Србија остаје посвећена европском путу

14. мај 2024. | Београд

Србија остаје посвећена европском путу

Европски комесар за суседску политику и проширење Оливер Вархеји састао се данас у Влади Србије са министарком за европске интеграције Тањом Мишчевић, министром финансија Синишом Малим, министарком за рударство и енергетику Дубравком Ђедовић Хандановић и министром грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Гораном Весићем.

Комесар је том приликом честитао министрима на именовању, изразио наду да Србија остаје посвећена свом европском путу и охрабрио нову Владу да искористи тренутни замах проширења и спроведе неопходне реформе, уз подршку Европске уније. Комесар Вархеји је додао да је ЕУ недавно усвојила План раста у вредности 6 милијарди евра за подршку партнерима са Западног Балкана. У том контексту, поздравио је рад Србије на Реформској агенди и подсетио на могућности које се тако пружају Србији у погледу друштвено-економског развоја, укључивања у Јединствено тржиште Европске уније и приступних преговора.

Комесар је поновио да Економски и инвестициони план у вредности од 30 милијарди евра већ даје резултате. План је да се унапреди повезаност транспортне, енергетске и дигиталне инфраструктуре у оквиру Западног Балкана. ЕУ је већ мобилисала више од половине пакета, улажући у Србију скоро 6,2 милијарде евра, доносећи опипљиве користи грађанима и привреди. На пример, ЕУ финансира модернизацију српских железница, обезбеђујући финансијски пакет од 2,2 милијарде евра само за брзу пругу Београд-Ниш.

Истичући неопходност убрзања процеса европских интеграција, министарка Тања Мишчевић известила је комесара да Влада Србије интензивно ради на припреми Реформске агенде  која ће ускоро бити усвојена.  Она је захвалила Европској унији и комесару Вархејију на подршци и помоћи коју  Србија континуирано добија од ЕУ и њених чланица за спровођење важних инфраструктурних пројеката и нагласила да ће се реформски процеси наше државе наставити у правцу достизања мерила за чланство у Унији.

Министар финансија Синиша Мали истакао је да је Србија  кроз све досадашње реформе и кроз посвећеност даљем реформисању сваког сегмента друштва показала своју одлучност да остане на европском путу и придружи се јединственом европском тржишту. Он је рекао да смо само у последњих десет година успели смо да од земље која је била на дну лествице европских земаља постанемо јака, растућа економија са перспективом даљег натпросечног раста у годинама када је основно одличје свих економија успоравање.

„Наша економија добија похвале међународних финансијских институција и сигуран сам да наш напор и економски резултати нису прошли неопажено ни у Европској унији. Ми смо данас земља која бележи добре економске перформансе, јавни дуг држимо на 47,6 одсто БДП-а, у првом кварталу бележимо раст БДП-а од 4,6 одсто, одржавамо раст стандарда грађана повећањем плата и пензија изнад нивоа инфлације и успевамо да кроз капиталне инвестиције обезбедимо нове изворе раста. Уз даљи економски раст чија динамика предвиђа да 2027. БДП Србије износи бар 94 милијарде евра,  и уз завршетак реформи, те уз инвестициони рејтинг који очекујемо, бићемо држава на изузетно високом нивоу развоја када се будемо придружили ЕУ“, рекао је Мали.

Министарка Ђедовић нагласила је да Србија има јасан план неопходних инвестиција у енергетски сектор које су дефинисане и стратешким документима, најпре полазним основама развоја енергетске инфраструктуре и мера енергетске ефикасности до 2028. са пројекцијама до 2030. године.

„Енергетска заједница препознала је Србију као лидера у спровођењу енергетских реформи у 2023. години, што показује да смо на добром путу. Одлучни смо да енергетску транзицију спроведемо одрживо, без угрожавања стабилности снабдевања и на начин да буде праведна, обзиром да сада око 2/3 енергије добијамо из угља. Хвала Европској унији и СР Немачкој који су највећи донатори нашег енергетског сектора са више од милијарду евра бесповратних средстава у последњих 25 година, очекујемо да ћемо као земља која је на европском путу наставити да добијамо подршку и кроз План раста за Западни Балкан за спровођење мера које воде ка декарбонизацији енергетског сектора и праведном и постепеном преласку на чистије изворе енергије“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић захвалио је комесару Вархејију на посвећености европским интеграцијама Србије и региона током четворогодишњег мандата, истичући да је ЕУ најзначајнији партнер Србији, с обзиром на огромну финансијску подршку сектору саобраћаја.

Он је подсетио на грант ЕУ вредан 610 милиона евра за изградњу брзе пруге Београд – Ниш и истакао да је Србија у Извештају Европске комисије о напретку за 2023, у области саобраћаја постигла добар ниво припремљености уз посебне похвале за усвајање закона у области железнице и усклађивање са правним тековинама ЕУ.