Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su evropske integracije i regionalna saradnja dva "apsolutna prioriteta" spoljne politike Srbije.
Što brže napredujemo ka EU, bolje i brže pravimo dobro kvalitetno društvo za građane, privredu, jačamo vladavinu prava i sve reforme koje sprovodimo skoro deset godina, nastavićemo u skladu sa preporukama koje smo dobili u godišnjem izveštaju Evropske komisije, rekla je Ana Brnabić na konferenciji parlamentarnih odbora za evropske integracije Procesa stabilizacije i pridruživanja u Jugoistočnoj Evropi.
Ana Brnabić je ocenila da ima stvari koje se mogu zameriti i Evropskoj uniji (EU) na tom teškom putu za sve nas, ali šta god se može reći kao kritika na račun EU, jedna stvar će uvek ostati, a to je da je EU najveći i najuspešniji mirovni projekat u istoriji čovečanstva.
Unija je obezbedila decenije mira i baš zbog toga i mi sa Zapadnog Balkana moramo biti njen deo, poručila je Ana Brnabić.
Ana Brnabić dodala je da Srbija ne može biti jaka i stabilna ako ne postoji dobro povezan i stabilan region.
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević ocenila je da se u EU pojavio novi zamah u proširenju, pre svega zbog rata u Ukrajini.
Tanja Miščević je rekla da region zna da iskoristi taj zamah, pa je status kandidata stigao za BiH, prvi klaster za Albaniju, prelazna merila za Crnu Goru, dok se nada da će i Severna Makedonija i Srbija imati tu vrstu uspeha kako bi se ceo region pomerio korak napred.
Ona je izjavila da je u Izveštaju Evropske komisije četvrti put rečeno da je Srbija tehnički spremna za otvaranje klastera 3. Osvrnula se i na ovogodišnje izveštaje o vladavini prava kojom su države Zapadnog Balkana ocenjivane po kriterijumima kao i države članice EU, pa se može konstatovati da su pitanja pravosuđa, vladavine prava, slobode medija i unapređenje medijskih sloboda ključna pitanja za sve u Evropi.
Prema njenim rečima, ove godine se najviše govorilo o Planu rastu, vrednom šest milijardi evra, ali je istakla da treba uvek naglašavati da to nije zamena za pregovore o integraciji koje svaka od država vodi sa EU.
Miščević je rekla da se radi na pripremi dve zakona koji će biti predstavljeni Skupštini radi ratifikacije kako bi se omogućila isplata novca iz Plana rasta.
Srbija ima 98 indikovanih reformi do kraja 2027. godine, a osam do kraja ove godine i to će biti dokaz njenog kredibiliteta u ispunjenju Reformske agende, ocenila je ona.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre ponovio je da EU nije kompletna bez Zapadnog Balkana, koji je u srcu Evrope, okružen državama članicama.
Žiofre je rekao da je članstvo u EU najbolja perspektiva za Srbiju i ostale u regionu za demokratiju, mir i prosperitet.
Članstvo je sada nadohvat ruke, jer imamo novi zamah i sada je vreme da udruže napori i iskoriste prilike, rekao je Žiofre.
Žiofre je rekao da se mora osvrnuti na ničim izazvanu i neopravdanu rusku agresiju na Ukrajinu, koju svi osuđuju, a Unija računa na podršku država kandidata da se usprotive agresiji.
On je predočio da od danas počinju javni razgovori sa kandidatima za evropske komesare, dodajući da o prioritetu procesa proširenja EU govori i to što će biti imenovan komesar posebno zadužen za taj proces.
Uveren sam da će svi partneri na Zapadnom Balkanu godišnje izveštaje Evropske komisije koristiti kao instrument koji će im pomoći da ubrzaju napore, rekao je Žiofre.
Žiofre je govorio i o Planu rastu za Zapadni Balkan i reformskim agendama, podsećajući da ih je usvojeno pet, te da se očekuje i dokument Bosne i Hercegovine.
Parlamenti imaju važnu ulogu u ovom procesu, s obzirom na usvajanje dva zakona kojim bi se “otključale“ isplate novca iz Plana rasta, ali i potom kontrolu ispunjavanja obaveza iz Reformskih agendi, rekao je Žiofre.
Prema njegovim rečima, dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja su važan deo napretka svake zemlje, a posebno važna inicijativa je Berlinski proces.
Nastavljamo da pomažemo region politički, ekonomski i na svaki drugi način, rekao je Žiofre.
Predsednica Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije Elvira Kovač pozvala je sve da minutom ćutanja odaju poštu poginulima u nesreći u Novom Sadu.
Kovač je rekla da sastanku prisustvuju predstavnici parlamenta Albanije, BIH, Severne Makedonije, Crne Gore, a da su tu kao gosti parlamentarci Poljske, Mađarske, Turske i Gruzije, dok nažalost u Beograd nisu mogli da dođu predstavnici Ukrajine i Moldavije.
Želimo svi zajedno da radimo na unapređenju parlamentarne i regionalne saradnje, rekla je Elvira Kovač.
Izvor: Fonet
