План раста и Реформска агенда Србије

03. октобар 2024. | Београд

План раста и Реформска агенда Србије

Влада Србије усвојила је на седници одржаној данас, 3.октобра, Реформску агенду Републике Србије, документ чији је циљ да убрза свe покренутe реформe, онако како су већ трасиране у преговорима о чланству са ЕУ.  Припремљен је у сарадњи институција Републике Србије, њих 37 и Европске комисије, као одговор на понуду Европске уније за убрзане припреме за чланство кроз План раста ЕУ за Западни Балкан.  

Реформска агенда Србије обиман је стратешки документ у којем  су детаљно наведени сви они кораци, односно мере, које ће институције Србије предузети како бисмо брже напредовали у бројним реформама на путу ка чланству у ЕУ, а  са друге стране и повукли новац намењен Србији из Европског фонда за раст.

У четири реформске области  предвиђено је 98 мера, односно корака који ће, када буду реализовани, бити услов за исплату:

  1. Пословно окружење и развој приватног сектора (26 корака за исплату),
  2. Зелена и дигитална транзиција (39 корака за исплату)
  3. Људски капитал (12 корака за исплату)
  4. Основе, односно мере у области владавине права (21 корака за исплату)

Даља процедура предвиђа да Комитет  за ИПА, у којем су представљене све државе чланице ЕУ, усвоји Реформску агенду, након чега ће бити донета и Одлука о спровођењу Европске комисије. Такође, до краја године Република Србија треба са ЕУ да усагласи и да ратификује у Народној скупштини и два финансијска инструмента, који ће бити саставни део Плана раста, што је услов да повучемо средства намењена нашој држави. За Србију би, према методологји Европске комисије, прва транша требало да буде у износу од око 112 милиона евра, од укупно 1,58 милијарди евра, колико ће нам бити на располагању до краја 2027. године, односно у наредне нешто више од три године, уколико остваримо све што је Реформском агендом предвиђено.

У Реформској агенди  наведени су посебно и општи услови као што је владавина права, која је примарни услов за било какав дијалог свих са Европском унијом, уз додатни предуслов специфичан за Београд и Приштину, који се односи на конструктивни приступ дијалогу између Београда и Приштине, у којем Београд већ доследно учествује.