Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević otvorila je danas regionalni stručni skup „Neka pravda vlada regionom“ i tom prilikom izjavila da su civilna društva balans i promoter reformi, koji državi skreću pažnju na nove pravce razvoja, dok s druge strane država pokušava da ispuni ono što je realno ostvarivo.
Pored Miščević, na otvaranju dvodnevnog panela koji je organizovao Nacionalni konvent o Evropskoj uniji u Srbiji, govorili su i koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Srbiji Bojana Selaković, ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji Teodorus Antonius Reintjes, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Severnoj Makedoniji Mileva Đurovska i koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Albaniji Gledis Đipali.
„Konventi u regionu postoje i napravljeni su kao jedna sugestija koja je u određenom momentu postala vrlo prisutna. Podsećam vas, nacionalni konventi su model koji smo preuzeli iz onoga što je poznato kao slovačko iskustvo u procesu pregovora“, rekla je Miščević.
Dodala je da je za razliku od Slovačke, koja je svoj konvent napravila u poslednjoj fazi pregovora, u Srbiji on formiran mnogo ranije.
„Još u doba statusa pridružene države, odnosno u doba kada smo samo imali obavezu da implementiramo sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji se pokazao kao jako koristan instrument u praćenju pregovora“, rekla je Miščević.
Ističe da je od samog početka definisana uloga Konventa kao osnovne platforme, a koja sada broji više od 800 organizacija.
„Kada kažemo 800 organizacija mi ne mislimo samo na nevladine organizacije. Mislimo na vrlo značajne delove civilnog društva u Srbiji. Od Srpske akademije nauka, Privredne komore, fakulteta i instituta, do nevladinih organizacija na lokalu“, rekla je Miščević.
Istakla je da je uloga Nacionalnog konventa u Srbiji definisana odlukom Skupštine, koja podrazumeva da sva dokumenta koja Vlada predloži i koja predstavljaju pregovaračka dokumenta moraju biti iskontrolisana i pregledana i od strane predstavnika odgovarajuće radne grupe konventa.
„Šta smo iz tog prvog učešća zajedničkog rada naučili? Naučili smo da partnerstvo u procesu nikada nije tako jednostavno i uvek je dvosmerno. Dakle, otvorenost jedne i druge strane bi trebalo da se podrazumeva, ali vrlo često se to ne dešava“, navela je Miščević.
Istakla je da država razgovara sa civilnim društvom o ključnim stvarima, poput reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, zaštite prava, slobode bezbednosti, borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma, ali i po pitanju migracija, kako legalne tako i nelegalne migracije.
„Mi smo počeli od kolega da učimo kako se pregovara sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer Severna Makedonija je to uradila pre bilo koga sa Zapadnog Balkana, a onda je došlo vreme da uzvratimo, pa smo i najkonkretnije u prethodnih nekoliko godina prenosili iskustvo o pregovaračkom procesu“, rekla je Miščević.
Naglasila je da su Severna Makedonija i Albanija države koje su prve počele pregovore, od početka po novoj metodologiji, a da Srbija na osnovu njihovog iskustva može da nauči o primeni nove metodologije.
„S druge strane mi možemo da pomognemo u tome da prenesemo dobra i loša iskustva dosadašnjeg rada u procesu pregovora između Konventa i Vlade, kako teče priprema dokumenata, i kako se ona predstavlja u Briselu i ono što pokušavamo da i mi naučimo“, rekla je Miščević.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Srbiji Bojana Selaković je rekla da će se tokom panela najviše razgovarati o temama koje se tiču vladavine prava, poglavlja 23 i poglavlja 24 iz okvira Evropskih integracija.
„Verujem da nema potrebe da ističemo koliko su te teme važne u procesu evropskih integracija za građane svih zemalja koje učestvuju u pregovaračkom procesu“, navela je Selaković.
Dodala je da je Nacionalni konvent u Srbiji praktično od svog osnivanja svoju najveću aktivnost pokazao upravo u oblastima koja se tiču poglavlja 23 i 24.
„Radne grupe koje se bave ovim temama na nedeljnom nivou su imale različite vrste aktivnosti, događaje, komunikacije sa resornim ministarstvima i dali zaista nemerljiv doprinos, počevši još od izrade akcionih planova za ova dva poglavlja, pa do reforme pravosuđa, usvajanja suštinskih reformskih zakona koji se tiču bezbednosti, ljudskih prava i pravosuđa uopšte“, rekla je Selaković.
Koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Albaniji Gledis Đipali je istakao da regionalni skup „Neka pravda vlada regionom“ nije prvi na kome zemlje regiona Zapadnog Balkana učestvuju i sarađuju.
„Mi znamo da je za uspešan proces pridruživanja veoma važna kooperacija i dobrosusedski odnosi“, rekao je Đipali.
Naveo je da su zemlje Zapadnog Balkana jako dugo u procesu pregovora o pridruživanju sa EU i da to nije proces koji se završava pristupanjem, što se može videti na primerima zemalja koje su pristupile EU, i da je to dugotrajna transformacija društva.
Naglasio je da je veoma bitno da društvo da podrži proces pridruživanja EU, ali i da je važno upoznati građane o samim reformama, koje su često komplikovane i sadrže dosta tehničkih stvari, nerazumljivih široj javnosti i da je uloga civilnog društva i konventa da ih razjasni.
Izvor: Tanjug
