Европски механизам за владавину права дефинише поступак дијалога о владавини права између Европске комисије, Савета и Европског парламента заједно са државама чланицама, као и са националним парламентима, цивилним друштвом и другим заинтересованим странама, који се води током читаве године. Дијалог као резултат али и основу има Извештај о владавини права јер се њиме на равноправној основи, систематски и објективно испитује стање владавине права у свим државама чланицама Европске уније. Извештај за 2024. годину је посебан јер први пут укључује и оцену стања у областима владавине права у напреднијим државама кандидатима, међу којима је и Србија.
Основни циљ овог Механизма и његовог Извештаја јесте да подстиче сарадњу свих институција ЕУ да дају допринос јачању владавине права, свака у складу са својим надлежностима. Овај циљ свакако одражава интерес и Европског парламента и Савета ЕУ о овом питању, а Комисија преко Механизма позива националне парламенте и власти да отворе расправу о Извештају, али подстиче и друге заинтересоване стране и на националном и на нивоу ЕУ да се укључе у тај дијалог.
Како је сама Европска комисија саопштила, у односу на први објављени Извештај о владавини права из 2020. године, ове године државе чланице и ЕУ у целини много су боље припремљене за откривање, спречавање и решавање изазова у овој област. Јачањем владавине права јачају и европске демократије, узајамно поверење унутар ЕУ, доприноси се и добром функционисању јединственог тржишта, од чега користи има и пословно окружење које подстиче конкурентност и одрживи раст. Идентификовање изазова што је пре могуће, уз међусобну подршку Комисије, других држава чланица и заинтересованих страна, укључујући Савет Европе и Венецијанску комисију, помаже државама чланицама, а од ове године и неким државама кандидатима, да, користећи искуства других, нађу решења за заштиту владавине права.
Извештај о владавини права од ове године прати развој у четири области из домена владавине права и у Србији, као једној од држава кандидата које су према објективним критеријумима највише напредовале у процесу приступања, посебно у степену припремљености у области владавине права. Намера је да се и на овај начин подстакне спровођење реформи и припрема наше државе, да као будућа чланица одржи достигнуте стандарде и посебно да унапреди њихово спровођење али и да иде даље – пошто се реформе у владавини права, показује и овај Извештај, не завршавају уласком у чланство у Унији. Сам Извештај је сачињен на основу састанака пододбора за Правду, слободу и безбедност, посебних мисија, сталних дијалога о појединачним областима (правосуђе, борба против корупције, медији) с Владом Србије. Посебно, за потребе израде овогодишњег извештаја Европска комисија је разговарала са свим заинтересованим странама унутар наше државе, цивилним друштвом, Националним конвентом, медијским удружењима, политичким партијама. Сврха овог документа јесте преглед стања у Србији али и поређење са осталима, пре свега ради учење из искуства других. Заправо, посебна вредност Извештаја јесу и представљена конкретна решења и примери на који начин су друге државе решавале одређена питања, а са којима се и ми данас сусрећемо или ћемо се тек са њима суочити.
Извештај о владавини права за све државе чланице и за посматране државе кандидате, укључујући и Србију, прави преглед у четири стуба и то су: национални правосудни систем, борба против корупције, плурализам и слобода медија и други институционални системи провере и међусобне контроле.
Сам Извештај о владавини права не садржи препоруке о даљем реформском процесу у овој области за државе кандидате, и ту је највећа разлика у односу на државе чланице ЕУ. Европска комисија ће препоруке дати у редовном Годишњем извештају о напретку за 2024, који се очекује на јесен.