Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević ocenila je danas da 2027. godina, do koje bi Srbija mogla da ispuni neophodne reforme za članstvo u Evropskoj uniji , „nije izmišljena“, već je procena koja je urađena zajedno sa Evropskom komisijom, ali je istakla i da ni posle toga posao nije završen.
Posle 2027. godine nas očekuje da pokažemo „track record”, odnosno iskustvo o primeni, potom sastavljanje sporazuma koje treba ratifikovati, tako da ni posle te 2027. godine posao ne prestaje, predočila je Tanja Miščević na konferenciji „Beogradski razgovori o spoljnoj politici - Proširenje: novi modeli, novi učesnici“.
Vlada Srbije usvojila je Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU kao jasan pregled svih aktivnosti, kao i Reformsku agendu, podsetila je ona, ukazujući da je u Agendi navedeno 98 aktivnosti za koje je Srbija vrlo jasno pokazala da je spremna da ih ispuni u određenom roku i na koji način.
To nije zamena za pregovarački proces, naglasila je ona i predočila da država do kraja godine treba da ispuni osam mera ko proističu iz Agende, zakona i strateških dokumenata i deo su preporuka iz Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije.
Najvažnija stvar za mene nisu ocene, već preporuke, jer je to nešto što nam ubrzava proces. Drugi deo ubrzanja je Plan rasta, odnosno uključivanje u politike jedinstvenog tržišta, navela je ministarka.
Tanja Miščević je rekla da Plan rasta nosi šest milijardi evra ali ima i ono „plus”, što Svetska banka definiše kao doznake u iznosu od dve milijarde evra.
Prema rečima ministarke, ubrzanje procesa pristupanja moguće je i konstruktivnim pristupom u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a ne sme se zanemariti ni usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Naš cilj nije samo da otvorimo klaster 3 što pre je moguće, već da i ostala poglavlja u preostalim klasterima otvorimo što pre i da razgovaramo o ispunjenosti prelaznih merila za poglavlja 23 i 24, zaključila je Tanja Miščević.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre ocenio je da je ruska agresija na Ukrajinu pokrenula proces proširenja, ali je sada u tom procesu, pored zemalja Zapadnog Balkana, i nekoliko novih država.
Žiofre je predočio da su u tom procesu vrlo brzo aktivirani mehanizmi da se i finansijski podrže kandidati za članstvo u EU.
Prema njegovim rečima, intezivno se radi i da se region uključi u jedinstveno evropsko tržište i pre samog pristupanja u članstvo.
Proces pristupanja i geopolitički kontekst nam govore da je strateški izbor biti član EU, naglasio je Žiofre.
To je važan izbor i pozdravljamo to da je Srbija potvrdila da je njen strateški cilj da bude članica EU, to je važan korak koji ne potcenjujemo. Pozdravljamo sve što je Srbija učinila da podrži Ukrajinu, poziciju koju je zastupala u međunarodnim forumima, a cenimo i njen doprinos EU misijama u Africi, rekao je Žiofre.
Usklađivanje Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU je na 51 odsto i zato je važno da budemo što jasniji u određivanju pravca Srbije ako želi članstvo u EU, poručio je on.
Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović podsetila je da je proces proširenja EU bio blokiran niz godina, posle izjave nekadašnjeg predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da u mandatu te komisije nema proširenja.
Nestalo je entuzijazma, pa su i reforme zaustavljene. Dobili smo Berlinski proces kao „čuvara vatra” da taj proces ostane živ, ukazala je ona.
Prema njenim rečima, geopolitička situacija je, nažalost, dovela do toga da se tema proširenja EU vrati u fokus.
Aleksandra Joksimović je ocenila da države regiona moraju brže da se transformišu, a EU da pokaže da zaista želi te zemlje u svom članstvu i da se uspostavi poverenje između aktera.
Regionalni direktor Fondacije Hans Zajdel Klaus Fizinger ocenio je da jačanje regionalne saradnje doprinosi ubrzanju evropskih integracija.
Fizinger je ocenio da je 2022.godina donela geopolitičke promene koje je promenile proces proširenja, što se pozitivno odrazilo na Zapadni Balkan.
Sa druge strane, on je ukazao da to može biti i dodatni izazov za region, jer su se pojavili novi konkurenti iz Istočnog partnerstva - Ukrajina, Moldavija i možda Gruzija, koji bi mogli da preuzmu vođstvo.
Konferencija je počela minutom ćutanja za poginule u nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Izvor: FoNet
