Влада Србије усвојила је предлог закона којим се потврђује споразум о зајму од Европске уније у износу до 1.131.090.929,77 евра, са роком отплате од 40 година, уз „почек“ од десет година, што значи да отплата главнице почиње 2034. године.
У образложењу предлога закона наведено је да је буџетом за 2024. годину предвиђено задуживање код ЕУ до износа од 1,2 милиона евра у оквиру Инструмента ЕУ за реформу и раст за Западни Балкан.
Како Народна скупштина мора да потврди уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, Влада Србије усвојила је на седници 5. децембра „Предлог закона о потврђивању Споразума о зајму између Европске уније, коју представља Европска комисија, као зајмодавца и Републике Србије, као зајмопримца и Народне банке Србије, као фискалног агента зајмопримца, у оквиру Инструмента за реформу и раст за Западни Балкан“.
Споразум је, како се наводи, потписан 28. и 29. новембра у Београду и Бриселу.
Инструмент за реформу и раст за Западни Балкан подразумева шест милијарди евра за цео регион Западног Балкана, од чега две милијарде гранта и четири милијарде у „меким кредитима“, а за Србију ће оквирно, како је наведено у образложењу предлога закона, бити расположиво укупно 1,59 милијарди евра за цео период финансирања (2024-2027).
Део средстава биће обезбеђен као буџетска подршка у кредитима, а око половине средстава (53,3 одсто, тј. цео грант и део кредита) биће опредељен за пројекте WBIF (Western Balkans Investment Framework).
Од укупно расположивог износа за Србију, оквирно 1,131 милијарда евра износе кредити и 455 милиона грант.
Од укупног износа зајма, за буџетску подршку оквирно ће бити на располагању 738 милиона евра, док за финансирање пројеката WBIF 393 милиона евра кредита и 455 милиона евра гранта.
За повлачење средстава Инструмента неопходно је да Србија испуни опште предуслове, који се тичу напретка у областима демократије, владавине права и људских права, као и у дијалогу са Приштином, опште услове који подразумевају макроекономску стабилност, транспарентност буџета и напредак у реформи јавних финансија, односно да испуни индикаторе из Реформске агенде.
Да би се обезбедила исплата средстава, корисници ће два пута годишње подносити захтев Европској комисији, која ће потом проценити испуњеност предуслова, општих услова и специфичних критеријума везаних за спровођење реформских мера предвиђених за дати период, а након тога ће се реализовати исплате.
Извор: Фонет