Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je danas da se izrada Plana rasta za Zapadni Balkan zasniva na četiri stuba, isto onako kako je Evropska unija najavila 8. novembra prošle godine.
Ona je to izjavila na panelu „Novine u politici proširenja i praćenju reformskih procesa - Plan rasta za Zapadni Balkan“ i navela da se prvi stub odnosi na ubrzanu integraciju neke od politika jedinstvenog tržišta i da Srbija u ovom momentu razgovara o dve važne oblasti za ubrzanu integraciju.
„To je uključivanje u ono što se zove Single European Payment Area ili jedinstvena oblast Evropske unije za plaćanja, koja bi povezala naš platni sistem sa platnim sistemima država članica Evropske unije i to je stvar koja olakšava poslovanje. Druga oblast je oblast koju mi svi zovemo Green Lanes, zeleni koridori, a zapravo znači ubrzane, pojačane carinske procedure, saradnja u oblastima carinskih procedura", rekla je Miščević.
Dodala je i da je za Srbiju važna oblast usklađivanja standarda proizvodnje naših proizvoda sa evropskim standardima.
„To je još jedna oblast koja je za nas od interesa, naravno u vezi sa zelenim koridorima ili bržim protokom na graničnim prelazima sa državama članicama i sva druga pitanja koja su vezana za drumski transport“, rekla je Miščević.
Istakla je i važnost oblasti e-commerce kao i oblasti energetske i zelene tranzicije.
Kao drugi stub Miščević je navela pojačanu regionalnu integraciju, kako bi Srbija postala deo jedinstvenog tržišta.
„Uzmite činjenicu da mora da se napravi novi common regional market plan za zajedničko regionalno tržište koji će pratiti ovu vrstu integracije“, rekla je Miščević.
Kao treći stub navela je reformsku agendu, koju je podelila u četiri oblasti: poboljašanje uslova poslovanja, energetska digitalna tranzicija, ljudski resursi i oblasti koje se odnose na vladavinu prava.
Kao poslednji stub navela je finansijski instrument, koji ulazi u proces usaglašavanja sa Evropskim parlamentom.
Podsetila je da finansijski instrument predviđa dve plus četiri milijarde evra za Zapadni Balkan i navela je da bi Srbija mogla od toga da dobije oko 1,7 milijardi evra u 4 godine, od čega će polovina sredstva koja budu došla do Srbije biti uplaćena u budžet, a druga polovina u infrastrukturu.
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Jovana Joksimović govorila je o reformi energetskog sektora Srbije i tu je istakla oblasti energetske transformacije, dekarbonizacije, povezivanja tržište električne energije sa tržištem EU.
Poručila je da Srbija radi na diversifikaciji izvora energetskog snabdevanja i navela kao primer gasni interkonektor Srbija-Bugarska, koji je uz podršku Evropske unije pušten u probni rad, što je, kako je navela, važno reformsku agendu, pogotovo kada je reč o energetskoj transformaciji.
Dodala je i da je energetsko siromaštvo važna tema i istakla da je Srbija uz pomoć EU uspela da obezbedi podršku za tri puta više ugroženih kupaca.
Jelica Minić iz Evropskog pokreta ocenila je da je civilno društvo u regionu mnogo bolje organizovano i da je naučilo da lobira i da se bori.
Istakla je da civilno društvo ozbiljno radi na dekarbonizaciji i da organizacije civilnog društva imaju ozbiljnu ulogu i uticaj.
Podsetila je da je fokus i Berlinskog procesa i novog plana rasta bio smanjivanje ekonomskog jaza koji postoji između Evropske unije i našeg regiona.
„I taj ekonomski jaz je ozbiljan problem, taj ekonomski jaz ako se nastavi ovim tempom, mi ćemo čekati još decenije i decenije da se pomaknemo“, rekla je Minić.
Istakla je da moramo ozbiljno da shvatimo poruke da uslovi za dobijanje novčanih sredstava iz plana rasta jesu fundamentalne reforme i priključivanje spoljnoj bezbednosnoj politici EU.
Koordinatorka Radne grupe NKEU za poglavlje 17 Lana Hadži Nikolić rekla je da sredstava koja su predviđena planom rasta nisu mala, ali nisu ni dovoljna našim privredama i dodala da iskustvo drugih zemalja pokazuje da su za velike transformacije potrebni veći iznosi.
Istakla je potrebu za većim ulaganjem u domaću privredu i mala i srednja preduzeća, odnosno promene politike u korist domaće privrede.
Šef odeljenja za Srbiju i Crnu Goru generalnog direktorata Evropske komisije za susedstvo i politiku proširenja Majkl Miler istakao je da Evropska komisija ceni rad civilnog društva u približavanju Srbije EU.
On smatra da nedostatak usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU može imati loše efekte i izrazio je nadu da će do usklađivanja doći, što će dovesti do ubrzanja pristupa.
Naveo je da je proces i tempo pristupa kandidata EU zasnovan na zaslugama i da to uključuje i usklađivanje sa vrednostima EU, što se odnosi i na odnos sa Rusijom.
Miler je dodao da je napredak kada je vladavina prava u pitanju nije perfektan, ali je ocenio da je bilo pomaka na bolje.
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je juče da je formiran tim za Plan rasta za Zapadni Balkan, koji će Srbiji omogućiti bližu saradnju unutar regiona i sa EU.
Skup je održan u okviru sastanka koji je organizovalo Ministarstvo za evropske integracije u saradnji sa Nacionalnim konventom o Evropskoj uniji (NKEU).
Izvor: Tanjug