Vlada Srbije usvojila je na sednici održanoj danas, 3.oktobra, Reformsku agendu Republike Srbije, dokument čiji je cilj da ubrza sve pokrenute reforme, onako kako su već trasirane u pregovorima o članstvu sa EU. Pripremljen je u saradnji institucija Republike Srbije, njih 37 i Evropske komisije, kao odgovor na ponudu Evropske unije za ubrzane pripreme za članstvo kroz Plan rasta EU za Zapadni Balkan.
Reformska agenda Srbije obiman je strateški dokument u kojem su detaljno navedeni svi oni koraci, odnosno mere, koje će institucije Srbije preduzeti kako bismo brže napredovali u brojnim reformama na putu ka članstvu u EU, a sa druge strane i povukli novac namenjen Srbiji iz Evropskog fonda za rast.
U četiri reformske oblasti predviđeno je 98 mera, odnosno koraka koji će, kada budu realizovani, biti uslov za isplatu:
- Poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora (26 koraka za isplatu),
- Zelena i digitalna tranzicija (39 koraka za isplatu)
- Ljudski kapital (12 koraka za isplatu)
- Osnove, odnosno mere u oblasti vladavine prava (21 koraka za isplatu)
Dalja procedura predviđa da Komitet za IPA, u kojem su predstavljene sve države članice EU, usvoji Reformsku agendu, nakon čega će biti doneta i Odluka o sprovođenju Evropske komisije. Takođe, do kraja godine Republika Srbija treba sa EU da usaglasi i da ratifikuje u Narodnoj skupštini i dva finansijska instrumenta, koji će biti sastavni deo Plana rasta, što je uslov da povučemo sredstva namenjena našoj državi. Za Srbiju bi, prema metodologji Evropske komisije, prva tranša trebalo da bude u iznosu od oko 112 miliona evra, od ukupno 1,58 milijardi evra, koliko će nam biti na raspolaganju do kraja 2027. godine, odnosno u naredne nešto više od tri godine, ukoliko ostvarimo sve što je Reformskom agendom predviđeno.
U Reformskoj agendi navedeni su posebno i opšti uslovi kao što je vladavina prava, koja je primarni uslov za bilo kakav dijalog svih sa Evropskom unijom, uz dodatni preduslov specifičan za Beograd i Prištinu, koji se odnosi na konstruktivni pristup dijalogu između Beograda i Prištine, u kojem Beograd već dosledno učestvuje.
