Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић изјавила је да је Србија спремна за финалну фазу процеса приступања ЕУ у којој се напредак мери применом усвојених прописа, стратегија и планова и у којој велики значај имају политичка воља и подршка процесу европских интеграција. Мишчевић је у интервјуу за Дневни европски сервис најавила да ће у октобру почети припрема новог, ревидираног Програма за усвајање права ЕУ, а да је 2025. година одређена као "циљана за доказивање наше спремности да усагласимо системске прописе са тековинама ЕУ".
Најтежа и најзахтевнија фаза
Процес европских интеграција Србије чине преговори о чланству и праћење спровођења Споразума о стабилизацији и придруживању. Управо спровођење обавеза из овог нашег првог уговора са ЕУ показује кредибилитет за вођење преговора, али и основу за оцену напретка у европским интеграцијама, коју Европска комисија даје сваке године у свом извештају.
Иако се формални напредак у процесу преговора види у броју отворених кластера или затворених поглавља, процес европских интеграција је много више од тога: то је свакако број закона и подзаконских аката, стратегија и планова, мера којима се правила ЕУ уносе у домаће право и праксу, на којима се ради или који су већ усвојени.
И то Србија ради већ две деценије и слободно можемо да кажемо да улазимо у фазу интеграције у којој се сада напредак мери применом свих ових правила. То је најтежа и најзахтевнија фаза, веома је велики значај и постојања политичке воље и подршке овом процесу.
Најпре, ту мислим на уставну реформу у области правосуђа и на усвајање правосудних закона – велики и важан корак за сваког од нас грађана Србије, који је учињен уз стално праћење и препоруке Европске комисије и Савета Европа, нарочито Венецијанске комисије, без чијег стручног позитивног мишљења нисмо ни ишли даље у спровођење.
Нови правосудни прописи су ступили на снагу и сада је правосуђе, као посебна грана власти, то које треба да покаже да ради у интересу грађана и да буде ефикасније, а сви ми да развијемо свест о значају његове независности.
Слично је и са борбом против корупције, где се ради на новој Стратегији или са медијским законима – реч је о изменама ових докумената којима се не само ради усаглашавање са ЕУ правом већ се и унапређују решења која су дата ранијим стратегијама и законима у овим областима како би се исправиле грешке, пропусти или несавршености досадашњих прописа.
Да ли је то једноставан посао? Не, напротив, много тежи него у ранијим фазама – сада циљ није усвојити документ, већ имати потврду да се он спроводи на ваљан начин. И то није ствар перцепције о напретку, то је ствар оцене коју даје ЕУ о учињеном и спроведеном.
Доказивање спремности
Пут Србије ка Европској унији траје 20 година и као што смо се мењала Европска унија за то време, променили смо се и ми. И то тако да смо сада спреми да почнемо да финализирамо наше приступање ЕУ. Знамо да су резултати реформи суштина тог процеса и зато је целокупан рад државних институција усмерен ка томе да резултати буду бржи и да донесу промене које ће бити суштинске, видљиве и чији учинак ћемо моћи да меримо.
Са наше стране, процес европских интеграција у овој финалној фази значи да добро утврдимо његове даље кораке. Како је велики део усклађивања са правом ЕУ већ урађен, у овом моменту правимо преглед шта је то новина у правилима ЕУ и које области домаћег права са тим морамо уредити.
Зато радимо на ревизији Програма за усвајање права ЕУ, али овај пут користећи нове технологије. Наиме, до сада смо имали веома мали степен испуњености обавеза из овог документа, јер није било усаглашености са годишњим планом рада Владе. Сада су оба система електронски увезана и нови Програм ћемо почети да припремамо у октобру.
Према процени колега из министарстава и тела владе сада је 2025. година одређена као циљана за доказивање наше спремности да усагласимо системске прописе са тековинама ЕУ, како са оним које смо и до сада усвајали и спроводили тако и са онима које су се у међувремену промениле и иновирале.
Да, увек треба нагласити – ово није година нашег ступања у чланство, али јесте година која нам је циљана како бисмо могли што пре бити спремни за то чланство. И то није нити произвољна, ни насумично или политички одабрана година – врло озбиљно своје планове и циљеве заснивамо на оценама оних који деценијама раде на овом процесу, а то су колеге из институција владе.
Свакако, рокове покушавамо и да проверимо са цивилним друштвом, као што сваки акт у преговарачком процесу најпре представимо њима и Одбору за европске интеграције Скупштине Србије.
Поред припрема новог Програма усклађивања са правом ЕУ, радимо и на свим преосталим преговарачким документима. Нове преговарачке позиције, ревизије акционих планова али и анализу испуњености прелазних мерила у поглављима владавине права. То звучи као административни посао, али је суштина преговора и технике преговарања, по први пут користећи нове платформе и технологије.
Нови програми регионалне сарадње
Када је реч о развојној помоћи ЕУ, у сарадњи са Европском комисијом финализујемо годишњи програм бесповратне подршке ЕУ за 2024. годину, као и вишегодишње програме подршке ЕУ до 2027. године у областима животне средине и енергетике, те запошљавања и социјалне инклузије.
Поред тога што припремамо институције и кориснике за ефикасно коришћење ЕУ средстава у претприступном периоду, радимо и на нацрту закона којим ће се успоставити систем за коришћење вишеструко већих фондова по приступању ЕУ, који су намењени укупном развоју Србије.
Спроводимо и транснационалне и програме међурегионалне сарадње које финансира ЕУ, укупно их је десет, заједно са администрацијама држава које у тим програмима са нама учествују.
Спроводимо програме прекограничне сарадње са Хрватском, Мађарском, Румунијом, Бугарском, Северном Македонијом, Црном Гором и БиХ.
А кад је реч о транснационалним програмима, Јадранско - јонски програм спроводимо у сарадњи са осам држава, а Програм Дунав у сарадњи са још 13 оних из слива те реке.
У међурегионални програм за сарадњу урбаних насеља УРБАКТ Србија је недавно укључена и већ се спроводе први пројекти са нашим општинама као партнерима.
Ово је прилика да најавим и да средином наредне године почиње да се у Србији спроводи и програм Интеррег Европа, у којем нам је ЕУ одобрила учешће ове године. До сада је из ових програма спроведено више од 1.000 пројеката у којима су корисници из Србије (општине, јавна предузећа, школе, болнице, универзитети, организације цивилног друштва…).
У сарадњи са партнерским организацијама из других држава финансирали су на тај начин изградњу и поправку болница, путева, школа, бициклистичких стаза, објеката културе и туризма и многих других објеката али и куповали опрему и механизацију, чистили депоније, реке, организовали манифестације, обучавали кадрове.Такође, Министарство припрема и српску верзију правних тековина ЕУ, што је један од услова за пуноправно чланство у ЕУ. То подразумева превод, стручну, правнотехничку и језичку редактуру преко 250.000 страна правних аката ЕУ. Недавно је у издању Службеног гласника објављено штампано издање нашег превода Уговора из Лисабона, Еуратома и Повеље ЕУ о основним правима, а од секундарног законодавства је преведено око 100.000 страна које користи читава државна управа у процесу усклађивања са правом ЕУ.
Комуникација с младима
И на крају, интензивно радимо, заједно са институцијама Владе и Делегацијом ЕУ у Србији, на томе да комуникација о важности приступног процеса и за грађане и за државу буде стратешки планирана, јаснија, усмерена да пружи информацију какве могућности сам процес приступања ЕУ пружа појединцима али и читавом друштву.
Посебно нам је значајна комуникација са младима. Министарство за европске интеграције доделило је прошлог месеца средства за информисање о европској интеграцији, организацијама цивилног друштва које ће до краја године спроводити пројекте намењене средњошколцима и то у Нишу, Пожеги, Пријепољу, Врању, Пожаревцу и Бечеју.
У току је и конкурс за најбољи студентски рад о ЕУ за студенте са српских универзитета, пошто је сличан такав у којем смо учествовали окончан у Француској у јулу, а пет награђених француских студената биће гости Београда током октобра.
Извор: Дневни европски сервис
Фото: Бета