Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem „Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?”, 55 odsto građana Srbije glasalo bi za, njih 25 odsto bi glasalo protiv, dok ukupno 20 odsto (po 10 odsto) ne bi glasalo uopšte ili ne zna šta bi odgovorilo na ovo pitanje, rezultat je najnovijeg istraživanja javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije“, koje na svakih šest meseci sprovodi Ministarstvo za evropske integracije. Istraživanje u kome je učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, rađeno je prema standardu Evrobarometra.
Podrška građana reformama je, kao i prethodnih godina, veoma visoka. Od ukupnog broja ispitanika, njih čak 75 odsto ( čak 7 procenata više nego pre šest meseci) smatra da bi reforme, neophodne za ulazak naše zemlje u EU, trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije.
Kad je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas, 25 odsto ispitanika prepoznalo je da je EU najveći donator našoj zemlji u periodu od 2000. do danas, na drugom mestu se, prema percepciji građana, nalazi Rusija sa 23 procenta na trećem Kina sa 19 i na četvrtom Japan sa 9 odsto.
Zvanični podaci govore da su u periodu od 2000. godine do kraja 2016, Evropska unija i njene države članice sa 4,31 milijardi evra realizovanih bespovratnih sredstava bili najveći donatori, čime su značajno doprineli razvoju Srbije - pojedinačno gledano Evropska komisija donirala je 2,96 milijardi evra, Nemačka 368,21 miliona evra, Švedska 232, 11 miliona evra i Italija 187,72 miliona evra.
Sve pozitivne asocijacije na Evropsku uniju imaju trend rasta. Na primer, građani pojam EU povezuju sa boljom budućnošću za mlade, boljim životom, višim standardom, blagostanjem, putovanjima i to njih 49 odsto.
Najveći procenat građana, njih 64 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Republike Srbije za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i spremnost da se na taj način dođe do održivih rešenja.
Borbu protiv korupcije (21 odsto), reformu zdravstvenog sistema (16) i reformu pravosuđa (15 odsto) građani vide kao najznačajnije i kao one koje najviše utiču na njihov svakodnevni život. Sledeće po važnosti su im - bolja zaštita ljudskih prava sa 11 odsto, reforma obrazovnog sistema sa 10 , te reforme u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine sa po 9 odsto).
Za najveći broj građana članstvo u EU predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (17 odsto) i više mogućnosti za zapošljavanje (17 odsto), zatim mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (15 odsto), kao i mogućnost da se uredi stanje u našoj državi (9 odsto).