Иако Србија није чланица Европске уније и грађани Западног Балкана нису у потпуности укључени у активности које проистичу из иницијативе Конференција о будућности Европе, то по оцени министра за европске интеграције Јадранке Јоксимовић није разлог да се у нашем друштву не разговара о свим темама које се тичу будућности нашег континента.
Зато је према њеним речима министарство на чијем је челу у претходном периоду иницирало низ разговора о горућим животним темама европске будућности а један од њих је и данашњи скуп у Привредној комори Србије „Циркуларна економија, запошљавање и дигитализација у светлу Конференције о будућности Европе".
Јоксимовић је указала да су се геополитичке околности у Европи значајно измениле и да морамо да будемо свесни да ће оне утицати на све планове и правце развоја ЕУ и Србије.
„Околности су измењене и у политичком и у економском и у еколошком, здравственом погледу и тек ћемо да видимо како ће то да се одрази на одрживи развој, тржиште рада и запошљавање", нагласила је Јоксимовић.
Она је захвалила Француској као председавајућем Савету Европске уније, што како је оценила, у можда најтежем тренутку после Другог светског рата, није заборавила на тему проширења, и води се тиме да проширење може да иде паралелно са реформом саме ЕУ.
„То је важно за Европску унију и за нас и зато ми активно на свој начин учествујемо у конференцији о будућности Европе да кажемо шта наши грађани из привреде, академског дела, цивилног друштва и свих заинтересованих сегмената мисле како би ЕУ требало да изгледа у складу са изазовима", рекла је Јоксимовић.
Додала је да Србија веома цени то што је за време француског председавања ЕУ, проширење Западног Балкана остало високо на њеној агенди.
Учествујући у раду конференције директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у Привредној комори Србије (ПКС) Михаило Весовић је навео да ће ПКС ускоро изаћи са 10 циљева трансформације привреде ка зеленој економији.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић је истакла да би према неким проценама, прелазак на циркуларну економију, могао да доведе до отварања 30.000 нових радних места.
Навела је да ова врста економије подразумева и здравствено безбеднија радна места, што отвара простор и за веће запошљавање особа са инвалидитетом.
Осврћући се на актуелну украјинску кризу, шеф делегације Европске уније у Србији Емануел Жиофре, је нагласио да Европска унија жели да осигура набавку енергената и да ће то радити заједно са Западним Балканом.
Према његовим речима, решење је у обновљивим изворима енергије, који могу да обезбеде независност земљама које их имају у довољним количинама.
Извор: Танјуг
