Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић изјавила је данас да се израда Плана раста за Западни Балкан заснива на четири стуба, исто онако како је Европска унија најавила 8. новембра прошле године.
Она је то изјавила на панелу „Новине у политици проширења и праћењу реформских процеса - План раста за Западни Балкан“ и навела да се први стуб односи на убрзану интеграцију неке од политика јединственог тржишта и да Србија у овом моменту разговара о две важне области за убрзану интеграцију.
„То је укључивање у оно што се зове Single European Payment Area или јединствена област Европске уније за плаћања, која би повезала наш платни систем са платним системима држава чланица Европске уније и то је ствар која олакшава пословање. Друга област је област коју ми сви зовемо Green Lanes, зелени коридори, а заправо значи убрзане, појачане царинске процедуре, сарадња у областима царинских процедура", рекла је Мишчевић.
Додала је и да је за Србију важна област усклађивања стандарда производње наших производа са европским стандардима.
„То је још једна област која је за нас од интереса, наравно у вези са зеленим коридорима или бржим протоком на граничним прелазима са државама чланицама и сва друга питања која су везана за друмски транспорт“, рекла је Мишчевић.
Истакла је и важност области e-commerce као и области енергетске и зелене транзиције.
Као други стуб Мишчевић је навела појачану регионалну интеграцију, како би Србија постала део јединственог тржишта.
„Узмите чињеницу да мора да се направи нови common regional market план за заједничко регионално тржиште који ће пратити ову врсту интеграције“, рекла је Мишчевић.
Као трећи стуб навела је реформску агенду, коју је поделила у четири области: побољашање услова пословања, енергетска дигитална транзиција, људски ресурси и области које се односе на владавину права.
Као последњи стуб навела је финансијски инструмент, који улази у процес усаглашавања са Европским парламентом.
Подсетила је да финансијски инструмент предвиђа две плус четири милијарде евра за Западни Балкан и навела је да би Србија могла од тога да добије око 1,7 милијарди евра у 4 године, од чега ће половина средства која буду дошла до Србије бити уплаћена у буџет, а друга половина у инфраструктуру.
Помоћник министра рударства и енергетике Јована Јоксимовић говорила је о реформи енергетског сектора Србије и ту је истакла области енергетске трансформације, декарбонизације, повезивања тржиште електричне енергије са тржиштем ЕУ.
Поручила је да Србија ради на диверсификацији извора енергетског снабдевања и навела као пример гасни интерконектор Србија-Бугарска, који је уз подршку Европске уније пуштен у пробни рад, што је, како је навела, важно реформску агенду, поготово када је реч о енергетској трансформацији.
Додала је и да је енергетско сиромаштво важна тема и истакла да је Србија уз помоћ ЕУ успела да обезбеди подршку за три пута више угрожених купаца.
Јелица Минић из Европског покрета оценила је да је цивилно друштво у региону много боље организовано и да је научило да лобира и да се бори.
Истакла је да цивилно друштво озбиљно ради на декарбонизацији и да организације цивилног друштва имају озбиљну улогу и утицај.
Подсетила је да је фокус и Берлинског процеса и новог плана раста био смањивање економског јаза који постоји између Европске уније и нашег региона.
„И тај економски јаз је озбиљан проблем, тај економски јаз ако се настави овим темпом, ми ћемо чекати још деценије и деценије да се помакнемо“, рекла је Минић.
Истакла је да морамо озбиљно да схватимо поруке да услови за добијање новчаних средстава из плана раста јесу фундаменталне реформе и прикључивање спољној безбедносној политици ЕУ.
Координаторка Радне групе НКЕУ за поглавље 17 Лана Хаџи Николић рекла је да средстава која су предвиђена планом раста нису мала, али нису ни довољна нашим привредама и додала да искуство других земаља показује да су за велике трансформације потребни већи износи.
Истакла је потребу за већим улагањем у домаћу привреду и мала и средња предузећа, односно промене политике у корист домаће привреде.
Шеф одељења за Србију и Црну Гору генералног директората Европске комисије за суседство и политику проширења Мајкл Милер истакао је да Европска комисија цени рад цивилног друштва у приближавању Србије ЕУ.
Он сматра да недостатак усклађивања са спољном и безбедносном политиком ЕУ може имати лоше ефекте и изразио је наду да ће до усклађивања доћи, што ће довести до убрзања приступа.
Навео је да је процес и темпо приступа кандидата ЕУ заснован на заслугама и да то укључује и усклађивање са вредностима ЕУ, што се односи и на однос са Русијом.
Милер је додао да је напредак када је владавина права у питању није перфектан, али је оценио да је било помака на боље.
Потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је јуче да је формиран тим за План раста за Западни Балкан, који ће Србији омогућити ближу сарадњу унутар региона и са ЕУ.
Скуп је одржан у оквиру састанка који је организовало Министарство за европске интеграције у сарадњи са Националним конвентом о Европској унији (НКЕУ).
Извор: Танјуг