Одбор за стабилизацију и придруживање је одржао четврти састанак од ступања ССП између ЕУ и Србије на снагу 1. септембра 2013. Састанку су копредседавале Кетрин Вент, шеф Одељења у Генералном директорату за суседство и преговоре о проширењу и Ксенија Миленковић, вршилац дужности директора Канцеларије за европске интеграције.
Одбор за ССП је поздравио напредак који је Србија остварила у протеклој години у оквиру приступних преговора. Том приликом је још једном наглашена јасна опредељеност ЕУ европској перспективи Србије.
Одбор је анализирао напредак остварен у испуњавању политичких критеријума. Одбор је истакао значај свеобухватних консултација са заинтересованим странама у законодавном и приступном процесу и улогу Парламента у надзору над извршном власти. Наглашена је улога независних регулаторних тела као и значај делотворног праћења њихових закључака. Одбор је подстакао Србију да настави са остваривањем успеха у спровођењу реформи државне управе. Такође је истакнут значај јачања регионалне сарадње и прогресивног усклађивања спољне политике Србије са ЕУ.
Када су у питању правосуђе и владавина права, Одбор за ССП је подсетио да је напредак у поглављима 23 и 24 кључан за одређивање целокупног темпа приступних преговора. Потврђено је остваривање извесног напретка у реформи правосуђа, попут смањења броја заосталих предмета, али је истовремено истакнуто да је неопходно уложити додатне напоре. Одбор за ССП је још једном истакао нарочити значај проактивног приступа борби против корупције, организованог криминала и тероризма. Осим тога, још једном је указано на значај заштите основних права.
Одбор за ССП је похвалио напоре које Србија улаже у решавање мигрантске кризе са којом је суочена цела Европа. Истакнут је значај регионалне сарадње у области управљања миграцијама и контроле граница. Поздрављени су напори које Србија улаже у сузбијање ирегуларних миграција и наглашена нужност усклађивања поступка азила са Европском унијом.
Одбор за ССП је такође анализирао економске критеријуме и констатовао да је учинак српске привреде у 2016. био солидан, при чему је раст БДП-а био виши а јавни дефицит нижи од очекиваног. Истакнута је потреба за улагањем даљих напора за консолидацију буџета и убрзање структурних реформи, конкретно по питању унапређења пословног окружења и подстицања инвестиција. Европска комисија је нагласила да ће наставити да помаже Србији у унапређењу економског управљања.
Одбор је констатовао да је реализација ССП-а генерално задовољавајућа. Либерализација трговине коју је омогућио Споразум довела је до великог повећања српског извоза у ЕУ: преко 70 одсто у периоду између 2010. и 2016. године.
Одбор за ССП је размотрио тренутно стање у различитим областима обухваћеним ССП-ом и констатовао недавни напредак у области трговине, индустрије, царине и опорезивања, пољопривреде, унутрашњег тржишта и конкуренције, иновација, информатичког друштва и социјалне политике, саобраћаја, животне средине и енергетике. Истакнуте су области у којима је потребно улагање већих напора како би се побољшала усклађеност са ССП-ом, попут унапређења контроле државне помоћи, али је истовремено похваљено укидање заштитних мера за одређене пољопривредне производе.
Коначно, Одбор је размотрио опсежну финансијску помоћ Европске уније Србији. ЕУ је посвећена даљем пружању подршке Србији у процесу приступања ЕУ, укључујући и финансијску подршку. Од 2007. године, одобрено је близу 1,8 милијарди евра подршке приступању Србије ЕУ. ЕУ је подржала Западни Балкан и у решавању мигрантске кризе; наиме, Србија је од августа 2015. добила више од 50 милиона евра помоћи. Од 2000. године, ЕУ је, заједно са државама чланицама, убедљиво највећи донатор са 75 одсто од укупне бесповратне помоћи коју је Србија примила.
Обе стране су се сложиле да ће Одбор за ССП наставити да игра важну улогу у обезбеђивању континуитета процеса стабилизације и придруживања. Одбор је закључио да је правилно спровођење обавеза које произлазе из ССП-а значајно за оцењивање општег напретка у процесу приступања Србије Европској унији.