Србија ће имати пет постројења за прераду грађевинског отпада у пет региона до краја 2027. године, најављује Мира Раденовић Бојић, државна секретарка Министарства за европске интеграције, у разговору за Блумберг Адрију.
„Србија ће у наредне две и по године добити један уређени систем управљања и третирања грађевинским отпадом. Постројења ће бити у пиротском и сремско-мачванском региону, Суботици, Ужицу и Ваљеву“, најављује Раденовић Бојић и додаје да је вредност овог пројеката 7,5 милиона евра, од чега се 5,5 милиона евра финансира средствима Европске уније.
Поред пет регионалних постројења, каже саговорница ББА, већ наредне године кренуће реализација набавки мобилних дробилица за дробљење и прераду грађевинског отпада у Новом Саду, Нишу, Ваљеву, Сомбору, Смедереву, Инђији и Крагујевцу.
„Ови градови продукују, по неким прорачунима Министарства за заштиту животне средине, између 24.000 и 52.000 тона отпада годишње. Ми смо већ кренули у реализацију, а на градовима је да обезбеде и опреме одређену инфраструктуру“, истиче она.
Укратко, уколико све буде било по плану, шљунак, дотрајала дрвна грађа или бетон, уместо на дивљој депонији право ће у погон за обраду, након чега ће постати нови материјал за градњу.
„Идеја је да се највећа количина тог отпада искористи. Процене су да је 75 одсто садржаја грађевинског отпада заправо ископ од земље, који се након рециклаже може користити за прекривку депонија или атарске путеве, а да је око 12 - 25 одсто грађевински материјал (шут, бетон, плочице) и остатак су дрво, метали“, истиче она.
Када је реч о бетону, каже Раденовић Бојић, након рециклаже он може да се користи као сировина, у цементарама пре свега, мада и за путарску индустрију у асфалтној бази.
„Европа је своје цементаре раније припремила за прелазак на нискокарбонску производњу, па користе већ неко време грађевински материјал који је већ коришћен за производњу цемента“, каже она.
Грађевински отпад преовладава
Грађевински отпад у Србији чини више од 75 одсто укупног смећа. У Србији се, према проценама Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу, годишње створи око 100 милиона тона грађевинског отпада.
Чињеница је да је последњих година код нас градња у експанзији. Руши се, гради се, много је инфраструктурних радова, па велике количине грађевинског отпада завршавају на депонијама, поред путева и у природи. Чињеница је и да се много тога рециклажом може искористити.
У неким земљама Европе, попут Холандије и Данске, рециклира се чак 90 одсто укупне количине грађевинског отпада. План је да Србија до 2030. рециклира 40 одсто грађевинског отпада.
Грађевинска дозвола се не може добити без бриге о отпаду
Подсећамо, у октобру прошле године Влада је усвојила Уредбу којом се, први пут, прописује начин управљања грађевинским отпадом. Њен циљ је да спречи настанак дивљих депонија и отвори могућности да се отпад користи у грађевинарству.
Нова уредба прописује да пре почетка градње инвеститор мора да утврди колико и која врста отпада ће настати, као и на који начин ће поступати са тим отпадом. Без тога нема грађевинске дозволе.
На крају, за добијање употребне дозволе, неопходно је да достави доказ да је отпад збринут у складу са законом, односно са самим планом о управљању грађевинским отпадом.
Уредба прописује и да грађевинску књигу и план о збрињавању не морају да имају физичка лица која адаптирају стан или пословни простор – величине до 200 квадратних метара.
Извор: Блумберг Адрија
