Iako Srbija nije članica Evropske unije i građani Zapadnog Balkana nisu u potpunosti uključeni u aktivnosti koje proističu iz inicijative Konferencija o budućnosti Evrope, to po oceni ministra za evropske integracije Jadranke Joksimović nije razlog da se u našem društvu ne razgovara o svim temama koje se tiču budućnosti našeg kontinenta.
Zato je prema njenim rečima ministarstvo na čijem je čelu u prethodnom periodu iniciralo niz razgovora o gorućim životnim temama evropske budućnosti a jedan od njih je i današnji skup u Privrednoj komori Srbije „Cirkularna ekonomija, zapošljavanje i digitalizacija u svetlu Konferencije o budućnosti Evrope".
Joksimović je ukazala da su se geopolitičke okolnosti u Evropi značajno izmenile i da moramo da budemo svesni da će one uticati na sve planove i pravce razvoja EU i Srbije.
„Okolnosti su izmenjene i u političkom i u ekonomskom i u ekološkom, zdravstvenom pogledu i tek ćemo da vidimo kako će to da se odrazi na održivi razvoj, tržište rada i zapošljavanje", naglasila je Joksimović.
Ona je zahvalila Francuskoj kao predsedavajućem Savetu Evropske unije, što kako je ocenila, u možda najtežem trenutku posle Drugog svetskog rata, nije zaboravila na temu proširenja, i vodi se time da proširenje može da ide paralelno sa reformom same EU.
„To je važno za Evropsku uniju i za nas i zato mi aktivno na svoj način učestvujemo u konferenciji o budućnosti Evrope da kažemo šta naši građani iz privrede, akademskog dela, civilnog društva i svih zainteresovanih segmenata misle kako bi EU trebalo da izgleda u skladu sa izazovima", rekla je Joksimović.
Dodala je da Srbija veoma ceni to što je za vreme francuskog predsedavanja EU, proširenje Zapadnog Balkana ostalo visoko na njenoj agendi.
Učestvujući u radu konferencije direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije (PKS) Mihailo Vesović je naveo da će PKS uskoro izaći sa 10 ciljeva transformacije privrede ka zelenoj ekonomiji.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić je istakla da bi prema nekim procenama, prelazak na cirkularnu ekonomiju, mogao da dovede do otvaranja 30.000 novih radnih mesta.
Navela je da ova vrsta ekonomije podrazumeva i zdravstveno bezbednija radna mesta, što otvara prostor i za veće zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Osvrćući se na aktuelnu ukrajinsku krizu, šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre, je naglasio da Evropska unija želi da osigura nabavku energenata i da će to raditi zajedno sa Zapadnim Balkanom.
Prema njegovim rečima, rešenje je u obnovljivim izvorima energije, koji mogu da obezbede nezavisnost zemljama koje ih imaju u dovoljnim količinama.
Izvor: Tanjug
