Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић данас је на скупу о односима Србије и Хрватске истакла да сем тога што су националне мањине преузеле примат у активностима на успостављању бољих односа, у томе улогу има и процес европских интеграција.
Мишчевић је на конференцији „Билатерални односи Србије и Хрватске“, навела да је за процес европских интеграција наше земље важна помоћ Хрватске, кроз пренос знања и искустава која се не тичу само преговора о чланству у ЕУ, већ и преговора о приступању Шенген зони, односно свим процесима у које је Хрватска „дубоко загазила“ или завршила.
„Не зато што ће и Србија ићи тим путем након ступања у чланство ЕУ, већ због чињенице да је Хрватска постала чланица у Шенген зони и за нас је веома важно да видимо како се одражава на слободу кретања роба, услуга и људи када хоћемо да операционализујемо унапређење односа“, рекла је Мишчевић.
Министарка је исказала задовољство што се више не говори само о питањима која оптерећују односе Србије и Хрватске, већ о проналажењу процеса који ће помоћи унапређењу односа две земље, у чијем је заједничком интересу напредак, развој, стабилност и сигурност.
Она је навела и да би било важно да добијемо институционалну подршку Центра изврсности Министарства вањских послова и европских интеграција - специјализованог центра који је сакупио експертизу не само правног усклађивања, већ и спровођења права ЕУ.
Додала је да су питања која су део нашег преговарачког процеса други важан сегмент у улози процеса европских интеграција.
„Нова методологија захтева да билатерална питања постану у великој мери решена пре ступања државе у чланство у ЕУ, а важно је и концентрисати кључне замерке које државе чланице имају у том процесу“, навела је она.
Мишчевић је навела да Србија и Хрватска имају веома успешну прекограничну сарадњу већ у три финансијске перспективе, односно три седмогодишња периода.
„То је онај део прекограничне сарадње и онога што се називају макроекономске стратегије које су много мање по свом обиму од генералног пакета који Србија добија, али недвосмислено најзначајније за грађане“, рекла је она.
Она је навела да је током тих седам година добијено око 70 до 80 милиона евра помоћи која је намењена невладиним организацијама, унапређењу туризма, као и за побољшање услова транспорта између локалних самоуправа.
„Десетине хиљада грађана су почели већ да сарађују, нису чекали унапређење државних односа“, навела је она.
Извор: Танјуг
