Теме поглавља и преговора
Један од циљева које је Европска унија себи поставила је креирање простора правде, слободе и безбедности. Правне тековине у овој области се веома брзо развијају и – са додатним надлежностима које ЕУ има у овим областима након сваке измене оснивачких уговора – све је већи број прописа који дефинишу заједничке стандарде.Када је реч о захтевима из преговарачког процеса за државе кандидате, ово поглавље је подељено на више области:
- Азил – Правне тековине ЕУ у области азила односе се на заједничке стандарде које државе чланице морају да усвоје. То су директиве које дефинишу: основне процедуре за решавање о захтевима за азил; права која имају тражиоци азила док траје процедура одлучивања о њиховим захтевима; услове које тражилац азила мора да испуни како би му био одобрен азил; права која имају лица којима је одобрен захтев за азил; привремену заштиту у случају масовног прилива избеглица, као и систем која је држава чланица ЕУ надлежна за решавање о поднетом захтеву за азил, како би се спречиле злоупотребе (тзв. Даблински систем). Директивом је установљена и пратећа база података ЕУРОДАК, која садржи биометријске податке тражилаца азила. Европска унија је формирала и посебну агенцију – Заједничку канцеларију за подршку политици азила (ЕАСО- European Asylum Support Office) са седиштем на Малти.
- Миграције – Питање легалних и нерегуларних миграција је веома значајно за ЕУ, а пре свега како је то питање решено у трећим државама које се граниче са ЕУ. Република Србија има специфичан географски положај и налази се на миграторним рутама ка Европској унији. Када је реч о легалним миграцијама, РС усклађује своје законодавство које се односи на спајање породица, дозволе за рад за стране држављане, документа за странце и уопште правила о кретању и боравку странаца – са правним актима ЕУ која се односе на ово питање. Нерегуларне миграције представљају значајан проблем у свим европским државама, па је неопходно да се прописи који се односе на ово питање у потпуности ускладе. Значајан део теме нерегуларних миграција чини и питање реадмисије. Наша држава има потписан споразум са ЕУ о реадмисији лица која незаконито бораве, као и низ имплементационих протокола, те ће кроз преговарчки процес бити праћено да ли се та процедура неометано одвија. На РС ће бити задатак реинтеграције повратника, како не би долазило до секундарних миграција.
- Визна политика – ЕУ усклађује визну политику и ажурира своја правила о визама и листу држава чијим држављанима је потребна виза за прелазак спољних граница ЕУ и листу држава чији држављани су изузети од те обавезе, а у циљу унапређења услова за законите путнике и повећања доступних инструмената за одговор на изазове незаконитих миграција. РС се налази на листи држава којима није потребна виза за Шенген државе. Србија ће тренутком пријема морати да усклади своју листу са визном листом ЕУ. Такође ће бити неопходно да се усклади са Визним информационим системом ЕУ који постоји између држава чланица ЕУ. Кодекс о визама је најважнији правни акт ЕУ за спровођење визне политике.
- Контрола граница и Шенген – Шенген правне тековине су, као део правних тековина, највећи ниво интеграције држава чланица ЕУ у овом поглављу. Укидањем унутрашњих граница између држава чланица ЕУ, уведен је систем који помаже спречавање злоупотреба. Он је до данас еволуирао у Шенген информациони систем II, за који ће наша земља морати да буде спремна. Потребно је истаћи да датумом пријема у ЕУ РС неће постати део Шенген система, већ ће то бити предмет накнадне одлуке Савета, када РС буде испунила све критеријуме и када буде процењено да је спремна за пријем. У области контроле спољних граница ЕУ, најважнији правни акт је Кодекс о границама Шенгена, са којим ће РС морати у потпуности да се усклади када је реч о управаљању границом. ЕУ је формирала агенцију која се бави управљем границама – ФРОНТЕКС.
- Борба против организованог криминала – За ову област су, осим правних прописа ЕУ, веома значајне и конвенције УН и Савета Европе, али пре свега треба истаћи Палермо конвенцију – Конвенцију УН за борбу против транснационалног организованог криминала која дефинише основе за даље решавање овог питања. Резултати ће показивати у којој мери РС напредује у овој области, с обзиром да је законодавни оквир постављен, али ће статистика и број коначних пресуда показивати у којој мери решавање овог питања иде у добром правцу. Високотехнолошки криминал и правни прописи који се на то односе су такође предмет разговора у оквиру овог поглавља. Спречавање прања новца, односно, кривични аспект тог питања, разматра се и кроз ово поглавље, иако се обрађује у оквиру поглавља које се односи на кретање капитала.
- Борба против трговине људима – Осим правних прописа који се односе на репресију, када је реч о трговини људима, доста пажње у оквиру ове теме мора бити посвећено и превенцији, али и заштити жртава. Посебна пажња у правним прописима ЕУ који нормирају ову тему посвећује се заштити деце и жена.
- Борба против тероризма – Тероризам као појава, након напада у САД и Мадриду, је веома високо на агенди ЕУ, тако да РС треба да усклади своје стандарде са стандардима ЕУ и да активно учествује у спречавању терористичких напада, да онемогући финансирање тероризма, да размењује информације и др.
- Борба против дрога – Осим стратешког оквира који ЕУ поставља на сваких неколико година, РС ће и у овој области статистиком доказивати резултате примене. Такође, када је реч о борби против дрога, превентивно деловање је веома битан аспект и биће неопходан интензиван рад како би се смањио број зависника од дрога. Једно од значајних питања које се јавља је и уништавање заплењених дрога, као и питање контролисаних супстанци и листе прекурсора. Европски мониторинг центар за дроге и зависност од дрога је форум на коме државе чланице размењују праксе и искуства како би се ово питање на нивоу ЕУ што ефикасније решавало. Од државе канидата се очекује активно учешће, а РС је већ активна у оквиру овог центра.
- Полицијска сарадња – Основа борбе против свих облика криминала у оквиру ЕУ је сарадња међу полицијама држава чланица. Зато је неопходно да Србија покаже спремност на сарадњу са свим државама чланицама ЕУ у свим питањима која су значајна за ефикасан рад ових служби. ЕВРОПОЛ као Европска полицијска канцеларија је агенција ЕУ са којом РС има потписан споразум о стратешкој и оперативној сарадњи. ЦЕПОЛ, као институција која се бави обуком полицијских службеника, веома је важна када је у питању сарадња полиције РС и држава чланица.
- Правосудна сарадња у грађанским стварима – Ова област се односи на европско уговорно право, на права у грађанским и трговинским стварима, на право које се примењује на уговорне обавезе, признавање и извршење пресуда у грађанским питањима, медијацију, стечајно право, наслеђивање и др.
- Правосудна сарадња у кривичним стварима – Питања која се разматрају односе се на екстрадицију, Европски налог за хапшење, сарадњу са Европском јединицом за правосудну сарадњу (EUROJUST), Европски налог за доказе, дисквалификације и др.
- Царинска сарадња – Највећи део царинске сарадње се преговора кроз посебно преговарачко поглавље 29 које се односи Царинску унију, а у оквиру Поглавља 24 разматрају се само питања сарадње царинских служби у контексту борбе против свих облика криминалних радњи. Као један од основних докумената којима ће РС приступити након чланства наводи се Напуљ II конвенција која се односи на међусобну сарадњу царинских служби држава чланица ЕУ.
Кривотворење евра – Ово питање се разматра у оквиру поглавља 32 – Финансијска контрола, осим његовог кривичног аспекта, за који се усклађивање очекује кроз ово поглавље.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за правду, слободу и безбедност
Чланови Преговарачке групе су представници следећих органа и организација: Министарства унутрашњих послова; Министарства правде; Министарства спољних послова; Министарства финансија; Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде; Министарства заштите животне средине; Министарства здравља; Министарства одбране; Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања; Министарства државне управе и локалне самоуправе; Министарства рударства и енергетике; Министарства за европске интеграције; Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог; Безбедносно-информативне агенције; Комесаријата за избеглице и миграције; Републичког јавног тужилаштва; Агенције за спречавање корупције; Врховног касационог суда; Републичког секретаријата за законодавство.
Која је корист и резултат за Србију?
Једно од највећих достигнућа заједничких политика ЕУ је укидање унутрашњих граница између држава чланица. То је довело до потребе за већом унутрашњом безбедношћу свих грађана, која је нераскидиво повезана са сарадњом са другим државама ради спречавања спољних претњи.
У сваком случају, и у процесу приступања и када РС постане чланица, увођењем стандарда и усклађивањем са правним тековинама у овој области безбедност грађана РС ће бити већа, правна држава и владавина права ће бити заштићене, а Србија ће постати део једног великог система који све изазове када је реч о безбедности грађана решава разменом информација и блиском сарадњом.
Експланаторни скрининг за Поглавље 24 одржан је од 2. до 4. октобра 2013. године.
Билатерални скрининг за Поглавље 24 одржан је од 11. до 13. децембра 2013. године.
Преговарачко поглавље 24 део је Кластера 1 – Основе. Поглавље је отворено 2016. године.
Корисни линкови:
https://www.europol.europa.eu/
https://www.cepol.europa.eu/index.php?id=home0