Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић и шеф Делегације Европске уније Емануеле Жиофре присуствовали су данас представљању завршетка пројекта и пуштању у рад соларне електране снаге 50 киловата на крову зграде Градске управе у Врању.
Очекује се да ће постављање соларних панела допринети смањењу емисије гасова стаклене баште за око 31,8 тона годишње.
Пројекат је реализован захваљујући иницијативи Споразум градоначелника за климу и енергију, који на Западном Балкану спроводи немачка агенција ГИЗ.
Вредност пројекта је 9,33 милиона евра, од којих је осам милиона донација ЕУ, док је остатак донација немачког Министарства за економску сарадњу и развој.
Градоначелник Врања Слободан Миленковић изјавио је да ће данас електрана бити званично пуштена у рад и да ће грађани на дисплеју моћи да виде производњу струје из сунчеве енергије.
Грађани ће бити у прилици да виде о коликој уштеди је реч и што се тиче новца. Вредност инвестиције у Врању је 53.000 евра, од чега је више од 40.000 евра подршка ЕУ, навео је Миленковић.
Тања Мишчевић је изјавила да је пројекат соларне електране врхунац приче о томе како се помоћ ЕУ користи на добробит свих.
Ми као део Европе, иако нисмо чланица, делимо исте обавезе у смислу смањења емисије угљендиоксида до 2050. године и оваква врста сарадње је добродошла и на обострану корист, оценила је Тања Мишчевић.
Према њеним речима, енергетска транзиција је део реформске агенде коју Србија припрема у оквиру Плана раста и Врање је пример да јавни објекти могу бити оснажени самом производњом и уштедом енергије.
Жиофре је изјавио да ће том соларном електраном бити остварена огромна уштеда струје, еквивалента производње 20 домаћинстава, и бити смањена емисије угљендиоксида.
Врање је део иницијативе Споразум градоначелника још од 2011. године и од тада је предузет низ акција, које су показале посвећеност у борби против климатских промена, рекао је Жиофре.
Он је навео да Европа жели да до 2050. године буде први карбонски неутралан континент и зато помаже и државе кандидате за чланство у ЕУ, као што је Србија, да би се достигао тај циљ.
У протеклих 10 година је ЕУ само у енергетски сектор дала 600 милиона евра, а сада ће кроз План раста бити обезбеђено 1,5 милијарди евра за Србију. Та средства мора пратити низ реформи, пре свега у енергетском сектору, изјавио је Жиофре.
Далеко од тога да имамо паузу у процесу европских интеграција, изјавила је Тања Мишчевић, док је шеф Делегације Европске уније Емануеле Жиофре оценио да би требало искористити нови замах који постоји у ЕУ.
Тања Мишчевић је рекла да се ради на отварању Кластера 3, наводећи да је Европска комисија дала зелено светло за тако нешто.
Цео дан који смо провели у Врању показује да радимо на програмима и пројектима који нас приближавају ЕУ, изјавила је Тања Мишчевић.
Жиофре је најавио да ће ускоро бити представљен нови састав Европске комисије, која ће имати комесара потпуно посвећеног проширењу ЕУ.
Зато је важно да земље кандидати, пре свега Србија, интензивирају реформске процесе, оценио је Жиофре.
Извор: Фонет
