Мађарска ће током свог председавања Европском унијом предложити одржавање неформалног самита ЕУ - Западни Балкан како бисмо искористили добар замах у политици проширења, изјавио је данас мађарски амбасадор у Србији Јозеф Мађар, док је министарка за европске интеграције Тања Мишчевић рекла да је Србија спремна за отварање новог кластера.
Мишчевић је, на скупу Центра за европске политике “Од Белгије до Мађарске”, посвећеног промени земље председавајуће Саветом ЕУ, рекла да Србија највише ради како би одржала темпо који би доказао да је спремна за отварање кластера 3.
Радимо на реформској агенди за примену Плана раста, који треба да унапреде економски и социјални раст и развој. Дијалог са Приштином се наставља, али нисмо ми ти који не показујемо конструктивност, рекла је Мишчевић.
За десетак дана у Бриселу ћемо разговарати о коментарима које смо добили на самопроцену испуњености примене поглавља 23 и 24 које се тичу владавине права и основних права, а потом ћемо са пријатељима из Националног конвента о ЕУ да видимо како и под којим условима да унапредимо кључне области како бисмо били у позицији Црне Горе, која је добила зелено светло за почетак затварања преговарачких поглавља, предочила је Мишчевић.
Морамо да искористимо План раста за Западни Балкан, односно поновно интересовање унутар ЕУ за политику проширења, које је последица рата у Украјини, рекла је Мишчевић.
Желели бисмо да сада на бољи начин искористимо ову прилику, не да је злоупотребимо, рекла је она и додала да ће бити потребна подршка цивилног друштва за реформску агенду.
Мишчевић је рекла и да се са реформском агендом не може излазити у јавност док се не добије одобрење, не Европске комисије, већ држава чланица, а сад друге стране, Влада неће усвојити реформску агенду без мишљења НКЕУ и Одбора за европске интеграције. Тај процес је за све, не само за Србију, одложен до 20. августа, напоменула је она.
Мишчевић је указала и да новац из Плана раста и ИПА нису довољни да би Србија достигла просек ЕУ, за шта је у овом тренутку потребно 25 до 30 година.
Говорећи о земљама председавајућим ЕУ, Мишчевић је констатовала да је Белгија урадила одличан посао упркос томе што је због европских избора посао био убрзан, односно Мађарска ће функционисати у условима успостављања нових институција.
Мађарска је врло јасно ставила проширење на агенду, да је то у њиховом најбољем интересу, интересу ЕУ, а ми смо спремни да радимо у том процесу и већ радимо, констатовала је она.
Шеф делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре рекао је да је израда и брзо усвајање Плана раста за Западни Балкан знак снажне политичке воље институција и држава чланица када је реч о политици проширења.
Руска агресија на Украјину је променила перспективу и проширење на Западни Балкан се схвата као стратешка инвестиција за ЕУ, рекао је Жиофре.
У мађарско председавање улазимо са ситуацијом да „имамо много више горива“ да се припремимо за проширење, рекао је Жиофре који је подсетио да су за време белгијског председавања отворени преговори са Украјином и Молдавијом и дат је статус кандидата за БиХ.
Жиофре је новинарима, уочи скупа, рекао да проширење поново високо на агенди ЕУ и да се наставља рад на свим областима.
Према његовим речима, у уторак је одобрено 1,2 милијарди евра за Западни Балкан, са Србијом се наставља изградња пруге Београд-Ниш, као и припрема прве транше новца за Србију у оквиру Плана раста за регион.
Амбасадор Мађарске Јозеф Мађар подсетио је да његова земља по други пут председава ЕУ и да би волела да у наредних шест месеци буде усвојен Пакт конкурентности.
Проширење је једно од најважнијих питања на агенди, Белгија је учинила пуно и ми сада желимо да искористимо тај замах, рекао је Мађар.
Он је напоменуо да се морају позитивним оценити напори које је Србија учинила да се у наредном периоду отвори нови кластер.
Није добро што више од три године нема напретка у отварању нових поглавља, нити Међувладине конференције, констатовао је Мађар, најављујући самит или неформални састанак на врху ЕУ и лидера Западног Балкана.
Мађар сматра и да је неопходно наставити дијалог Београда и Приштине и нормализацију односа.
Говорећи о посети премијера Виктора Орбана Кијеву, Мађар је истакао да су мир и безбедност приоритетна питања и да су то биле теме разговора у Украјини.
Амбасадорка Белгије Кети Бугенхоут рекла је да је Белгија током председавања испунила свој план, представљен кроз слоган - заштитити, јачати и припремити.
Током нашег председавања, отворени су преговори са Украјином и Молдавијом, БИХ је постала кандидат за чланство, а за Црну Гору је усвојен извештај о прелазним мерилима испуњености основних услова за затварање поглавља (ИБАР).
Председник Управног одбора Центра за европске послове Срђан Мајсторовић подсетио је да је у петак Савет ЕУ усвојио стратешки документ 2024-2029, којим се припрема за наредни мандат и међу чијим приоритетима је и припрема за будуће проширење.
Тиме ЕУ „лопту враћа у терен“ држава кандидата, који треба да испуне јасне и познате обавезе, рекао је Мајсторовић, додајући да то значи да се уздрже од подизања националистичких тензија, решавају проблеме и постижу тешке компромисе.
Мајсторовић је истакао да бројни извори додају да је Црна Гора фаворит за чланство у ЕУ, а уколико се жели да врати кредибилитет политици проширења, било би добро да се Подгорици придружи још неко из региона.
У изјави за медије министарка Мишчевић рекла је да ископавање литијума није услов Европске уније за Србију, али јесте потенцијал и могућност коју Европа види не само за Србију, већ за читав регион.
Мишчевић је подсетила на документ Европске комисије, када је предлагала План раста, у коме је као једну од области убрзане интеграције ставила и критичне сировине.
Поред тема којима смо се бавили - јединствени простор плаћања или зелене траке, односно убрзане царинске процедуре, области које су наведене у документу, објављеном када и извештај о напретку за цео регион, јесу и критични сировине, казала је Мишчевић.
Према њеним речима, цео регион може да помогне ланце снабдевања у Европи у производњи електричних возила.
Није услов, али потенцијал и могућност који Европа види за читав регион, поновила је она.
Амбасадорка Бугенхоут рекла је да је експлоатација литијума у Србији искључиво питање за Владу Србије, ни за кога другог, али оно што је валидно за све земље на свету јесте да се зарад очувања животне средине мора мењати начин саобраћаја. Само једно од решења, не једино, јесте прелазак на електрична возила, а за то су нам потребне батерије које користе литијум. То је једино што могу рећи, рекла је она.
Амбасадор Мађарске Јозеф Мађар је, одговарајући на питање да ли ископавање литијума постаје део европских интеграција, рекао да се воде разговори.
Ми подржавамо зелени договор, али на начин да се поштују услови који су потребни да индустрија која се базира на електричним возилима или батеријама за њих повеже и Србија може пуно тога учинити.
Извор: Фонет
