује се на годишњем нивоу Развојним планом Републике Словеније.

Тренутно се спроводи пројекат под називом „Помоћ у спречавању корупције“, који за циљ има побољшање услова за обезбеђивање транспарентности и одговорности у функционисању институција јавног сектора у Републици Србији, као и јачање капацитета Републике Србије за ефикасно спровођење законских надлежности институција у борби против корупције. Носилац пројекта је Агенција за борбу против корупције, а укупна вредност је 95.580 евра.

Пројекти се спроводе кроз директну комуникацију између словеначког Центра за међународну сарадњу и корисника у Републици Србији.

За више информација посетите сајт:  www.belgrade.embassy.si

Правни оквир за сарадњу са Републиком Турском у домену донаторске, развојне и хуманитарне помоћи у ванредним ситуацијама представља Споразум влада двеју земаља о техничкој и финансијској сарадњи из октобра 2009. године. Његовим потписивањем, званично је почела са радом Турска агенција за сарадњу и координацију у Републици Србији (TIKA) путем које се усмерава и остварује сарадња са институцијама Републике Србије.

Приоритетне области које Република Турска подржава кроз програм развојне сарадње са Републиком Србијом су просвета, здравство, пољопривреда, култура, историјско наслеђе и туризам. Укупна процена реализације средства развојне помоћи Републике Турске износи преко 37 милиона евра.

Од примера подршке Републике Турске кроз донаторска средства поменућемо само неколико крупнијих пројеката:  генерална реконструкција и опремање Опште болнице у Новом Пазару, Центру за заштиту деце, одојчади и омладине „Звечанска“ , Реконструкција зграде Вишег суда у Новом Пазару,  радови на рестаурацији тврђаве Рам код Великог Градишта, радове на рестаурацији  Џамије „Султаније Валиде“ у Сјеници, изградња и реконструкција више основних школа у Новом Пазару,  подршка реконструкцији тврђаве Рам

Током 2020 и 2021.године, највише донаторских средстава је усмеравано кроз пројекте донација у области здравства, заштите животне средине, медија просвете, културе, спорта,  хуманитарне помоћи, културно-историјског наслеђа као и подршци у борби против пандемије COVID-19.  .

Када је реч о помоћи у ванредним ситуацијама, издвојили бисмо помоћ Републике Турске после земљотреса у Краљеву 2010. године, поплава у Новом Пазару 2011. и 2016. године, као и у  отклањању последица поплава које су задесиле Републике Србију у мају 2014. године. Тада су  обезбеђена хуманитарна средства и подршка у износу од 1,350,000 евра, за финансирање више пројеката у седам општина у Републици Србији, намењена регулацији корита, изградњи насипа и обалоутврда река Љиг, Велике Мораве, Западне Мораве и Пека, изградњи новог моста у општини Ражањ итд.

Током 2020.године, посредством Комесаријата за избеглице и миграције, подељени су пакети основних животних намирница за 1.000 породица из угрожених група, током муслиманског празника „Рамазан“. У току 2021. године, средствима донације је опремљена Народна кухиња у Варварину.

У сврху борбе против пандемије COVID 19, Влада Републике Турске одобрила је помоћ у виду медицинске опреме (100,000 маски, 2,000 заштитних одела и 1,500 тестова) која је 8. априла 2020.године, допремљена Републици Србији. Такође, обезбеђена је производња 20.000 заштитних маски, која су бесплатно подељена у Прешеву.  

Више информација о помоћи Републике Турске можете да нађете на следећим интернет странама: http://www.tika.gov.tr/en

Билатерална развојна сарадња између Савезне Републике Немачке и Републике Србије траје од  2000. године. Републици Србији одобрено је преко 1,8 милијарди евра развојне помоћи из средстава немачког Министарства за сарадњу и развој (BMZ), фондова Министарства животне средине, Пакта за стабилност и других у виду бесповратних средстава и меких зајмова. Пројекте финансијске подршке реализује Немачка развојна банка (KfW), док пројекте техничке помоћи спроводи Немачка агенција за техничку сарадњу (GIZ).

У протеклом периоду, средства немачке развојне помоћи у Републици Србији усмеравана су на реализацију пројеката и програма у три приоритетне области:

• Јавна инфраструктура (енергија и вода): снабдевање струјом и топлотном енергијом, водоснабдевање, канализациона инфраструктура (управљање отпадним водама);

• Одрживи економски развој и запошљавање: унапређење законских оквира у области финансија и економије, развој финансијског сектора, подршка малим и средњим предузећима, подршка реформи средњег стручног образовања и обуке и

• Демократија, државна управа, грађанско друштво: подршка развоју децентрализоване администрације, ефикасне и усмерене на резултате, посебно у домену унапређења транспарентности, владавине права, система правосуђа и уравнотежавања снага различитих делова државне управе, као и помоћ у припреми за приступне преговоре и подршка процесу приступања ЕУ током последњих неколико година. 

По обиму одобрених средстава и значају остварених резултата, Савезна Република Немачка несумњиво представља најважнијег билатералног развојног партнера Републике Србије.

Поред пројеката који се спроводе на националном нивоу, СР Немачка пружа како финансијску, тако и техничку помоћ регионалним пројектима и програмима.

Регионална финансијска сарадња реализује се путем следећих инструмената сарадње:

1. Регионални инструмент за подршку обновљивим изворима енергије и енергетској ефикасности;

2. Европски фонд за Југоисточну Европу и

3. Зелени фонд за развој Југоисточне Европе.

Регионална техничка сарадња реализује се кроз три регионална програма:

1. Отворени регионални фонд за Југоисточну Европу;

2. Регионални програм оснивања Дунавског центра компетентности за јачање региона доњег тока Дунава и

3. Прекогранична сарадња у области социјалног укључивања особа које су жртве трговине људима.

За више информација посетите сајтове: http://www.belgrad.diplo.de/ и www.nemackasaradnja.rs 

Развојна сарадња са Сједињеним Америчким Државама реализује се посредством Америчке агенције за међународни развој (USAID). Правни основ за сарадњу представљају споразуми о помоћи између Републике Србије и САД за боље функционисање управе и конкурентнију тржишну економију.

Стратегија USAID за Републику Србију за период 2013-2017. година има два развојна циља:

• унапређење одговорности кључних демократских институција и
• стварање бољих услова за свеобухватни економски развој.

Приоритетне области развојне сарадње између Републике Србије и Сједињених Америчких Држава обухватају развој локалних самоуправа, развој малих и средњих предузећа, изградњу институција, владавину права, европске интеграције и  јачање цивилног сектора.

Значајни пројекти у оквиру бољег функционисања управе су:  „Владавина права“ (The Rule of Law project), „Јачање медијског система“ (Strengthening of the media systems), „Јачање отпорности на избегличку кризу“ (Enhancing Local Resilience to Refuge Crisis).

За више информација: https://www.usaid.gov/serbia/democracy-human-rights-and-governance 

Значајни пројекти у оквиру конкурентније тржишне економије су: „Подршка развоју приватног сектора у јужној и југозападној Србији“ (Private Sector Development Project) и „Пројекат за конкурентну привреду“ (Competitive Economy Project).

За више информација: https://www.usaid.gov/serbia/economic-growth-and-trade

Стратешки оквир пружања развојне помоћи Словачке Републике представља Средњорочна стратегија званичне развојне помоћи Словачке  Републике 2014-2018. година. Нова средњорочна стратегија за развојну помоћ  Словачке Републике за период 2019-2023 усвојена је у јануару 2019. године.

Сарадња између Словачке Републике и Републике Србије, према новој Стратегији, фокусира се на подршку процесу трансформације, спровођењу реформи, укључујући реформу јавних финансија, појачаном укључивању приватног сектора у развојну сарадњу и подршци помирењу и дијалогу међу заједницама. У зависности од резултата процеса интеграције и реформи у региону, развојне активности могу бити модификоване (постепено умањиване), преусмеравајући главни фокус на економску и пословну сарадњу.

У наредном периоду, у фокусу билатералне развојне сарадње са Словачком Републиком биће преношење искустава из области европских интеграција и искустава из процеса транзиције и реформи.

У протеклом периоду Словачка је пружала помоћ Србији преко Словачке развојне агенције „Slovak Aid“.  У периоду 2007-2013. година, преко „Slovak Aidа“ пружена је  финансијска подршка Србији у следећим облицима:

1.  Реализовано је 108 развојних пројеката. Неки од истакнутих су:

• „Соларна енергија за децу ометену у развоју“  –  реализован 2011. године, у укупном износу од 247.192,14 евра.
• „Демократизација и интеграција“ – реализован 2013. године, у укупном износу од 110.452 евра.

2. Формом малих грантова (пројеката до 5 000 евра), у периоду 2007-2014, Словачка је пружила финансијску помоћ Србији у износу од 600.000 евра, углавном у областима образовања и здравства. До 2020. године у Србији је урађено 7 пројеката у вредности од 61.589,00 евра. Сви пројекти су са фокусом на развој цивилног друштва, здравства, образовања и самозапошљавања. У 2020. години пројекти малих грантова били су усредсређени на борбу против пандемије коронавируса (COVID-19).

3. У мају 2011. године Министарство иностраних послова Словачке Републике покренуло је Програм о техничкој подршци – CETIR (Center for Expirience Transfer on Integr ation and Reforms), са циљем размене искустава из области интеграција и реформи. Због ширења на друге земље и додатних активности, попут организовања округлих столова и семинара, тај програм је 2019. прерастао у програм „Дељење Словачке Експертизе (ДСЕ)“. У оквиру овог програма Словачка је са Србијом спровела 38 активности - српски стручњаци посетили су Словачку Републику у периоду од 2011. до 2019. године, и обрнуто, словачки стручњаци посетили су Републику Србију. Посете су се односиле на области рада, социјалне политике и спољне политике, људских и мањинских права, локалне самоуправе, медија, заштите података о личности, као и са успостављањем децентрализованог система управљања фондовима ЕУ и употребом претприступни и структурни фондови.

4. Хуманитарна помоћ је саставни део спољне политике Словачке Републике. Словачка Република се одмах одазвала позиву на борбу против епидемије COVID-19. Из пакета хуманитарне помоћи, граду Нови Сад је директно додељено 50.000,00 евра за куповину медицинске опреме и залиха за градску болницу. Да би ублажила негативне ефекте ширења пандемије коронавируса, Словачка Република је доделила 99.997,97 евра Адвентистичкој агенцији за развој и помоћ - ADRA која спроводи пројекат за обезбеђивање хигијене, превенције и здравствене заштите за бескућнике у Београду . У Словачкој Републици, основни документ за пружање хуманитарне помоћи је Механизам за пружање словачке хуманитарне помоћи у иностранству, који је одобрен 12. априла 2006. године на седници Владе Словачке Републике. Према овом документу, Словачка Република је до сада пружила хуманитарну помоћ Републици Србији у износу од 892.080,20 евра. Углавном је то била помоћ након великих поплава у Србији током 2014. године, помоћ у решавању миграционе кризе и учешће у Регионалном стамбеном програму 2012. године.

У оквиру радне посете Републици Србији 8. фебруара 2021. године, Министар иностраних и европских послова Словачке Републике Иван Корчок уручио је материјалну хуманитарну помоћ у борби против пандемије COVID-19 министру за европске интеграције Јадранки Јоксимовић. У хуманитарном пакету помоћи нашли су се: PCR тестови, заштитна одећа, хигијенски пакети и генератори за струју укупне вредности 97.000,00 евра.  

У наредном периоду фокус билатералне развојне сарадње са Словачком биће пренос искуства везаног за интеграције земаља у евроатлантске структуре, подстицање иновација и покретања предузећа, помоћ у дигитализацији јавне управе, подршка малим и средњим предузећима у овези са запошљавањем, са фокусом на жене предузетнице, као и интеграција социјално маргинализованих грађана.

Словачка Република такође учествује у спровођењу пројеката финансираних у оквиру ЕУ Инструмента за претприступну помоћ (ИПА).

За више информација посетите сајт: http://www.mzv.sk/belehrad

У оквиру развојне сарадња између Републике Србије и Уједињеног Краљевства, представници Британске амбасаде у Републици Србији имају активну улогу у процесу координације развојне помоћи.

Фонд за добро управљање (Good Governance Fund – GGF) је вишегодишњи програм а Србији је део овог фонда доступан за подршку реформама у следећим областима: владавина права (правосуђе, борба против корупције, људска и мањинска права итд.), јавна управа, економија и пословно окружење, јачање слободе изражавања.

Фонд за добро управљање  функционише кроз три канала:

1.    Фонд за стратешку подршку (SSF), који је усмерен на пилот пројекте и организације цивилног друштва, кроз пружање директне бесповратне помоћи.  Подржани пројекти су имали фокус на приоритетне области GGF Фонда: од унапређења пословног окружења до јачања одговорности владе и слободе изражавања.

2.     Канал међународних финансијских институција (МFI), који је пројектован за подршку реформама кроз сарадњу са међународним финансијским институцијама. Најзначајнији ресурси су усмерени на развој е-Управе (пројекат “Дигитална трансформација” и пројекат “Open Data”), имплементирани уз помоћ УНДП-а и Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе РС.

3.    Управљaчки фонд (MF), којим управља конзорцијум под вођством PricewaterhouseCoopers (PwC), а укључује техничку помоћ за пројекте развијене у сарадњи са државним институцијама.

У претходном периоду, Велика Британија је пружила подршку Републици Србији у области управљању миграцијама, и значајну подршку у борби против кризе изазване пандемијом вируса ковид – 19.

За више информација погледати: https://www.gov.uk/world/organisations/british-embassy-belgrade.sr

За више информација погледати: https://www.gov.uk/world/organisations/british-embassy-belgrade.sr

Влада Швајцарскe Конфедерације пприсутна је кроз програм швајцарске развојне сарадње у Србији. Швајцарски програм сарадње са Србијом развили су Швајцарска агенција за развој и сарадњу (СДЦ) и Швајцарски државни секретаријат за економске послове (СЕКО), у блиској сарадњи са Швајцарским државним секретаријатом за миграције (СЕМ), као и са владиним канцеларијама, цивилним друштвом и приватним сектором у Србији.   Швајцарска агенција за развој и сарадњу (СДЦ, енгл. Swiss Agency for Development and Cooperation, SDC) део је швајцарског Министарства спољних послова и задужена је за развојну помоћ која се односи на подршку пројектима подизања капацитета, техничке помоћи, односно тзв. „soft“ пројеката у области демократског управљања, економског развоја, запошљавања и заштите животне средине. Швајцарски државни секретаријат за економскe послове (SECO, енгл. Swiss State Secretariat for Economic Affairs SECO), швајцарског Министарства економије и његово одељење за економску сарадњу и развој, надлежно је за планирање и имплементацију развојних пројеката у области макроекономије, трговине, развоја приватног сектора и инфраструктуре.

Амбасада Швајцарске у Београду надлежна је за управљање и праћење резултата Швајцарског програма сарадње са Србијом. Од августа 2020. године, шеф развојне сарадње Амбасаде Швајцарске је г. Рихард Коли, док је на месту заменице шефа развојне сарадње од августа 2024. гђа. Катрин Оксенбајн.

Швајцарски програм сарадње са Србијом 2022-2025 представља наставак дугогодишње подршке реформским процесима у Републици Србији. Најпре кроз хуманитарну а касније кроз свеобухватну подршку Републици Србији, Швајцарска је у Србији присутна од 1991. године. Данас је један од четири највећих донатора са финансијском подршком од преко 400 милиона евра, што говори о њеној посвећености овом билатералном партнерству. 

Програм сарадње за период 2022-2025 фокусиран је на области демократског управљања и цивилног друштва, економског развоја и запошљавања и климатских промена и одрживог урбаног развоја. У овом периоду, Швајцарска је определила 95 милиона евра, што је за 10 % више у односу на претходни стратешки период. Швајцарско-српска сарадња заснива се на међусобном поверењу, заједништву и активном учешћу свих релевантних партнера.

Три области подршке у периоду 2022-25

У области демократског управљања и цивилног друштва подршка у износу од 29 милиона евра опредељена је за подршку темама доброг управљања на локалном нивоу, демократске партиципације и цивилног друштва, социјалне инклузије и имплементацију Агенде 2030. Циљ је подршка грађанима и цивилном друштву да активно учествују у инклузивним демократским процесима уз одговорне и ефикасне институције. Подршка је усмерена на системске реформе локалних самоуправа, изградњу њихових капацитета и примену принципа доброг управљања да би се побољшао њихов рад и укупан квалитет услуга према грађанима и пословном сектору, уз нарочито обраћање пажње на маргинализоване друштвене групе. Део подршке усмерен је на оснаживање цивилног друштва за њихово учешће у процесима јавног одлучивања, као и обезбеђивање веће повезаности са грађанима, а све у циљу стварања одрживог и отпорног цивилног друштва.  

У области економског развоја и запошљавања подршка у износу од 44 милиона евра намењена је побољшању макроекономског оквира, пословног окружења и инклузивних политика за превазилажење неједнакости. У ове четири године пажња ће бити усмерена на управљање јавним финансијама, стварање повољног пословног окружења, подстицање конкурентности привреде, нарочито производних предузећа, и квалитетно запошљавање, нарочито младих, уз фокус на дуално образовање.

У области климатских промена и одрживог урбаног развоја подршка у износу од 21 милиона евра намењена је унапређењу отпорности на климатске промене и декарбонизација у складу са циљевима „Зелене агенде за западни Балкан“, подржавајући тиме развој друштва и привреде у Србији.  Главне теме подршке су: енергетска транзиција, декарбонизација, енергетска ефикасност, обновљиви извори енергије, прилагођавање на климатске промене, смањење ризика од катастрофа, одрживи урбани развој и подршка имплементацији Зелене агенде.

Хоризонталне теме Швајцарске сарадње са Србијом

Швајцарска остаје присутна и у додатним областима које се прожимају са главним областима подршке – заштита животне средине, добро управљање, једнакост полова и социјална инклузија.  

Од 2009. године између Швајцарске (заступљене од стране Швајцарског секретаријата за миграције-SЕМ) и Србије постоји Миграционо партнерство са циљем заједничког управљања миграцијама и коришћења њиховог економског и друштвеног потенцијала. Подршка у износу од 2 милиона евра опредељена је за пројекте у областима заштите миграната и избеглица, превенцију ирегуларних миграција, борбу против трговине људима и миграције и развој.

За више информација посетите сајт:

https://www.eda.admin.ch/countries/serbia/en/home/representations/embassy-in-belgrade/cooperation-office.html