За рад новинара и његову објективност најважније је да разговара са што више независних извора, са супротстављеним странама. Апсолутна истина не постоји, али да бисмо могли да будемо објективни, да проверимо тачност информација, па и да формирамо мишљење морамо разговарати са људима, рекао је данас угледни јапански коментатор дневних новина „Nikkei“ Хиројуки Акита.
Разговор са Акитом „Новинарска етика у извештавању о спољној политици и безбедности" организовало је Удружење новинара Србије, у сарадњи са Министарством за европске интеграције и Амбасадом Јапана у Србији.
Хиројуки Акита је, на почетку разговора са новинарима српских редакција, рекао да је први пут у Србији, али да осећа блискост са колегиницама и колегама јер „смо изабрали исти живот“.
„Одлучили смо да у животу не радимо да бисмо зарадили новац, него да имамо прилику да упознајемо људе, радознали смо и имамо потребу и жељу да делимо важне информације са нашом публиком“, рекао је он.
У свом уводном обраћању Акита се осврнуо на две теме – основне принципе новинарства у Јапану и своје лично виђење новинарства.
Он је подсетио да је Јапан у Другом светском рату био у рату са Сједињеним Америчким Државама. Како је истакао, у том периоду медији у Јапану нису могли и нису имали моћ да зауставе рат. У том периоду, са једне стране, јапанска Влада контролисала је медије, док су са друге и сами новинари промовисали власт и њену милитантну политику.
„Када сам 1987. године дошао у 'Nikkei', уредници су ми рекли: ’Мисија нашег листа је да не поновимо исту грешку. Наш циљ је да читаоцима понудимо објективне информације како Јапан не би отишао у екстрем и поновио исту грешку’“, рекао је Акита.
Он је објаснио да се дневне новине „Nikkei“ залажу за два приципа - подршку демократији и подршку тржишној економији. Њихов циљ је, додао је, да сви могу имати слободан и бесплатан приступ објективним информацијама.
„То јесте идеал, али имати идеале је важно“, рекао је Акита.
О свом виђењу новинара – А, Б и Ц ниво
Говорећи о свом погледу на новинарство, Акита је испричао да му је још пре петнаест година један јапански политичар, који је касније био и председник владе Јапана, испричао своје виђење, односно класификацију новинара, са којим је, како је додао, и он сагласан.
„Тај политичар је новинаре поделио у три нивоа, А, Б и Ц. Новинари на Ц нивоу су новинари који пишу оно што политичари желе да они пишу. Међутим, политичари и интересне групе ове новинаре дубоко у себи не поштују, већ их гледају само као алат“, објаснио је.
Новинари на Б нивоу, објашњава Акита, су они новинари који повремено напишу и неки критички осврт, текст или анализу који се политичарима не свиђа. Међутим, како је појаснио, то су новинари са којима политичари могу лако престати да комуницирају и тако их „казнити“.
Новинари А нивоа, рекао је он, су новинари који увек пишу критички и пишу оно што се политичарима не допада, али који због тога уживају кредибилитет јер пишу истину.
Политичари, каже, не могу са њима да прекину контакт јер се плаше да изгубе комуникацију са кредибилним новинаром.
„Особе које ти смеју рећи аргументовану критику су важни и ви их поштујете и не желите да их изгубите. Исто је тако и са пријатељима“, рекао је Акита.
Међутим, како је истакао, критика као таква не треба увек да буде сврха. Важно је сачувати објективност.
„Када мислим да је нешто добро, то напишем. Када мислим да нешто не ваља, такође то напишем“, рекао је Акита.
Он је говорио и о својој пракси да кад год у коментару критикује неког, након тога тражи да са њим разговара, односно уради интервју.
„Увек желим да се чује и друга страна. Важно је разговарати са свим странама. У супротном, то би био крај комуникације са том страном, а то није добро“, рекао је Акита.
Важно је читаоцима пружити информације како би формирали свој став
На питање новинарке Љубице Гојгић, која је водила разговор, да се у Србији верује да подршка демократији и подршка тржишној економији (што су основни принципи листа 'Nikkei') не иду заједно, те шта мисли о томе, Акита је рекао да је сагласан да та два не иду увек руку под руку.
„Велике корпорације имају један циљ – профит. И то је у реду, све док оно што раде, раде у јавном интересу. Улога новинара је да учини пословање тих фирми што је могуће транспарентнијим и извештавају уколико оне не раде у јавном интересу“, рекао је Акита.
Како је додао, до информација о томе није увек лако доћи, али његово искуство потврђује да у таквим случајевима увек постоји нека особа која има податке, не слаже се са таквим пословањем и жели да то подели са новинарима.
„Потребно је пронаћи их, потребно је разговарати са људима. Чак и када званичници не желе да нам дају информације, морамо се трудити да до њих дођемо. Новинари такве ситуације морају превазићи, али то је некада веома тешко“, рекао је Акита.
Новинари треба „да дају дијагнозу, а не да пишу рецепте“
Одговарајући на питање како се новинари могу прилагодити и остати објективни у врло напетој геополитичкој ситуацији у свету, Акита је одговорио кроз метафору.
„Немам конкретан одговор. Рећи ћу то овако – када вас нешто боли, прво одете код лекара. Он вас прегледа, уради тестове и да дијагнозу. Када имате дијагнозу, онда вам напише рецепт који ви примените и будете боље. Мислим да је улога новинара да, имајући све важне информације, дају дијагнозу, уместо да одмах скачу на рецепт“, истакао је.
Да би дошли до дијагнозе, поновио је, новинари, као и лекари, морају много да истражују, да прикупљају информације, разговарају са људима.
„Ја сам коментатор, моја улога тренутно јесте да пишем рецепт, али то не могу урадити без да пре тога истражим и чујем различите ставове и мишљења“, рекао је Акита.
Све је теже препознати лажне вести јер се праве од комбинације истинитих
Говорећи и о лажним вестима, дезинформацијама, пропаганди, Акита је рекао да сматра да се лажне вести могу поделити у две групе.
„Прве су лако уочљиве лажне вести. Кажете да је нешто црно, а оно је бело. То је чиста лажна вест. Већи су проблем оне друге, лажне вести које су настале као комбинација неколико истинитих вести“, рекао је он.
Како је објаснио, можете, на пример, да кажете да је "загађење ваздуха све горе у Србији и Јапану", то је тачно, а онда имате корупцију, "корупција је све гора и гора".
"Оба су тачна. Али онда неко може да каже да је загађење све веће зато што је тај политичар корумпиран, што не мора бити истина", објаснио је.
Са таквим наративом веома је тешко носити се, закључио је Акита.
На питање како проверава информације, Акита је још једном поновио да је зарад формирања мишљења најважније да новинар има што више извора, независних и са супротним гледиштима.
„Апсолутна истина не постоји. Нисам савршен, али се увек трудим да чујем најмање два супротна мишљења о нечему и онда кажем који је мој став и на основу чега га доносим“, рекао је Акита.
Спољнополитичке теме - односи са Америком, рат у Украјини, бомбардовање Југославије...
Разговор са угледним јапанским коментатором била је и прилика да се размене мишљења и ставови и о бројним спољнополитичким темама.
Тако је Акита говорио и о позицији Јапана у односу на Сједињене Америчке Државе, о свом ставу о свеукупној геополитичкој сцени у свету, рату у Украјини, али и о НАТО бомбардовању Југославије 1999. године.
Новинарка Љубица Гојгић подсетила је на савезништво Јапана и САД-а и упитала Акиту да ли отворено савезништво са Америком ограничава јапанске новинаре у критици према САД, на шта је Акита рекао да на „ово питање све више преовлађује одговор: ’Не’“.
Како је појаснио, Јапан и САД имају споразум по којем је САД дужна и да брани Јапан у случају да га неко нападне, те да САД има војну базу на територији Јапана.
„Јапан се до сада у потпуности ослањао на то“, рекао је.
Међутим, испричао је да је „Доналд Трамп у својој кампањи за председника изјавио да САД има обавезу да брани Јапан ако га неко нападне, а да би у случају да неко нападне Америку, Јапанци седели код куће и гледали Сони ТВ“.
То је, објаснио је, натерало Јапан да озбиљно размишља о промени и прилагођавању своје спољне политике.
Акита је говорио и о рату у Украјини, у који ће, по његовом мишљењу, ускоро да се укључи и Северна Кореја која ће помоћи Русији, те да имајући у виду добре заједничке војне односе Русије, Северне Кореје, Кине и Ирана, те поларизацију на геополитичкој сцени, „свет постаје сличан оном из касних тридесетих година прошлог века“.
На питање да ли је извештавао о НАТО бомбардовању Југославије 1999. године, Акита је рекао да је у то време као новинар пратио унутрашњу политику Јапана.
„Морам да признам да тада нисам пратио НАТО интервенцију. Сада када сам причао са доста људи у Србији, успео сам да видим и вашу перспективу. Први пут сам овде, научио сам много, али још увек не довољно да бих могао да судим“.
Амбасадор Јапана у Србији, Његова Екселенција господин Акира Имамура подсетио је да Јапан 1999. године „није рекао да подржава НАТО бомбардовање Југославије, већ да га разуме“.
„Ту постоји разлика“, рекао је и додао да Јапан није јасно подржао НАТО бомбардовање због одсуства одобрења Савета безбедности Уједињених нација.
Хиројуки Акита рекао је и да похваљује неутралност Србије те да сматра да је то најбоља опција коју једна земља може да одабере. Ипак, како је истакао, геополитичка позиција Јапана се не може поредити са Србијом и због ње Јапан не може бити војно неутралан.
„Некада није паметно заузимати стране. Неутралност звучи као боља опција“, закључио је Акита.
Разговор са Хиројуки Акитом данас је у Прес центру УНС-а водила наша награђивана новинарка Љубица Гојгић, ауторка емисије Прави угао на Радио-телевизији Војводине, а присутнима се обратио и Његова Екселенција господин Акира Имамура, амбасадор Јапана у Србији, као и представници Министарства за европске интеграције Ивана Ђурић и Удружења новинара Србије Матеја Агатоновић.
Ко је Хиројуки Акита
Хиројуки Акита пише коментаре, колумне и анализе о међународној безбедности и спољној политици за дневне новине „Nikkei“ од 1987. године. Радио је у одељењу за политичке вести од 1998. до 2002. године. Извештавао је о унутрашњим политичким дешавањима, јапанској спољној и безбедносној политици. Од 2007. до 2017. године био је виши уредник, а радио је и као вођа тима за писање у Financial Times новинама у Лондону (од октобра до децембра 2017. године).
Био је дописник из Пекинга (1994-1998. године) и главни дописник из Вашингтона (2002-2006. године) где је извештавао из Беле куће, Пентагона и Стејт Департмента током Бушове администрације.
Дипломирао је на Џију Гакуен колеџу 1987. године и магистрирао на Универзитету у Бостону.
Од 2006. до 2007. године био је сарадник програма САД-Јапан на Универзитету Харвард, где је водио истраживања на тему односа између САД, Кине и Јапана.
У марту 2019. године, освојио је Von-Ueda међународну новинарску награду за изузетна постигнућа у извештавању о међународним односима.
Аутор је две књиге на јапанском. Прве “Anryu (Игре моћи између САД, Кине и Јапана)” из 2008. године и књиге “Ranryu (Стратешка конкуренција између САД, Јапана и Кине)” изашле 2016. године.
Извор: Удружење новинара Србије
