Mađarska će tokom svog predsedavanja Evropskom unijom predložiti održavanje neformalnog samita EU - Zapadni Balkan kako bismo iskoristili dobar zamah u politici proširenja, izjavio je danas mađarski ambasador u Srbiji Jozef Mađar, dok je ministarka za evropske integracije Tanja Miščević rekla da je Srbija spremna za otvaranje novog klastera.
Miščević je, na skupu Centra za evropske politike “Od Belgije do Mađarske”, posvećenog promeni zemlje predsedavajuće Savetom EU, rekla da Srbija najviše radi kako bi održala tempo koji bi dokazao da je spremna za otvaranje klastera 3.
Radimo na reformskoj agendi za primenu Plana rasta, koji treba da unaprede ekonomski i socijalni rast i razvoj. Dijalog sa Prištinom se nastavlja, ali nismo mi ti koji ne pokazujemo konstruktivnost, rekla je Miščević.
Za desetak dana u Briselu ćemo razgovarati o komentarima koje smo dobili na samoprocenu ispunjenosti primene poglavlja 23 i 24 koje se tiču vladavine prava i osnovnih prava, a potom ćemo sa prijateljima iz Nacionalnog konventa o EU da vidimo kako i pod kojim uslovima da unapredimo ključne oblasti kako bismo bili u poziciji Crne Gore, koja je dobila zeleno svetlo za početak zatvaranja pregovaračkih poglavlja, predočila je Miščević.
Moramo da iskoristimo Plan rasta za Zapadni Balkan, odnosno ponovno interesovanje unutar EU za politiku proširenja, koje je posledica rata u Ukrajini, rekla je Miščević.
Želeli bismo da sada na bolji način iskoristimo ovu priliku, ne da je zloupotrebimo, rekla je ona i dodala da će biti potrebna podrška civilnog društva za reformsku agendu.
Miščević je rekla i da se sa reformskom agendom ne može izlaziti u javnost dok se ne dobije odobrenje, ne Evropske komisije, već država članica, a sad druge strane, Vlada neće usvojiti reformsku agendu bez mišljenja NKEU i Odbora za evropske integracije. Taj proces je za sve, ne samo za Srbiju, odložen do 20. avgusta, napomenula je ona.
Miščević je ukazala i da novac iz Plana rasta i IPA nisu dovoljni da bi Srbija dostigla prosek EU, za šta je u ovom trenutku potrebno 25 do 30 godina.
Govoreći o zemljama predsedavajućim EU, Miščević je konstatovala da je Belgija uradila odličan posao uprkos tome što je zbog evropskih izbora posao bio ubrzan, odnosno Mađarska će funkcionisati u uslovima uspostavljanja novih institucija.
Mađarska je vrlo jasno stavila proširenje na agendu, da je to u njihovom najboljem interesu, interesu EU, a mi smo spremni da radimo u tom procesu i već radimo, konstatovala je ona.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je da je izrada i brzo usvajanje Plana rasta za Zapadni Balkan znak snažne političke volje institucija i država članica kada je reč o politici proširenja.
Ruska agresija na Ukrajinu je promenila perspektivu i proširenje na Zapadni Balkan se shvata kao strateška investicija za EU, rekao je Žiofre.
U mađarsko predsedavanje ulazimo sa situacijom da „imamo mnogo više goriva“ da se pripremimo za proširenje, rekao je Žiofre koji je podsetio da su za vreme belgijskog predsedavanja otvoreni pregovori sa Ukrajinom i Moldavijom i dat je status kandidata za BiH.
Žiofre je novinarima, uoči skupa, rekao da proširenje ponovo visoko na agendi EU i da se nastavlja rad na svim oblastima.
Prema njegovim rečima, u utorak je odobreno 1,2 milijardi evra za Zapadni Balkan, sa Srbijom se nastavlja izgradnja pruge Beograd-Niš, kao i priprema prve tranše novca za Srbiju u okviru Plana rasta za region.
Ambasador Mađarske Jozef Mađar podsetio je da njegova zemlja po drugi put predsedava EU i da bi volela da u narednih šest meseci bude usvojen Pakt konkurentnosti.
Proširenje je jedno od najvažnijih pitanja na agendi, Belgija je učinila puno i mi sada želimo da iskoristimo taj zamah, rekao je Mađar.
On je napomenuo da se moraju pozitivnim oceniti napori koje je Srbija učinila da se u narednom periodu otvori novi klaster.
Nije dobro što više od tri godine nema napretka u otvaranju novih poglavlja, niti Međuvladine konferencije, konstatovao je Mađar, najavljujući samit ili neformalni sastanak na vrhu EU i lidera Zapadnog Balkana.
Mađar smatra i da je neophodno nastaviti dijalog Beograda i Prištine i normalizaciju odnosa.
Govoreći o poseti premijera Viktora Orbana Kijevu, Mađar je istakao da su mir i bezbednost prioritetna pitanja i da su to bile teme razgovora u Ukrajini.
Ambasadorka Belgije Keti Bugenhout rekla je da je Belgija tokom predsedavanja ispunila svoj plan, predstavljen kroz slogan - zaštititi, jačati i pripremiti.
Tokom našeg predsedavanja, otvoreni su pregovori sa Ukrajinom i Moldavijom, BIH je postala kandidat za članstvo, a za Crnu Goru je usvojen izveštaj o prelaznim merilima ispunjenosti osnovnih uslova za zatvaranje poglavlja (IBAR).
Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske poslove Srđan Majstorović podsetio je da je u petak Savet EU usvojio strateški dokument 2024-2029, kojim se priprema za naredni mandat i među čijim prioritetima je i priprema za buduće proširenje.
Time EU „loptu vraća u teren“ država kandidata, koji treba da ispune jasne i poznate obaveze, rekao je Majstorović, dodajući da to znači da se uzdrže od podizanja nacionalističkih tenzija, rešavaju probleme i postižu teške kompromise.
Majstorović je istakao da brojni izvori dodaju da je Crna Gora favorit za članstvo u EU, a ukoliko se želi da vrati kredibilitet politici proširenja, bilo bi dobro da se Podgorici pridruži još neko iz regiona.
U izjavi za medije ministarka Miščević rekla je da iskopavanje litijuma nije uslov Evropske unije za Srbiju, ali jeste potencijal i mogućnost koju Evropa vidi ne samo za Srbiju, već za čitav region.
Miščević je podsetila na dokument Evropske komisije, kada je predlagala Plan rasta, u kome je kao jednu od oblasti ubrzane integracije stavila i kritične sirovine.
Pored tema kojima smo se bavili - jedinstveni prostor plaćanja ili zelene trake, odnosno ubrzane carinske procedure, oblasti koje su navedene u dokumentu, objavljenom kada i izveštaj o napretku za ceo region, jesu i kritični sirovine, kazala je Miščević.
Prema njenim rečima, ceo region može da pomogne lance snabdevanja u Evropi u proizvodnji električnih vozila.
Nije uslov, ali potencijal i mogućnost koji Evropa vidi za čitav region, ponovila je ona.
Ambasadorka Bugenhout rekla je da je eksploatacija litijuma u Srbiji isključivo pitanje za Vladu Srbije, ni za koga drugog, ali ono što je validno za sve zemlje na svetu jeste da se zarad očuvanja životne sredine mora menjati način saobraćaja. Samo jedno od rešenja, ne jedino, jeste prelazak na električna vozila, a za to su nam potrebne baterije koje koriste litijum. To je jedino što mogu reći, rekla je ona.
Ambasador Mađarske Jozef Mađar je, odgovarajući na pitanje da li iskopavanje litijuma postaje deo evropskih integracija, rekao da se vode razgovori.
Mi podržavamo zeleni dogovor, ali na način da se poštuju uslovi koji su potrebni da industrija koja se bazira na električnim vozilima ili baterijama za njih poveže i Srbija može puno toga učiniti.
Izvor: Fonet
