Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић изјавила је данас да Србија до краја године треба да испуни седам посебних мера како би показала спремност да спроводи Реформску агенду, а међу њима су примена препорука ОДИХР за унапређење изборног процеса и поновни избор Савета РЕМ.
„До краја ове године први приоритет Реформске агенде је спровођење препорукa ОДИХР, избор Савета РЕМ, спровођење Пакета мера за енергетску интеграцију, попис шема државне помоћи, подзаконски акти везани за безбедност 5Г мреже“, навела је Мишчевић.
Она је нагласила и да је потребно изменити три закона, односно изменити законе о електронским медијима и о јавном информисању и медијима, односно усвојити нови Закона јавним медијским сервисима.
„Потребно је усвајање Акционог плана за Стратегију борбе против корупције и додатно усклађивање са визним режимом ЕУ за додатне три државе чијим држављанима је потребна виза за улазак у Унију“, додала је она.
„Тек када Европска комисија потврди да смо испунили све мере, онда можемо добити новац из прве транше“, рекла је Мишчевић и напоменула да то нема везе са такозваним предфинансирањем.
„Ми немамо датум приступања у чланство, а направили смо документ којим предвиђамо да до средине 2027. године прихватамо обавезе које има држава чланица ЕУ, а то по мени говори о амбициозности ове агенде“, нагласила је Мишчевић.
Према њеним речима, спровођењем ових мера Србија показује да је кредибилан партнер у преговорима и приступању ЕУ.
Мишчевић је рекла да ће наредне недеље бити одржан састанак са Националним конвентом о ЕУ (НКЕУ) да би се договорило како ће бити укључени и у праћење примене Реформске агенде.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре рекао је да ће, према проценама, Србија моћи да рачуна до 1,58 милијарди евра из Плана раста, уз ИПА финансирање.
„То је могућност да Србија и земље региона затворе тај економски јаз који постоји између њих и просека ЕУ, али и да осете неке повољности пре самог чланства у Унији“, објаснио је Жиофре.
„Желимо да убрзамо процес интеграција, а о томе говори и сама брзина успостављања Плана раста, законске основе, буџетирање у само годину дана, а све то уз изборе у ЕУ“, подсетио је он.
Жиофре је указао да је финансирање другачије од ИПА и новац ће бити уплаћиван по испуњењу одређених корака, као што је Унија то чинила према својим државама чланицама током ковид кризе.
„Када је реч о праћењу испуњења реформи из Агенде, ослањаћемо се и на цивилни сектор“, најавио је он.
„То ће бити прилика да српска економија оствари свој пуни потенцијал, оствари зелену и дигиталну транзицију, да ојача владавину права када је реч о изборима, медијима, све у циљу бржег напредовања ка ЕУ и бољег квалитета живота грађана Србије“, предочио је Жиофре.
„Европска комисија и Влада Србије радиле су напорно на изради ове агенде и надамо се да ће по усвајању два закона у парламенту имати до краја године предфинансирање“, рекао је Жиофре.
Координаторка НКЕУ Бојана Селаковић рекла је да цивилно друштво није у потпуности задовољно начином на који је процес израде Реформске агенде текао, јер сматрају да је могла бити амбициознија.
Она је рекла да су НКЕУ и ресорни скупштински одбор у истом тренутку упознати са Реформском агендом и пратиће њено испуњавање.
„Нисмо задовољни амбициозношћу предложеним реформама и сматрали смо да је ово прилика да се оне убрзају“, додала је Селаковић и изразила наду да ће испуњавање мера из Агенде омогућити да се откочи процес интеграција, који је три године заустављен.
Селаковић је рекла да је ово добар знак и из Уније, а то је да процес проширења има известан крај и да и ЕУ жели да се он оконча и земље Западног Балкана буду интегрисане.
Влада Србије усвојила је 3. октобра Реформску агенду, документ који садржи листу одабраних реформских области.
За Србију би, према методологији Европске комисије, предфинансирање требало да износи 112 милиона евра, али је пре тога потребно да Србија са ЕУ усагласи и ратификује у парламенту споразуме о финансијском инструменту и о зајму.
У четири реформске области предвиђено је 98 мера, чије испуњавање је услов за исплату 1,58 милијарди евра колико ће Србији 2027. године бити на располагању из Плана раста за Западни Балкан, у виду грантова и зајмова.
У области Пословног окружења и развоја приватног сектора предвиђено је 26 корака за исплату новца, у области Зелене и дигиталне транзиције 39 корака, Људски капитал захтева испуњавање 12 корака за исплату, док је 21 корак потребан за област Мере у области владавине права.
За Београд и Приштину постоји и специфичан услов и он се односи на конструктиван приступ дијалогу, који се одвија под окриљем ЕУ.
Извор: Фонет
