Уколико би сутра био одржан референдум са питањем „Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”, 55 одсто грађана Србије гласало би за, њих 25 одсто би гласало против, док укупно 20 одсто (по 10 одсто) не би гласало уопште или не зна шта би одговорило на ово питање, резултат је најновијег истраживања јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије“, које на сваких шест месеци спроводи Министарство за европске интеграције. Истраживање у коме је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, рађено је према стандарду Евробарометра.
Подршка грађана реформама је, као и претходних година, веома висока. Од укупног броја испитаника, њих чак 75 одсто ( чак 7 процената више него пре шест месеци) сматра да би реформе, неопходне за улазак наше земље у ЕУ, требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље и уређеније Србије.
Кад је реч о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. до данас, 25 одсто испитаника препознало је да је ЕУ највећи донатор нашој земљи у периоду од 2000. до данас, на другом месту се, према перцепцији грађана, налази Русија са 23 процента на трећем Кина са 19 и на четвртом Јапан са 9 одсто.
Званични подаци говоре да су у периоду од 2000. године до краја 2016, Европска унија и њене државе чланице са 4,31 милијарди евра реализованих бесповратних средстава били највећи донатори, чиме су значајно допринели развоју Србије - појединачно гледано Европска комисија донирала је 2,96 милијарди евра, Немачка 368,21 милиона евра, Шведска 232, 11 милиона евра и Италија 187,72 милиона евра.
Све позитивне асоцијације на Европску унију имају тренд раста. На пример, грађани појам ЕУ повезују са бољом будућношћу за младе, бољим животом, вишим стандардом, благостањем, путовањима и то њих 49 одсто.
Највећи проценат грађана, њих 64 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно више од половине испитаника подржава опредељеност Владе Републике Србије за наставак дијалога између Београда и Приштине и спремност да се на тај начин дође до одрживих решења.
Борбу против корупције (21 одсто), реформу здравственог система (16) и реформу правосуђа (15 одсто) грађани виде као најзначајније и као оне које највише утичу на њихов свакодневни живот. Следеће по важности су им - боља заштита људских права са 11 одсто, реформа образовног система са 10 , те реформе у области пољопривреде и заштите животне средине са по 9 одсто).
За највећи број грађана чланство у ЕУ представља пут ка бољој будућности младих људи (17 одсто) и више могућности за запошљавање (17 одсто), затим могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (15 одсто), као и могућност да се уреди стање у нашој држави (9 одсто).