Ugovor o donaciji EU od 8,5 miliona evra, koji će biti podrška izgradnji 4. sekcije Transbalkanskog elektroenergetskog koridora od Bajine Bašte do granica sa Crnom Gorom i BiH, potpisan je danas u Vlade Srbije.
U prisustvu ambasadora EU i Nemačke, Emanuele Žiofrea i Anke Konrad, ugovor o donaciji potpisali su ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, direktorka Elektromreže Srbije Jelena Matejić i Direktor kancelarije nemačke razvojne KfW banke Ridiger Hartman.
Đedović je ocenila je da izgradnja 4. sekcije Transbalkanskog koridora za prenos električne energije još jedan korak ka podizanju energetske stabilnosti i sigurnosti u snabdevanju građana i kompanija u Srbiji.
Ocenila je da će sa tih novih 83 kilometra dalekovoda, koji će biti izgrađeni do 2027. godine, snabdevanje biti sigurnije i podsetila da su u okviru istog koridora već povezani Rumunija i Pančevo, te Kragujevac i Kraljevo.
Đedović je kazala da ovakva povezivanja omogućavaju da veće količine obnovljivih izvora energije mogu da budu ugrađene u mrežu, što je bitno za zelenu tranziciji.
„Radimo na pripremi izgradnje za RHE Bistrica. Ovaj koridor ima značaj i za tu investiciju“, rekla je ministarka.
Ocenila je da Transbalkanski koridor vraća Srbiju na mapu energetskih koridora Evrope, kao tranzitnu zemlju od Rumunije preko Crne Gore do Italije, te omogućava veću razmenu energije i sigurnost snabdevanja.
Navela je da ministarstvo planira dalja ulaganja u prenosni sistem kroz gradnju panonskog koridora kroz Vojvodinu, te jačanje mreže u centralnoj Srbiji, kao i bolja povezivanja sa Bugarskom i dodatno sa BiH.
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević ocenila je da je ugovor o donaciji značajan za evro integracije i bilateralnu saradnju sa Nemačkom.
Ocenila je da se radi o projektu značajnom za zelenu tranziciju i energetsku efikasnost.
Miščević je navela da je Koridor projekat od regionalnog značaja i povezuje Srbiju kako sa članicama EU - Rumunijom i Italijom, tako i sa Crnom Gorom i BiH.
Istakla je da se tako mreže nadograđuju i da doprinose stabilnijem, pouzdanijem i sigurnijem snabdevanju stanovništva i privrede električnom energijom.
Ministarka je poručila da ovakvi projekti doprinose onome što je i korist od evro integracija a to su napredak, privredni rast i korist za građane.
Miščević je podsetila da je EU obezbedila 165 miliona evra budžetske podrške za najugroženije građane i mala i srednja preduzeća za plaćanje računa za električnu energiju.
Navela je da EU u Srbiji ulaže u projekte za razvoj solara, vetra, gasne interkonekcije, energetske efikasnosti, te da je zelena agenda važan element našeg razvoja.
Direktorka EMS Jelena Matejić je ocenila da je ugovaranje 4. sekcije veliki korak ka završetku realizacije Koridora i da će se potruditi da projekat koji ima regionalni značaj bude završen pre roka ili u roku.
Podsetila da je prošle godine završena druga sekcija tog koridora, te da će treća biti gotova do 2026. godine.
Ocenila je da je taj koridor najveća ikada investicija za EMS, a da će izgradnjom 4. sekcije biti povezani Bajina Bašta sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom i tako povezani prenosni sistemi tri zemlje.
Matejić je rekla da je EMS od 2011. godine imao ukupno 380 miliona evra investicija i da očekuje da do 2035. godine investicije u prenosni sistem budu 900 milione evra.
Ridiger Hartman je ocenio da je potpisivanjem dogovoren najvažniji deo slagalice ulaganja u Transbalkanski koridor.
Istakao da je taj koridor važan za povećavanje udela energije iz obnovljivih izvora u Srbiji (OIE) i unapređenje kompletne elektromreže.
Dodao je da nema nikakve sumnje na osnovu dosadašnjih iskustava da će izgradnja i četvrte sekcije od Bajine Bašte ka Crnoj Gori biti uspešno urađena.
Ambasadorka Nemačke Anke Konrad ocenila je da Koridor pomaže integraciju Srbije i regiona u evropski energetski sektor.
Navela da je da kriza zbog rata u Ukrajini pokazala da su potrebni udruženi napori na polju suočavanja sa energetskom krizom a ne pojedinačna rešenja.
Podsetila je da Nemačka 20 godina pruža podršku u razvoju energetskog sektora Srbije te da se tako stvaraju bolji osnovi za energetsku bezbednost i bolju regionalnu saradnju.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre uporedio je Transbalkanski koridor sa auto-putem za prenos električne energije između Srbije i EU.
Istakao je njegov značaj za bezbednije i bolje snabdevanje električnom energijom i zelenu energetsku tranziciju.
Ocenio je da je Koridor rezultat dobre saradnje i zajedničkih napora za stabilno snabdevanje i što veći udeo OIE.
Žiofre je rekao da Evropa još jednom pokazuje kako može da pomogne Srbiji na putu ka EU, i naveo da je dalekovod ka Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini jedan od važnijih na panevropskom planu povezivanja u prenosu električne energije.
Naveo je da je to povezivanje važno u balansiranju čitavog energetsko tržišta i da je još jedan dokaz dobre saradnje, odnosno da se zajedno može više.
Žiofre je podsetio na budžetsku podršku EU koju je Srbija dobila za prevazilaženje energetske krize i za aktiviranje novih zelenih projekata.
Izvor: Tanjug
