Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varheji sastao se danas u Vladi Srbije sa ministarkom za evropske integracije Tanjom Miščević, ministrom finansija Sinišom Malim, ministarkom za rudarstvo i energetiku Dubravkom Đedović Handanović i ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goranom Vesićem.
Komesar je tom prilikom čestitao ministrima na imenovanju, izrazio nadu da Srbija ostaje posvećena svom evropskom putu i ohrabrio novu Vladu da iskoristi trenutni zamah proširenja i sprovede neophodne reforme, uz podršku Evropske unije. Komesar Varheji je dodao da je EU nedavno usvojila Plan rasta u vrednosti 6 milijardi evra za podršku partnerima sa Zapadnog Balkana. U tom kontekstu, pozdravio je rad Srbije na Reformskoj agendi i podsetio na mogućnosti koje se tako pružaju Srbiji u pogledu društveno-ekonomskog razvoja, uključivanja u Jedinstveno tržište Evropske unije i pristupnih pregovora.
Komesar je ponovio da Ekonomski i investicioni plan u vrednosti od 30 milijardi evra već daje rezultate. Plan je da se unapredi povezanost transportne, energetske i digitalne infrastrukture u okviru Zapadnog Balkana. EU je već mobilisala više od polovine paketa, ulažući u Srbiju skoro 6,2 milijarde evra, donoseći opipljive koristi građanima i privredi. Na primer, EU finansira modernizaciju srpskih železnica, obezbeđujući finansijski paket od 2,2 milijarde evra samo za brzu prugu Beograd-Niš.
Ističući neophodnost ubrzanja procesa evropskih integracija, ministarka Tanja Miščević izvestila je komesara da Vlada Srbije intenzivno radi na pripremi Reformske agende koja će uskoro biti usvojena. Ona je zahvalila Evropskoj uniji i komesaru Varhejiju na podršci i pomoći koju Srbija kontinuirano dobija od EU i njenih članica za sprovođenje važnih infrastrukturnih projekata i naglasila da će se reformski procesi naše države nastaviti u pravcu dostizanja merila za članstvo u Uniji.
Ministar finansija Siniša Mali istakao je da je Srbija kroz sve dosadašnje reforme i kroz posvećenost daljem reformisanju svakog segmenta društva pokazala svoju odlučnost da ostane na evropskom putu i pridruži se jedinstvenom evropskom tržištu. On je rekao da smo samo u poslednjih deset godina uspeli smo da od zemlje koja je bila na dnu lestvice evropskih zemalja postanemo jaka, rastuća ekonomija sa perspektivom daljeg natprosečnog rasta u godinama kada je osnovno odličje svih ekonomija usporavanje.
„Naša ekonomija dobija pohvale međunarodnih finansijskih institucija i siguran sam da naš napor i ekonomski rezultati nisu prošli neopaženo ni u Evropskoj uniji. Mi smo danas zemlja koja beleži dobre ekonomske performanse, javni dug držimo na 47,6 odsto BDP-a, u prvom kvartalu beležimo rast BDP-a od 4,6 odsto, održavamo rast standarda građana povećanjem plata i penzija iznad nivoa inflacije i uspevamo da kroz kapitalne investicije obezbedimo nove izvore rasta. Uz dalji ekonomski rast čija dinamika predviđa da 2027. BDP Srbije iznosi bar 94 milijarde evra, i uz završetak reformi, te uz investicioni rejting koji očekujemo, bićemo država na izuzetno visokom nivou razvoja kada se budemo pridružili EU“, rekao je Mali.
Ministarka Đedović naglasila je da Srbija ima jasan plan neophodnih investicija u energetski sektor koje su definisane i strateškim dokumentima, najpre polaznim osnovama razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti do 2028. sa projekcijama do 2030. godine.
„Energetska zajednica prepoznala je Srbiju kao lidera u sprovođenju energetskih reformi u 2023. godini, što pokazuje da smo na dobrom putu. Odlučni smo da energetsku tranziciju sprovedemo održivo, bez ugrožavanja stabilnosti snabdevanja i na način da bude pravedna, obzirom da sada oko 2/3 energije dobijamo iz uglja. Hvala Evropskoj uniji i SR Nemačkoj koji su najveći donatori našeg energetskog sektora sa više od milijardu evra bespovratnih sredstava u poslednjih 25 godina, očekujemo da ćemo kao zemlja koja je na evropskom putu nastaviti da dobijamo podršku i kroz Plan rasta za Zapadni Balkan za sprovođenje mera koje vode ka dekarbonizaciji energetskog sektora i pravednom i postepenom prelasku na čistije izvore energije“, rekla je Đedović Handanović.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić zahvalio je komesaru Varhejiju na posvećenosti evropskim integracijama Srbije i regiona tokom četvorogodišnjeg mandata, ističući da je EU najznačajniji partner Srbiji, s obzirom na ogromnu finansijsku podršku sektoru saobraćaja.
On je podsetio na grant EU vredan 610 miliona evra za izgradnju brze pruge Beograd – Niš i istakao da je Srbija u Izveštaju Evropske komisije o napretku za 2023, u oblasti saobraćaja postigla dobar nivo pripremljenosti uz posebne pohvale za usvajanje zakona u oblasti železnice i usklađivanje sa pravnim tekovinama EU.
