Председница Скупштине Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су европске интеграције и регионална сарадња два "апсолутна приоритета" спољне политике Србије.
Што брже напредујемо ка ЕУ, боље и брже правимо добро квалитетно друштво за грађане, привреду, јачамо владавину права и све реформе које спроводимо скоро десет година, наставићемо у складу са препорукама које смо добили у годишњем извештају Европске комисије, рекла је Ана Брнабић на конференцији парламентарних одбора за европске интеграције Процеса стабилизације и придруживања у Југоисточној Европи.
Ана Брнабић је оценила да има ствари које се могу замерити и Европској унији (ЕУ) на том тешком путу за све нас, али шта год се може рећи као критика на рачун ЕУ, једна ствар ће увек остати, а то је да је ЕУ највећи и најуспешнији мировни пројекат у историји човечанства.
Унија је обезбедила деценије мира и баш због тога и ми са Западног Балкана морамо бити њен део, поручила је Ана Брнабић.
Ана Брнабић додала је да Србија не може бити јака и стабилна ако не постоји добро повезан и стабилан регион.
Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић оценила је да се у ЕУ појавио нови замах у проширењу, пре свега због рата у Украјини.
Тања Мишчевић је рекла да регион зна да искористи тај замах, па је статус кандидата стигао за БиХ, први кластер за Албанију, прелазна мерила за Црну Гору, док се нада да ће и Северна Македонија и Србија имати ту врсту успеха како би се цео регион померио корак напред.
Она је изјавила да је у Извештају Европске комисије четврти пут речено да је Србија технички спремна за отварање кластера 3. Осврнула се и на овогодишње извештаје о владавини права којом су државе Западног Балкана оцењиване по критеријумима као и државе чланице ЕУ, па се може констатовати да су питања правосуђа, владавине права, слободе медија и унапређење медијских слобода кључна питања за све у Европи.
Према њеним речима, ове године се највише говорило о Плану расту, вредном шест милијарди евра, али је истакла да треба увек наглашавати да то није замена за преговоре о интеграцији које свака од држава води са ЕУ.
Мишчевић је рекла да се ради на припреми две закона који ће бити представљени Скупштини ради ратификације како би се омогућила исплата новца из Плана раста.
Србија има 98 индикованих реформи до краја 2027. године, а осам до краја ове године и то ће бити доказ њеног кредибилитета у испуњењу Реформске агенде, оценила је она.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре поновио је да ЕУ није комплетна без Западног Балкана, који је у срцу Европе, окружен државама чланицама.
Жиофре је рекао да је чланство у ЕУ најбоља перспектива за Србију и остале у региону за демократију, мир и просперитет.
Чланство је сада надохват руке, јер имамо нови замах и сада је време да удруже напори и искористе прилике, рекао је Жиофре.
Жиофре је рекао да се мора осврнути на ничим изазвану и неоправдану руску агресију на Украјину, коју сви осуђују, а Унија рачуна на подршку држава кандидата да се успротиве агресији.
Он је предочио да од данас почињу јавни разговори са кандидатима за европске комесаре, додајући да о приоритету процеса проширења ЕУ говори и то што ће бити именован комесар посебно задужен за тај процес.
Уверен сам да ће сви партнери на Западном Балкану годишње извештаје Европске комисије користити као инструмент који ће им помоћи да убрзају напоре, рекао је Жиофре.
Жиофре је говорио и о Плану расту за Западни Балкан и реформским агендама, подсећајући да их је усвојено пет, те да се очекује и документ Босне и Херцеговине.
Парламенти имају важну улогу у овом процесу, с обзиром на усвајање два закона којим би се “откључале“ исплате новца из Плана раста, али и потом контролу испуњавања обавеза из Реформских агенди, рекао је Жиофре.
Према његовим речима, добросуседски односи и регионална сарадња су важан део напретка сваке земље, а посебно важна иницијатива је Берлински процес.
Настављамо да помажемо регион политички, економски и на сваки други начин, рекао је Жиофре.
Председница Одбора Скупштине Србије за европске интеграције Елвира Ковач позвала је све да минутом ћутања одају пошту погинулима у несрећи у Новом Саду.
Ковач је рекла да састанку присуствују представници парламента Албаније, БИХ, Северне Македоније, Црне Горе, а да су ту као гости парламентарци Пољске, Мађарске, Турске и Грузије, док нажалост у Београд нису могли да дођу представници Украјине и Молдавије.
Желимо сви заједно да радимо на унапређењу парламентарне и регионалне сарадње, рекла је Елвира Ковач.
Извор: Фонет
