1. EVROPSKA UNIJA (EU) / EUROPEAN UNION (EU) / UNION EUROPÉENNE (UE) / EUROPÄISCHE UNION (EU)
Evropska unija je regionalna organizacija evropskih država kroz koju članice ostvaruju zajedničke ciljeve kao što su uravnotežen privredni i društveni razvoj, visoka stopa zaposlenosti, zaštita prava i interesa građana.
Evropska unija, U današnjem obliku, osnovana je u Mastrihtu 1992. godine Ugovorom o Evropskoj uniji. EU predstavlja jedinstven institucionalni okvir koji čine tzv. tri stuba EU. Prvi stub čine tri međunarodne organizacije (Evropska zajednica za ugalj i čelik, Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju); drugi stub predstavlja zajednička spoljna i bezbednosna politika EU, dok treći stub čine policijska i pravosudna saradnja u krivičnim stvarima.
Osnovni ciljevi EU su: podržavanje privrednog i društvenog razvoja; potvrđivanje vlastitog identiteta na međunarodnoj sceni vođenjem zajedničke spoljne i bezbednosne politike (i postepeno stvaranje zajedničke odbrambene politike, koja može dovesti do zajedničke odbrane); zaštita prava i interesa državljana država članica uvođenjem državljanstva EU; čuvanje i dalji razvoj Unije kao prostora slobode, bezbednosti i pravde, na kome je slobodno kretanje lica obezbeđeno uz paralelno usvajanje odgovarajućih mera iz oblasti kontrole spoljnih granica, azila, imigracije i borbe protiv organizovanog kriminala i očuvanje tekovina Zajednice.
EU ima 27 država-članica. Osnovne institucije EU su: Evropski savet, Savet EU, Evropska komisija, Evropski parlament, Evropski sud pravde, Evropski finansijski sud, Ekonomsko-socijalni savet, Komitet evropskih regiona, Evropska investiciona banka, Evropski investicioni fond, Evropska centralna banka, Ombudsman itd.
2. EVROPSKA KOMISIJA (EK)/ EUROPEAN COMMISSION / COMMISSION EUROPÉENNE / EUROPÄISCHE KOMMISSION
Evropska komisija je najvažnija izvršna institucija EU. Komisija ima ovlašćenja da pokreće inicijative, da priprema odluke Saveta EU i da ih sprovodi po usvajanju, da nadzire primenu odluka i drugih propisa na teritoriji država-članica EU. EK, takođe, obezbeđuje sprovođenje osnivačkih ugovora i ostvarivanje interesa EU.
Komisija ima 27 članova, po jedanog državljanina svake države-članice, koji su nezavisni u radu.
Oblasti nadležnosti komesara su: saobraćaj i energetika; konkurencija; poljoprivreda, seoski razvoj i vodoprivreda; privreda i informatičko društvo; unutrašnje tržište, poreska politika i carinska unija; istraživanje; ekonomska i monetarna pitanja; razvoj i humanitarna pomoć; proširenje; spoljni poslovi; trgovina; zaštita zdravlja i potrošača; regionalna politika; obrazovanje i kultura; budžet; pravosuđe i unutrašnji poslovi; zapošljavanje i socijalna pitanja.
3. EVROPSKI PARLAMENT (EP) / EUROPEAN PARLIAMENT (EP) / PARLEMENT EUROPÉEN (PE) / EUROPÄISCHES PARLAMENT (EP)
Evropski parlament je predstavničko telo stanovnika Evropske unije. Poslanici EP se biraju neposrednim glasanjem od 1979. godine, a broj poslanika koji se biraju u zemljama članicama srazmeran je udelu stanovnika te zemlje u ukupnom broju stanovnika EU. Prema rezultatima poslednjih izbora (2004.), EP ima 785 poslanika.
Poslanici se u EP grupišu zavisno od programske ili ideološke bliskosti, a ne nacionalne pripadnosti. Neka od osnovnih ovlašćenja EP su: razmatranje predloga Evropske komisije, učestvovanje u donošenju propisa putem postupka saodlučivanja sa Savetom EU, imenovanje i razrešenje članova Evropske komisije, pravo upita u vezi sa radom Komisije i Saveta EU, podela ovlašćenja u donošenju godišnjeg budžeta i nadzor nad njegovom primenom zajedno sa Savetom EU. Uloga EP je značajno ojačana Ugovorom iz Amsterdama (1997). Sedište EP je u Strazburu (Francuska), iako se sve veći broj (vanrednih) zasedanja održava i u Briselu.
http://www.europarl.europa.eu/
4. SAVET EVROPSKE UNIJE; SAVET MINISTARA / COUNCIL OF EUROPEAN UNION / CONSEIL DE L'UNION EUROPÉENNE / RAT DER EUROPÄISCHEN UNION
Savet Evropske unije ili Savet ministara EU predstavlja najvažnije telo EU, koje ima zakonodavne i izvršne nadležnosti. Savet EU čini po jedan ministar iz svake države-članice, u zavisnosti od oblasti koja se nalazi na dnevnom redu Saveta. Savet je nadležan za donošenje odluka radi ostvarivanja Ugovorom utvrđenih ciljeva, donošenje propisa, usaglašavanje ekonomskih politika država članica itd.
U Savetu se odluke donose jednoglasno ili kvalifikovanom većinom (glas države je određen s obzirom na broj stanovnika = za izglasavanje odluke neophodno je najmanje 62 od ukupno 87 glasova u Savetu). Sastanci Saveta održavaju se redovno jednom mesečno, a po potrebi organizuju se i vanredna zasedanja, kao i nezvanični sastanci na kojima se ne donose odluke (nazivaju se i Gimnik sastanci po imenu nemačkog dvorca u kome je održan prvi ovakav sastanak u aprilu 1974).
Najznačajnije odluke donose se na sastancima ministara spoljnih poslova država-članica (sastanak Saveta za opšte poslove = General Affairs Council - GAC) i na sastancima ministara za ekonomiju i finansije (EKOFIN).
http://www.consilium.europa.eu/
5. EVROPSKI SAVET / EUROPEAN COUNCIL / CONSEIL EUROPÉEN / EUROPÄISCHER RAT
Evropski savet prema Ugovoru o EU (1992) daje smernice potrebne za razvoj EU i određuje opšte političke ciljeve EU. Evropski savet u pravnom smislu nije telo EU, već sastanak na najvišem nivou predstavnika država-članica (samit EU). Pojam Evropski savet nastao je dugogodišnjom praksom međudržavnog dogovaranja, a prvi put je zvanično pomenut u Jedinstvenom evropskom aktu (Single European Act, 1986). Predsednici vlada ili država-članica EU sastaju se najmanje dva puta godišnje kako bi razmotrili sva pitanja od značaja za EU. Na sastancima Evropskog saveta razmatraju se ključna pitanja od interesa za spoljnu, bezbednosnu i unutrašnju politiku EU, a zaključci se potom objavljuju u vidu saopštenja i imaju ulogu smernica za rad institucija EU.
http://europa.eu/european_council/index_en.htm
6. SAVET EVROPE (SE) / COUNCIL OF EUROPE / CONSEIL DE L'EUROPE / EUROPÄISCHER RAT
Savet Evrope je sveevropska međunarodna organizacija osnovana 1949. godine sa ciljem da podstiče demokratiju, poštovanje ljudskih prava i vladavinu prava u državama-članicama. Odbrana i jačanje navedenih vrednosti nije isključivo unutrašnja stvar države, nego i zajednička odgovornost svih država-članica SE. Savet Evrope je aktivan i u održavanju i promovisanju evropskog kulturnog nasleđa.
Savet Evrope osnovale su Velika Britanija, Francuska, Italija, Holandija, Belgija, Luksemburg, Danska, Švedska, Norveška i Irska, a danas broji 45 država evropskog kontinenta (među kojima su i Švajcarska, Island i Rusija).
Bitno je naglasiti da ovo nije ustanova EU, iako postoje različiti oblici saradnje između EU i SE. Savet Evrope (Council of Europe) ne bi trebalo mešati sa Evropskim savetom (European Council). Članstvo u SE predstavlja važan (neformalni) preduslov za članstvo u EU s obzirom na to da podrazumeva sposobnost i spremnost da se štite ljudska prava i prava etničkih manjina i da se poštuje princip vladavine prava. Sedište SE je u Strazburu (Francuska).
7. EKONOMSKI I SOCIJALNI KOMITET (EKOSOK) / ECONOMIC AND SOCIAL COMMITTEE (ECOSOC) / COMITÉ ÉCONOMIQUE ET SOCIAL EUROPÉEN (CESE) / WIRTSCHAFTS- UND SOZIALAUSSCHUSS (WSA)
Ekonomski i socijalni komitet je savetodavno telo EU koje zastupa interese privrednih i socijalnih grupa iz država članica EU. Komitet je ustanovljen Rimskim ugovorom* (1957. godine) i od tada zauzima značajno mesto u postupku odlučivanja u telima EU. Savetovanje Komiteta je obavezno u slučajevima koji se neposredno tiču njegove nadležnosti. Ekonomski i socijalni komitet ima mogućnost i da samostalno objavljuje svoja mišljenja o pitanjima iz svoje nadležnosti.
Komitet ima 222 člana, koji su podeljeni u tri grupe (radnici, poslodavci i ostali) i u punom sastavu se sastaje deset puta godišnje. Ovaj Komitet godišnje objavi, u proseku, oko 180 mišljenja.
8. KOMITET REGIONA / COMMITTEE OF THE REGIONS / COMITÉ DES RÉGIONS / AUSSCHUSS DER REGIONEN
Komitet regiona je najmlađa institucija EU. Osnovan je Ugovorom iz Mastrihta* (1992) kao predstavničko telo lokalnih i regionalnih vlasti država članica EU. Komitet ima 222 člana. Osnovni zadatak ovog tela je da uskladi proces odlučivanja u EU sa posebnim interesima evropskih regiona, odnosno da ga približi interesima i očekivanjima građana EU. Komisija EU* i Savet EU* obavezni su da konsultuju Komitet regiona o predlozima odluka koje se primenjuju na regionalnom i lokalnom nivou. Komitet ima isključivo savetodavnu ulogu i nema mogućnosti da zaustavi ili odloži odluku Saveta, odnosno Komisije EU. Prema odredbama Ugovora iz Mastrihta, Komitet se konsultuje kada se donose odluke u vezi sa sledećim oblastima: ekonomska i socijalna
kohezija, sveevropska mreža saobraćajne infrastrukture, zdravstvo, obrazovanje i kultura. Ugovorom iz Amsterdama,* navedenim oblastima dodate su i politika zapošljavanja, životna sredina, stručna obuka i saobraćaj.
9. KOMITET STALNIH PREDSTAVNIKA ; KOREPER / COMMITTEE OFPERMANENT REPRESENTATIVES - COREPER / COMITÉ DES REPRÉSENTANTS PERMANENTS - COREPER / AUSSCHUSS DER STÄNDIGEN VERTRETER - COREPER
KOREPER je telo pri EU u Briselu, koje čine stalni predstavnici država članica i njihovi zamenici. KOREPER priprema dnevni red i odluke Saveta EU.* Takođe, Komitet nadgleda i koordinira rad oko 250 radnih tela i grupa koje pripremaju rad Saveta na tehničkom nivou. Ovo diplomatsko telo, koje se sastaje jednom nedeljno, zauzima ključno mesto u strukturi donošenja odluka EU. KOREPER se deli na dva nivoa: KOREPER l bavi se uglavnom tehničkim, administrativnim pitanjima i čine ga zamenici stalnih predstavnika, dok KOREPER ll okuplja stalne predstavnike tj. ambasadore, i bavi se političkim pitanjima, što ga čini veoma uticajnim telom u radu Saveta.
http://europa.eu/whoiswho/public/index.cfm?fuseaction=idea.hierarchy&nodeid=3760