Srbija će imati pet postrojenja za preradu građevinskog otpada u pet regiona do kraja 2027. godine, najavljuje Mira Radenović Bojić, državna sekretarka Ministarstva za evropske integracije, u razgovoru za Blumberg Adriju.
„Srbija će u naredne dve i po godine dobiti jedan uređeni sistem upravljanja i tretiranja građevinskim otpadom. Postrojenja će biti u pirotskom i sremsko-mačvanskom regionu, Subotici, Užicu i Valjevu“, najavljuje Radenović Bojić i dodaje da je vrednost ovog projekata 7,5 miliona evra, od čega se 5,5 miliona evra finansira sredstvima Evropske unije.
Pored pet regionalnih postrojenja, kaže sagovornica BBA, već naredne godine krenuće realizacija nabavki mobilnih drobilica za drobljenje i preradu građevinskog otpada u Novom Sadu, Nišu, Valjevu, Somboru, Smederevu, Inđiji i Kragujevcu.
„Ovi gradovi produkuju, po nekim proračunima Ministarstva za zaštitu životne sredine, između 24.000 i 52.000 tona otpada godišnje. Mi smo već krenuli u realizaciju, a na gradovima je da obezbede i opreme određenu infrastrukturu“, ističe ona.
Ukratko, ukoliko sve bude bilo po planu, šljunak, dotrajala drvna građa ili beton, umesto na divljoj deponiji pravo će u pogon za obradu, nakon čega će postati novi materijal za gradnju.
„Ideja je da se najveća količina tog otpada iskoristi. Procene su da je 75 odsto sadržaja građevinskog otpada zapravo iskop od zemlje, koji se nakon reciklaže može koristiti za prekrivku deponija ili atarske puteve, a da je oko 12 - 25 odsto građevinski materijal (šut, beton, pločice) i ostatak su drvo, metali“, ističe ona.
Kada je reč o betonu, kaže Radenović Bojić, nakon reciklaže on može da se koristi kao sirovina, u cementarama pre svega, mada i za putarsku industriju u asfaltnoj bazi.
„Evropa je svoje cementare ranije pripremila za prelazak na niskokarbonsku proizvodnju, pa koriste već neko vreme građevinski materijal koji je već korišćen za proizvodnju cementa“, kaže ona.
Građevinski otpad preovladava
Građevinski otpad u Srbiji čini više od 75 odsto ukupnog smeća. U Srbiji se, prema procenama Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, godišnje stvori oko 100 miliona tona građevinskog otpada.
Činjenica je da je poslednjih godina kod nas gradnja u ekspanziji. Ruši se, gradi se, mnogo je infrastrukturnih radova, pa velike količine građevinskog otpada završavaju na deponijama, pored puteva i u prirodi. Činjenica je i da se mnogo toga reciklažom može iskoristiti.
U nekim zemljama Evrope, poput Holandije i Danske, reciklira se čak 90 odsto ukupne količine građevinskog otpada. Plan je da Srbija do 2030. reciklira 40 odsto građevinskog otpada.
Građevinska dozvola se ne može dobiti bez brige o otpadu
Podsećamo, u oktobru prošle godine Vlada je usvojila Uredbu kojom se, prvi put, propisuje način upravljanja građevinskim otpadom. Njen cilj je da spreči nastanak divljih deponija i otvori mogućnosti da se otpad koristi u građevinarstvu.
Nova uredba propisuje da pre početka gradnje investitor mora da utvrdi koliko i koja vrsta otpada će nastati, kao i na koji način će postupati sa tim otpadom. Bez toga nema građevinske dozvole.
Na kraju, za dobijanje upotrebne dozvole, neophodno je da dostavi dokaz da je otpad zbrinut u skladu sa zakonom, odnosno sa samim planom o upravljanju građevinskim otpadom.
Uredba propisuje i da građevinsku knjigu i plan o zbrinjavanju ne moraju da imaju fizička lica koja adaptiraju stan ili poslovni prostor – veličine do 200 kvadratnih metara.
Izvor: Blumberg Adrija
