Министарка за европске интеграције Србије Тања Мишчевић оценила је данас да 2027. година, до које би Србија могла да испуни неопходне реформе за чланство у Европској унији , „није измишљена“, већ је процена која је урађена заједно са Европском комисијом, али је истакла и да ни после тога посао није завршен.
После 2027. године нас очекује да покажемо „track record”, односно искуство о примени, потом састављање споразума које треба ратификовати, тако да ни после те 2027. године посао не престаје, предочила је Тања Мишчевић на конференцији „Београдски разговори о спољној политици - Проширење: нови модели, нови учесници“.
Влада Србије усвојила је Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ као јасан преглед свих активности, као и Реформску агенду, подсетила је она, указујући да je у Агенди наведено 98 активности за које је Србија врло јасно показала да је спремна да их испуни у одређеном року и на који начин.
То није замена за преговарачки процес, нагласила је она и предочила да држава до краја године треба да испуни осам мера ко проистичу из Агенде, закона и стратешких докумената и део су препорука из Извештаја Европске комисије о напретку Србије.
Најважнија ствар за мене нису оцене, већ препоруке, јер је то нешто што нам убрзава процес. Други део убрзања је План раста, односно укључивање у политике јединственог тржишта, навела је министарка.
Тања Мишчевић је рекла да План раста носи шест милијарди евра али има и оно „плус”, што Светска банка дефинише као дознаке у износу од две милијарде евра.
Према речима министарке, убрзање процеса приступања могуће је и конструктивним приступом у дијалогу о нормализацији односа Београда и Приштине, а не сме се занемарити ни усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ.
Наш циљ није само да отворимо кластер 3 што пре је могуће, већ да и остала поглавља у преосталим кластерима отворимо што пре и да разговарамо о испуњености прелазних мерила за поглавља 23 и 24, закључила је Тања Мишчевић.
Шеф делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре оценио је да је руска агресија на Украјину покренула процес проширења, али је сада у том процесу, поред земаља Западног Балкана, и неколико нових држава.
Жиофре је предочио да су у том процесу врло брзо активирани механизми да се и финансијски подрже кандидати за чланство у ЕУ.
Према његовим речима, интезивно се ради и да се регион укључи у јединствено европско тржиште и пре самог приступања у чланство.
Процес приступања и геополитички контекст нам говоре да је стратешки избор бити члан ЕУ, нагласио је Жиофре.
То је важан избор и поздрављамо то да је Србија потврдила да је њен стратешки циљ да буде чланица ЕУ, то је важан корак који не потцењујемо. Поздрављамо све што је Србија учинила да подржи Украјину, позицију коју је заступала у међународним форумима, а ценимо и њен допринос ЕУ мисијама у Африци, рекао је Жиофре.
Усклађивање Србије са спољном и безбедносном политиком ЕУ је на 51 одсто и зато је важно да будемо што јаснији у одређивању правца Србије ако жели чланство у ЕУ, поручио је он.
Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић подсетила је да је процес проширења ЕУ био блокиран низ година, после изјаве некадашњег председника Европске комисије Жан-Клода Јункера да у мандату те комисије нема проширења.
Нестало је ентузијазма, па су и реформе заустављене. Добили смо Берлински процес као „чувара ватра” да тај процес остане жив, указала је она.
Према њеним речима, геополитичка ситуација је, нажалост, довела до тога да се тема проширења ЕУ врати у фокус.
Александра Јоксимовић је оценила да државе региона морају брже да се трансформишу, а ЕУ да покаже да заиста жели те земље у свом чланству и да се успостави поверење између актера.
Регионални директор Фондације Ханс Зајдел Клаус Физингер оценио је да јачање регионалне сарадње доприноси убрзању европских интеграција.
Физингер је оценио да је 2022.година донела геополитичке промене које је промениле процес проширења, што се позитивно одразило на Западни Балкан.
Са друге стране, он је указао да то може бити и додатни изазов за регион, јер су се појавили нови конкуренти из Источног партнерства - Украјина, Молдавија и можда Грузија, који би могли да преузму вођство.
Конференција је почела минутом ћутања за погинуле у несрећи на Железничкој станици у Новом Саду.
Извор: ФоНет
