Уколико би сутра био одржан референдум са питањем „Да ли подржавате чланство Србије у ЕУ?” 43 одсто грађана Србије гласало би за, њих 32 одсто би гласало против, док уопште не би гласало 13 одсто, а 12 не зна шта би одговорило на ово питање, резултат је најновијег истраживања јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије“, које је средином децембра прошле године, као редовно, спровело Министарство за европске интеграције. Истраживање у коме је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, рађено је на територији Републике Србије (без Косова и Метохије) према стандарду Евробарометра.
Подршка грађана реформама је, као и претходних година, остала висока. Од укупног броја испитаника, две трећине (65 одсто) сматра да би реформе неопходне за улазак наше државе у ЕУ требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље и уређеније Србије.
На питање о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. до данас, 28 одсто испитаника је од понуђених одговора препознало да је ЕУ највећи донатор нашој држави, а иза њих се налазе Кина, Русија и Норвешка. Поредећи са званичним подацима о билатералној помоћи, грађани су у праву када идентификују ЕУ као највећег донатора, јер је у периоду од 2000. до краја 2020. године Европска унија и њене државе чланице са 5,3 милијарди евра реализованих бесповратних средстава допринели развоју Србије. Даљи редослед највећих билатералних донатора је Немачка, Шведска и Италија.
Tрећина испитаника, њих 33 одсто, упознато је са чињеницом да се у Србији спроводе пројекти финансирани ЕУ средствима, посебно у областима заштите животне средине, образовања, здравства, науке и иновација, прекограничне сарадње, енергетике, културе, транспорта, пољопривреде, развоја приватног сектора, реформе јавне управе и правосуђа и унутрашњих послова. У пограничним областима тај проценат је много већи јер чак половина испитаника (48 одсто) зна да се у њиховим срединама спроводе пројекти у оквиру прекограничне сарадње, а више од 80 одсто њих се у потпуности или делимично слаже да виде конкретне резултате спровођења ових пројеката финансираних из фондова Европске уније.
Једнак је број грађана, 38 одсто, који сматрају да би и држава и они лично имали користи (или много користи) од чланства наше државе у ЕУ. Највише користи од уласка наше државе у ЕУ грађани сматрају да ће имати велике компаније, индустрија, мала и средња предузећа (укупно 35 одсто), здравство 11 одсто, школство 10 одсто, те судство и социјална заштита по 7 одсто. С друге стране, 21 одсто грађана мисли да ће домаћа пољопривреда највише изгубити уласком Србије у ЕУ. Борбу против корупције и реформу здравственог система (по 17 одсто), бољу заштиту људских права, те реформу образовног система (по 12 одсто) и реформу правосуђа (11 одсто) грађани виде као најзначајније и као оне које највише утичу на њихов свакодневни живот. Следеће по важности су им унапређење пољопривреде (11 одсто) и боља заштита животне средине са 10 одсто.
За највећи број грађана чланство у ЕУ представља могућност путовања унутар ЕУ (15 одсто), више могућности запошљавања (14 одсто), пут ка бољој будућности младих људи (13 одсто), али за 13 одсто испитаника представља и ризик да изгубе сопствени културни идентитет.Занимљив је податак да је највећи проценат грађана изразио спремност да, ако је то с циљем уласка у ЕУ, измени досадашње животне навике. То се односи на активности у свакодневном животу и да, на пример, почне да одваја смеће за рециклажу, да плаћа кауцију за ПЕТ амбалажу, да штеди енергију и воду – њих чак 41% се изјаснило да су за то спремни. Трећина наводи да би била спремна да мења и своје радне навике са истим циљем, пре свега радно време, дужину годишњег одмора, бенефиције које на послу има.На крају, на питање у каквом би друштвеном систему волели да живе, грађани као узор најпре наводе Швајцарску (25 одсто), а потом Немачку (20 одсто) и Норвешку (14 одсто).
