Кохезиона политика, позната и као Регионална политика, представља главну инвестициону политику Европске уније, која доприноси стварању нових радних места, побољшању квалитета живота грађана и повећању укупног економског развоја како држава чланица, тако и ЕУ у целини. Она је такође израз солидарности, с обзиром да се подршка усмерава на мање развијене регионе и државе чланице ЕУ - са циљем да се оснажи економска, социјална и територијална кохезија Уније.
У децембру 2013. године успостављен је правни оквир за Кохезину политику за период 2014-2020. година. За наведени период, буџет Кохезионе политике износи 351,8 милијарди евра, а распоређује се на 28 држава чланица, у складу са дефинисаном методологијом.
У програмском периоду 2014-2020 идентификована су два основна циља кохезионе политике:
1. Инвестиције за раст и радна места и
2. Европска територијална сарадња, која се реализује кроз прекограничну, транснационалну и међурегионалну сарадњу.
Кохезиона политика 2014-2020 обезбеђује неопходни инвестициони оквир и механизам за остваривање циљева развојне стратегије ЕУ „Европа 2020“, кроз фокусирање подршке на 11 тематских циљева.
Република Србија ће средства из поменутих фондова моћи да користи када постане чланица ЕУ. Преговори за приступање Републике Србије Европској унији у области кохезионе политике, у смислу испуњења захтева и принципа, и припреме за њено делотворно спровођење, воде се кроз Поглавље 22 - Регионална политика и координација структурних инструмената.
Наиме, као институција која управља радом преговарачке групе за Поглавље 22 - Регионална политика и координација структурних инструмената, Министарство за европске интеграције је координирало припрему Акционог плана који представља мерило за отварање преговора у оквиру поглавља 22 који је усвојен од стране Владе Републике Србије 4. априла 2019. године и званично послат Европској комисији 8. априла 2019. године. Акциони план је тренутно у процедури разматрања и изјашњења од стране Радног тела Савета ЕУ за проширење (ЦOELA). Очекујемо да ће 2021. године бити припремљен извештај о испуњењу мерила за отварање и да ће Србија званично бити позвана да поднесе преговарачку позицију.
Акциони план прецизира кључне мере са циљем испуњавања предуслова за ефективно коришћење ове подршке, међу којима се издваја: усвајање правног оквира од значаја за успостављање система за управљање структурним и кохезионим фондовима ЕУ, дефинисање јасних институционалних улога и организационо јачање институција одговорних за планирање, програмирање и управљање програмима и пројектима, јачање административних капацитета уз примену политике задржавања кадрова, припрему релевантних планских и програмских докумената, развој система за праћење и вредновање, финансијско управљање, контролу и ревизију, припрему пројеката са фокусом на веће инфраструктурне пројекте итд. У складу са усвојеним Акционим планом из 2019. године, до 2025. године потребно је спровести 34 мере. Највећи део мера предвиђен је за период 2020-2021. имајући у виду перспективу чланства Србије 2025. године.
Кључни одлуке и/или активности у оквиру поглавља 22 за наредни период:
1. Припрема преговарачке позиције која ће рефлектовати и нови правни оквир за кохезиону политику ЕУ (први незванични нацрт припремљен);
2. Припрема и усвајање закона којим ће се створити правни основ за успостављање система за управљање фондовима кохезионе политике ЕУ и припрему програмских докумената (формирана радна група, припремљен нацрт структуре закона);
3. Идентификација институција које ће бити главни носиоци задатака и одговорности у контексту управљања фондовима кохезионе политике у Србији – управљачко и посредничка тела за први циљ кохезионе политике «Инвестиције за радна места и раст» (припремљен је документ опције за успостављање институционалног оквира за управљање фондовима кохезионе политике за циљ „Инвестиције за радна места и раст)
4. Доношење одлуке о броју и структури програма које ће Србија да припрема за Европски фонд за регионални развој, Европски социјални фонд+ и Кохезиони фонд;
5. Наставак улагања у капацитете на локалном и регионалном нивоу, у сарадњи са регионалним развојним агенцијама (у континуитету).
За реализацију горе наведених активности и подршку доношењу неохподних одлука МЕИ има на располагању ЕУ пројекат «Развој система за управљање кохезионом политиком ЕУ у Србији». Овај пројекат треба да подржи припрему правног оквира (закон и подзаконска акта), утврђивање институционалног оквира за управљање фондовима кохезионе политике и припрему програмских докумената. Како би ова подршка могла да се искористи и пројекат успешно реализује потребно је што пре усагласити предлог структуре закона и наставити рад на закону унутар радне групе, као и доношење одлуке о броју и структури програма, као и о кључним институцијама које ће бити одговорне за управљање фондовима кохезионе политике. Без ових одлука, биће отежано достизање циљева поменутог пројекта. У том смислу, поједине пројектне активности биће одложене, односно адаптиране постојећој ситуацији.
Коришћење фондова Кохезионе политике зависи од способности корисника из јавног и приватног сектора - попут локалних самоуправа, предузећа, цивилног сектора итд. да искористе ове фондове. Министарство за европске интеграције активно сарађује са другим институцијама на националном и локалном нивоу, како би се ови субјекти оспособили за коришћење поменутих средстава. У том смислу, посебан приоритет се придаје сарадњи са Развојном агенцијом Србије (Сектор за регионални развој) и мрежом акредитованих регионалних развојних агенција, које представљају спону између централног и локалног нивоа и средство за активно учешће локалних самоуправа у процесима планирања и идентификације развојних приоритета с једне стране и припреме пројеката које треба подржати из средстава поменутих фондова у циљу реализације дефинисаних приоритета. О овоме нарочито сведочи сарадња у области прекограничне сарадње, која потврђује значај континуиране подршке локалним самоуправама.
Из тог разлога Министарство за европске интеграције је закључило и Споразум о сарадњи у области европских интеграција са Развојном агенцијом Србије и Уговоре о сарадњи са регионалним развојним агенцијама настојећи да осигура њихово активно учешће у процесима који треба да осигурају ефикасну апсорпцију и коришћење развојних фондова ЕУ на локалном нивоу. На овај начин се у складу са најбољом европском праксом, али и израженим расположењем регионалних развојних агенција, осигурава дугорочна сарадња у циљу одрживог локалног развоја.
За више информација погледајте:
http://ec.europa.eu/regional_policy/en/policy/what/investment-policy/
http://www.mei.gov.rs/upload/images/publikacije/17/koheziona_politika.pdf
http://www.mei.gov.rs/upload/documents/publikacije/nacela_kohezione_politike_giz2017.PDF
Основни инструменти кроз које се подршка спроводи и усмерава на конкретне програме и операције су:
Европски фонд за регионални развој (ЕФРР)
Пружа подршку државама чланицама ЕУ и њиховим регионима са циљем да се отклоне главне регионалне неједнакости и да се достигне самоодрживи раст. Пре свега је усмерен на јачање конкурентности привреде – кроз улагања у истраживања, развој и иновације, инвестиције у призводњу и инфраструктуру, урбани и локални развој, унапређење конкурентности малих и средњих предузећа и подршку преласку на економију која се заснива на ниској емисији угљен-диоксида у свим секторима.
Европски социјални фонд (ЕСФ)
Пружа подршку државама чланицама ЕУ и њиховим регионима у остваривању циљева политике запошљавања. Усмерен је на улагања у људске ресурсе кроз подршку запошљавању што већег броја људи, подстицање једнаког приступа и једнаких могућности за све, подстицање предузетништва и активације на тржишту рада, интеграције имиграната, обезбеђивање родне равноправности, борбу против сиромаштва, јачање социјалне инклузије, унапређење образовања и целоживотног учења. Кроз Иницијативу за запошљавање младих (Youth employment initiative) из ЕСФ-а се подржавају активности усмерене на млађе од 25 година, који нису запослени, у образовању или обуци.
Кохезиони фонд (КФ)
Пружа подршку најмање развијеним државама чланицама ЕУ чији БНД по становнику не прелази 90% просека ЕУ-27. Из овог фонда финансирају се велики пројекти из области транспортне инфраструктуре и заштите животне средине. У програмском периоду 2014-2020 пружа подршку следећим државама чланицама: Бугарска, Хрватска, Кипар, Чешка, Естонија, Грчка, Мађарска, Летонија, Литванија, Малта, Пољска, Португал, Румунија, Словачка и Словенија.