Питања и одговори

Министарство за европске интеграције спроводи процедуру запошљавање спровођењем интерних и јавних конкурса за попуњавање извршилачких радних места. Јавни конкурси објављују се на интернет презентацији Министарства за европске интеграције www.mei.gov.rs, интернет презентацији Службе за управљање кадровима www.suk.gov.rs, порталу е-управе, огласној табли, интернет презентацији и периодичном издању огласа Националне службе за запошљавање. Запослење у Министарству за европске интеграције спроводи се у складу са Законом о државним службеницима и Уредбом о интерном и јавном конкурсу за попуњавање радних места у државним органима, те када се буде огласио конкурс за попуњавање радних места, потребно је да се кандидати пријаве у складу са условима наведеним у конкурсу.

Стручна пракса у Министарству за европске интеграције омогућена је за студенте Универзитета у Београду, а према условима дефинисаним Програмом сарадње у пружању подршке јавне управе високошколским установама у образовном процесу који спроводи Министарство државне управе и локалне самоуправе. Пројекат је започет на Сајму стручне праксе у новембру 2022. године на којем су свој рад представила министарства и органи државне управе. Предуслов за обављање стручне праксе је да се студенти пријаве преко својих факултета и Центра за развој каријере и саветовање студената Универзитета у Београду и одаберу Министарство за европске интеграције, као институцију у оквиру које ће обавити стажирање. Стручна пракса према овом моделу траје месец дана. Не постоје строго постављени критеријуми за избор студената за обављање стручне праксе, али интересовање углавном исказују студенти треће и четврте године основних или мастер студија. Факултети имају аутономију у избору студената те, након обављене селекције, списак стажиста за текућу годину достављају Министарству за европске интеграције.

У складу са Законом о државним службеницима (члан 106а) руководилац органа може са незапосленим лицем да закључи уговор о стручном оспособљавању без накнаде, ради стручног оспособљавања, односно стицања радног искуства и услова за полагање државног стручног испита. Уговор о стручном оспособљавању за рад лица са средњим образовањем закључује се најдуже на шест месеци, а уговор за оспособљавање за рад лица са високим образовањем, најдуже на годину дана. Национална академија обезбеђује стручну подршку, јединствену евиденцију програма и координацију стручног оспособљавања у државним органима. Услови и начин селекције кандидата за стручно оспособљавање, услови рада и накнада трошкова, план и програм стручног оспособљавања, менторски надзор, елементи уговора о стручном оспособљавању, као и права и обавезе корисника програма и менторског државног органа по окончању стручног оспособљавања и друга питања од значаја за стручно оспособљавање, утврђују се програмом стручног оспособљавања. Програм стручног оспособљавања у органима државне управе доноси Влада, на предлог Националне академије, а програме стручног оспособљавања у другим државним органима доносе ти органи. Стручно оспособљавање у државним органима обавља се, по правилу, под непосредним надзором ментора, односно стручног лица које испуњава услове за ментора. По окончању стручног оспособљавања, ментор руководиоцу државног органа доставља извештај о оствареним резултатима и успеху. Међусобна права и обавезе између корисника стручног оспособљавања и државног органа уређују се уговором о стручном оспособљавању.

С обзиром да Влада Републике Србије није усвојила Програм стручног оспособљавања за органе државне управе, на предлог Националне академије, у садашњем тренутку Министарство за европске интеграције не може да закључује уговоре о стручном оспособљавању без накнаде са незапосленим лицима ради стицања радног искуства и услова за полагање државног стручног испита.
 

Министарство за европске интеграције (у делу који се односи на обуку) надлежна је, пре свега, за јачање капацитета државне управе за потребе приступања ЕУ. С обзиром на положај Србије у процесу европских интеграција, тренутно је акценат на јачању капацитета за потребе преговарања са ЕУ, те ће обуке које ћемо реализовати у наредном периоду углавном бити намењене члановима преговарачких група или државним службеницима који блиско сарађују са њима на пословима припреме преговора. Наравно, сви заинтересовани представници цивилног сектора (организације цивилног друштва, јавна предузећа, институти, факултети…) могу присуствовати нашим обукама, уз претходну пријаву на следеће мејл адресе: jelena.stevanov@mei.gov.rs, jovana.tomasevic@mei.gov.rs. Сви семинари у организацији Министарства благовремено се најављују на сајту и бесплатни су за све учеснике (осим трошкова пута и смештаја, за које нису предвиђена средстава у буџету).

Преговори о приступању представљају крајњу фазу процеса интеграције државе кандидата у Европску унију. Како би започела преговоре о приступању ЕУ, претпоставља се да је држава остварила све обавезе које су претходиле овој фази тј. стекла статус кандидата и да је способна да уђе у последњу, али и најтежу фазу европских интеграција. Преговори о приступању су, суштински, преговори о условима под којима држава кандидат приступа Европској унији.

Преговара се о условима и модалитетима приступања државе кандидата ЕУ, а који се, у основи, односе на испуњавање критеријума из Копенхагена (1993) и додатног критеријума из Мадрида (1995), који заједно чине тзв. критеријуме приступања, а то су:

1. Стабилност институција које осигуравају демократију, владавина права, људска права и поштовање и заштита мањина;
2. Постојање функционалне тржишне економије способне да се носи са притиском конкуренције и тржишним снагама унутар Уније;
3. Способност преузимања обавеза које следе из чланства у Унији, укључујући капацитет да се ефективно имплементирају правила, стандарди и политике који чине корпус права Европске уније (усклађивање домаћег законодавства са правним тековинама ЕУ), као и приврженост циљевима политичке, економске и монетарне уније.

Резултат преговора је Уговор о приступању државе кандидата Европској унији.

Правне тековине ЕУ су, за потребе вођења преговора, подељене у 35 преговарачких поглавља и преговара се о сваком поглављу посебно. Основни принцип преговора је да ништа није договорено док све није договорено. Предмет преговора су области попут учешћа у раду заједничких институција (број посланика у Европском парламенту, број гласова у Савету министара итд), затим заједничка пољопривредна политика, заштита животне средине, регионална и структурна политика, енергетика, транспорт, заштита конкуренције и државна помоћ, статистика, социјална политика, економска и монетарна унија и буџетска политика.

Нови приступ Европске комисије преговорима са будућим државама чланицама налаже да се најпре отворе преговори у поглављима 23 – Правосуђе и основна права и 24 – Правда, слобода и безбедност.

Учесници преговора о приступању су државе чланице Европске уније и држава кандидат. Преговори се воде у оквиру билатералних међувладиних конференција на којој учествују представници држава чланица ЕУ, представник Европске комисије, са једне стране, и представници државе кандидата, с друге стране. Преговарачке ставове ЕУ у име држава чланица заступа председник Савета ЕУ, а на страни државе кандидата посебна мисија за преговоре на челу се шефом мисије на највишем политичком нивоу, углавном министарском, укључујући и главног преговарача и преговарачки тим. 

Пошто се преговори оквирно затворе у свим поглављима, њихови резултати се уносе у нацрт Уговора о приступању. На основу овог Нацрта, Европска комисија доноси препоруку о захтеву за чланство државе кандидата и извештава државе чланице о завршетку и резултатима преговора, а одлуку о приступању нове државе Европској унији доноси Савет ЕУ једногласно.

Држава кандидат тада постаје држава која приступа ЕУ.

Када Уговор о приступању потпишу представници највиших органа власти држава чланица ЕУ и оне земље која приступа, следи процес ратификације. У самом Уговору о приступању је дефинисан датум када је предвиђено да држава приступи ЕУ, обично годину и по дана по потписивању Уговора. У периоду од потписивања до датума приступања неопходно је да све државе потписнице Уговора заврше ратификацију. После ратификације, Уговор ступа на снагу.

• Европски савет разматра извештај Европске комисије и Високе представнице о испуњавању критеријума за отпочињање преговора и даје препоруку Европској комисији да почне израду Преговарачког оквира за преговоре са државом кандидатом (Negotiating framework) и да започне процес скрининга.

• Комисија израђује Преговарачки оквир и подноси га Савету на усвајање

• Савет усваја преговарачки оквир и заказује датум одржавања Међувладине конференције (Intergovernmental Conference – IGC), под условом да ту одлуку потврди и Европски савет (седница Европског савета је увек дан после састанка Савета који је заправо иприпрема)

• Први корак у току преговора јесте скрининг, тј. аналитички преглед законодавства, који се састоји из двефазе:

а. Експланаторни скрининг, у ком Европска комисија представницима државе кандидата представља правне тековине ЕУ у одређеном поглављу.

б. Билатерални скрининг, у ком држава кандидат представља Европској комисији своје законодавство иутврђује разлике између два система.

На основу ових састанака Европска комисија усваја Извештај са скрининга (Screening report). У извештају Европска комисија утврђује да је законодавство државе кандидата у довољној мери усклађено са правом ЕУ избог тога препоручује да се одмах отворе преговори у том поглављу. Европска комисија такође може закључити да држава није спремна да отпочне преговоре у датом поглављу због чега ЕК утврђује мерила (benchmarks) које држава кандидат мора да испуни да би отворила преговоре у датом поглављу. Примера ради Хрватска је имала 23 мерила у 11 од 35 поглавља.

• процес скрининга у просеку траје око 12 до 15 месеци.

• Након скрининга Комисија доставља извештај са скрининга Савету који га разматра ипозива државу кандидата да достави своју преговарачку позицију за дато поглавље.

• На основу Извештаја са скрининга, држава кандидат доставља Европској унији своју преговарачку позицију са захтевима за транзиционим роковима иизузећима од пуне примене права ЕУ након ступања у чланство.

• На основу препоруке Комисије ипреговарачке позиције државе кандидата Савет усваја Заједнички став ЕУ за преговоре у датом поглављу који садржи одлуку о отварању преговора у том поглављу имерила за затварање преговора у датом поглављу.

• Након отварања преговарачког поглавља, држава кандидат ради на потпуном усклађивању са правом ЕУ и на испуњавању мерила за затварање поглавља. Када ЕК констатује да су испуњена мерила за затварање поглавља, препоручиће Савету да усвоји заједнички став о привременом затварању датог поглавља. Савет доноси одлуку о привременом затварању поглавља (уз политичку сагласност Европског савета).

• Новину у методологији приступних преговора, коју је усвојила ЕУ у преговорима са Црном Гором, у односу на преговоре са Хрватском, јесте стављање фокуса на поглавља 23 – Правосуђе и основна права и 24 – Правда, слобода и безбедност. Недовољан напредак у преговорима у ова два поглавља може водити ка застоју у отварању односно затварању других поглавља.
   
• Друга новина јесте увођење, прелазних мерила (interim benchmarks) у ова два поглавља на основу којих ће се пратити напредак након отварања тих поглавља. Ова мерила биће садржана у Заједничкој позицији ЕУ о отварању преговора у ова два поглавља, што значи да ће бити потребна још једна одлука, тј. Заједничка позиција ЕУ о дефинисању испуњености прелазних мерила и утврђивању мерила за затварање поглавља (closing benchmarks).
   
• Када се и последње поглавље привремено затвори, Савет поново доноси одлуку о завршетку приступних преговора и о потписивању Уговора о приступању Европској унији.

• Хрватска

Eвропски савет је на самиту од 17. јуна. 2004. разматрао захтев Хрватске за чланство и препоруку Европске комисије о отварању приступних преговора. Савет је одобрио Хрватској статус кандидата за чланство и одлучио да процес приступања треба да почне. Европски савет је одлучио да сазове Међувладину приступну конференцију почетком 2005. и започне преговоре са Хрватском. Пре отварања преговора, задужен је Савет да усвоји преговарачку платформу.

На самиту од 16. децембра 2004. Европски савет је одлучио да ће, под условом да Хрватска оствари пуну сарадњу са Хашким трибуналом, преговори бити отворени 17. марта 2005. Европски савет је позвао ЕК да поднесе Савету на усвајање нацрт преговарачке платформе.

У марту 2005. Савет је донео одлуку о одлагању отварања преговора са Хрватском, због недовољне сарадње са хашким трибуналом.

На састанку 3. октобра 2005. Савет за опште и спољне послове ЕУ (ГАЕРЦ) донео је одлуку о моменталном отварању преговора са Хрватском, након што је министарска радна група ЕУ дала позитивну оцену сарадње Хрватске са Хашким трибуналом.

Преговори су отворени 3. октобра 2005. одржавањем прве Међувладине приступне конференције.

Преговори су завршени 30. јуна 2011. године, када су привремено затворени преговори у последњем поглављу.

Споразум о приступању Хрватске Европској унији је потписан 9. децембра 2011. године. а 1. јул 2013, је био одређен за датум званичног пријема Хрватске у ЕУ.

• Турска

Европски савет је 17. јуна 2004. одлучио да ће преговори са Турском бити отворени без одлагања уколико Европски савет на самиту у децембру 2004. утврди да Турска испуњава критеријуме из Копенхагена, о чему ће ЕК поднети извештај и дати одговарајуће препоруке.

На самиту од 16 -17. децембра 2004. Европски савет је позвао ЕК да поднесе Савету на усвајање преговарачки оквир (платформу) за преговоре са Турском. Као датум почетка преговора означен је 3. октобар 2005.

Савет за опште и спољне послове ЕУ је на састанку 3. октобра 2005. одобрио преговарачку платформу за преговоре са Турском.

Преговори су отворени 3. октобра 2005. одржавањем прве Међувладине приступне конференције.

• Црна Гора

На самиту од 9. децембра 2011. Европски савет је поздравио извештај ЕК у коме се истиче напредак Црне Горе и постизање задовољавајућих резултата у испуњавању критеријума из Копенхагена. Европски савет је задужио ЕК да без одлагања припреми и поднесе на усвајање преговарачку платформу, као и да иницира процес скрининга. Утврђен је јуни 2012. као датум за отварање преговора, под условом да Црна Гора постигне даљи напредак у спровођењу реформи, посебно у области борбе против корупције и организованог криминала, о чему ће ЕК поднети извештај у првој половини 2012.

Савет за опште послове је на састанку 26. јуна 2012. је прихватио процену ЕК да је Црна Гора достигла потребан ниво усклађености са критеријумима из Копенхагена. Савет за опште послове је усвојио преговарачки оквир за преговоре са Црном Гором. Савет је одлучио да преговори треба да почну 29. јуна 2012. под условом да одлуку потврди Европски савет.

Европски савет је на самиту 28 – 29. јуна 2012. потврдио закључак Савета за опште послове о Црној Гори.

Преговори су отворени 29. јуна 2012. одржавањем прве Међувладине приступне конференције.

Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) је међународни уговор чијим је ступањем на снагу 1. септембра 2013. године Србија добила статус државе придружене Европској унији. Две најважније обавезе које је Србија преузела овим споразумом су успостављање зоне слободне трговине и усклађивање законодавства са правом ЕУ.

У Палати државне заједнице СЦГ 10. октобра 2005. године одржана је свечана седница којом је означен почетак преговора Европске уније и Србије и Црне Горе о закључењу Споразума о стабилизацији и придруживању који представља прву степеницу ка интеграцији у ЕУ. Преговори су закључени 10. септембра 2007. године у Бриселу, завршетком пете техничке рунде преговора између Републике Србије и ЕУ,  a 7. новембра исте године ССП је парафира.Након тога, 29. априла 2008. потписан је ССП и пратећи Прелазни споразум о трговини и трговинским питањима (ПТС). Народна скупштина Републике Србије ратификовала је оба ова документа 9. септембра 2008. године .

Након две године од потписивања, Савет министара Европске уније је 14. јуна 2010. године, одлучио да одмрзне процес ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) између ЕУ и Србије.

Одлука је донета, пошто је главни хашки тужилац Серж Брамерц обавестио министре ЕУ, да је задовољан сарадњом Србије са Међународним судом за ратне злочине у бившој Југославији.

Након што су ССП ратификовали Европски парлaмeнт и свих 27 држава чланица ЕУ, остаје да Саветминистара ЕУ потврди ССП у име ЕУ. Под условом да Савет потврди ССП до краја јула, ССП ступа на снагу најраније 1. септембра 2013. године и тиме Србија добија статус државе придружене Европској унији. 

Ступањем на снагу ССП, Прелазни трговински споразум биће стављен ван снаге и престаће да се примењује, с тим што ће све обавезе које су стране почеле да испуњавају према ПТС морати да буду испуњене у складу са динамиком договореној у ПТС.

Са друге стране ступањем на снагу ССП, Србија и ЕУ почеће са испуњавањем нових обавезе које нису биле садржане у ПТС, попут фазне либерализације приступа јавним набавкама двеју страна, приступа тржишту некретнина, заштите од дискриминације легално запослених држављана Србије у државама ЕУ, заштите од дискриминације у пословању привредних друштава две стране, даље усклађивање домаћег законодавства са прописима ЕУ, итд.

ССП је закључен на неодређено време и примењиваће се до момента ступања Србије у чланство ЕУ.

Ступање на снагу ССП неће утицати на коришћење претприступног ИПА фонда.

Ступањем на снагу ССП формирају се нова заједничка тела за његово спровођење, поред већ постојећег Одбора за праћење спровођења Прелазног трговинског споразума, који ће бити преименован у Одбор за стабилизацију и придруживање.

Оснивају се три тела:

1. Савет за стабилизацију и придруживање,задужен је за праћење спровођења Споразума на највишем политичком нивоу. Састав чине представници Европске комисије и Савета Европске уније са стране ЕУ и министри у Владе Србије. Основно задужење Савета је да решава отворена питања настала у току спровођења Споразума.

2. Одбор за стабилизацију и придруживање, помаже у раду Саветуза стабилизацију и придруживање. Одбор је састављен од представника Европске комисије, с једне стране, и представника Владе Србије, с друге странена нивоу експерата. Одбор представља кључно тело које ће се бавити спровођењем Споразума и даљим прецизирањем његових одредби.

Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање, се формира као форум у којем ће се посланици Народне скупштине Републике Србије и Европског парламента састајати и размењивати мишљења. 

Прелазним споразумом, чија је примена почела јанаура 2009. године ствара се зона слободне трговине између Србије и ЕУ у периоду од шест година. Рок за либерализацију трговине је одређен у складу са способношћу српске индустрије и пољопривреде да се прилагоде слободној трговини али и са жељом Србије за што бржим завршетком реформи и приступањем Европској унији. Овај рок дефинисан је и имајући у виду рокове које су договориле друге државе у оквиру Процеса стабилизације и придруживања (Македонија 10 година, Албанија 10, Хрватска шест, Босна и Херцеговина шест и Црна Гора пет година).

Обавеза Србије састоји се у постепеном укидању царина на увоз робе пореклом из Европске уније у прелазном периоду од шест година који се окончава 1. јануара 2014. године. Од овога су изузети одређени стратешки пољопривредни производи садржани у Анексу IIIг, који ће задржати царинску заштиту све до уласка Србије у чланство ЕУ. Са друге стране, Европска унија овим уговором потврђује слободан приступ роби из Србије тржишту Европске уније, који је слободан још од 2001. године.

Темпо либерализације и степен заштите зависи од степена осетљивости производа за индустрију Србије. Дефинисане су три групе индустријских производа, према осетљивости, за које ће либерализација бити остварена након периода од три, пет односно шест година. За производе који се не налазе на овим листама царине су биле укинуте моментом почетка примене Прелазног споразума 2009. годние. Обезбеђено је да кључни сектори домаће индустрије (попут индустрије аутомобила, играчака, обуће, керамике...) остану на високом степену заштите у току прелазног периода од пет односно шест година.

Србија је почетком 2009. године на своју иницијативу започела са применом трговинског дела ССП, тзв. Прелазног споразума, тако да је либерализација трговине између Србије и Европске уније окончана 1. јануара 2014. године, када је наша земља ушла у шесту, завршну годину плана трговинске либерализације. Међутим, поједини пољопривредни производи су и даље остали заштићени до приступања Унији, па је Анексом III (в) обезбеђено задржавање сезонске заштите за парадајз и паприку, док је Анексом III (г) обезбеђена царинска заштита за све врсте меса, млеко, јогурт, сир, путер, неке врсте поврћа, брашно и друге производе.

Србија је обезбедила квоте за извоз од 180.000 тона шећера (након уласка Хрватске у ЕУ ова квота је повећана за још хиљаду тона) и 8.700 тона производа од јунетине (baby beef) годишње. Србија је, даље, обезбедила гарантовану годишњу квоту за извоз вина од 63.000 хектолитара. Преговори су резултирали и квотама за извоз 15 тона пастрмке и 60 тона шарана (уз додатних 26 тона након уласка Хрватске) из наше земље у ЕУ.

Европска унија и Србија Споразумом потврђују да ће сарађивати у многобројним областима попут социјалне сарадње, образовања и обуке, културне сарадње, информисања и комуникација, транспорта, енергетике, животне средине, истраживања и технолошког развоја, што Србији омогућава приступ програмима технолошког и научног развоја који постоје у Европској унији.

У ком року ће правила конкуренције да почну да се примењују на јавна предузећа?

Србија је преузела обавезу да у року од три године након ступања на снагу ССП-а примењује правила конкуренције на јавна предузећа и почне процес структурних реформи како би их припремила за тржишну утакмицу.

Национални програм за усвајање правних тековина Европске уније (НПАА) представља детаљан, вишегодишњи план усклађивања домаћих прописа са прописима ЕУ. Након добијања статуса државе кандидата за чланство у Европској унији 2012. године, Влада је 28. фебруара 2013. године усвојила Национални програм за усвајање правних тековина Европске уније, за период 2013-2016. Документ се ревидира на годишњем нивоу, у складу са оствареним корацима и развојем у процесу приступних преговора, и до сада је био ревидиран у три наврата. Прву ревизију Влада је усвојила 2014. године, за период 2014-2018, док је друга ревизија усвојена 2016. године. Трећа по реду ревизија усвојена је од стране Владе 1. марта 2018. године. НПАА је израђен тако да повезује европско законодавство и домаћи правни поредак како би се у сваком тренутку пратили темпо, обим и квалитет тог усклађивања. Право Уније подељено је у складу са надлежношћу државних органа, чиме је омогућено и редовно планирање и праћење њихових законодавних активности.

Национални програм за усвајање правних тековина Европске уније представља наставак Националног програма за интеграцију (НПИ) који је реализован у периоду од 2008. до 2012. и обезбеђује контитуитет у процесу усклађивања законодавства.

Основни делови документа прате структуру сва три критеријума за чланство из Копенхагена – за политички, економски и за способност државе да преузима обавезе из чланства. За сваки од ова три наведена дела документа пратиће се преглед тренутног стања, затим приоритети за 2013. годину у погледу усклађивања законодавства, административни капацитети, мере за спровођење приоритета, мере планиране за период 2014-2016, обавезе из Споразума о стабилизацији и придруживању и Прелазног трговинског споразума, као и преглед актуелне и планиране иностране развојне помоћи Републици Србији.

Овај план прати динамику приступних преговора са ЕУ и ревидира се на годишњем нивоу, у складу са оствареним корацима у процесу преговора о чланству.

За 2013. планирано је усвајање 337 прописа од којих су 65 закони, а предвиђено је да се за сваку наредну годину, на почетку, дефинише детаљна законодавна активност. Такође, овако планирање значајно ће допринети да се убрза скрининг као прва фаза отварања преговора, односно анализа усклађености домаћег законодавства са правом ЕУ.

Канцеларија за европске интеграције, као и у случају НПИ, припрема извештаје о спровођењу Плана на тромесечном нивоу и достављати их Влади ради разматрања и одлучивања. 

Структура Националног програма за усвајање правних тековина ЕУ укључује три основна дела документа и три прилога.

Основни делови документа:

1. Политички критеријуми

2. Економски критеријуми

3. Способност преузимања обавеза из чланства.

Прилози:

1. Прилог А - План усклађивања законодавства РС са правним тековинама Европске уније и преглед мера за спровођење;

2. Прилог Б - Планирана буџетска средства;

3. Прилог В – Мере планиране у оквиру процеса превођења и израде националне верзије правних тековина Европске уније.